Prva umetnička dela javljaju se još u praistoriji, u vidu crteža ili pak skulptura. Posle neolita i paleolita dolazi metalno doba. Sa njim će se pojaviti i prve istorijske civilizacije i to na Istoku. Prvi koji će zakoračiti iz praistorije u istorijsko doba bili su Mesopotamija i Egipat.
Mesopotamija se nalazila između Tigra i Eufrata. Njena civilizacijska kultura najstarija traje od 5000 godina pre nove ere pa sve do 330 godine pre nove ere, kada je osvaja Aleksandar Veliki i u nju unosi tekovine grčke kulture oko 300 godine pre n. e. U Mesopotamiji preovlađuju Sumeri, pa se govori i o sumerskoj kulturi. Stvaraju se kipovi božanstava i podižu velike građevine kao što je vavilonska kula. Doba Sumera je doba procvata umetnosti: vajarstva, arhitekture, velikih mitova i legendi. Takav je mit o potopu sveta koji će kasnije preći u hebrejsku književnost i naći mesto u Bibliji, zatim Ep o Gilgamešu.
I stara grčka književnost bogata je svim vrstama umetnosti. Negovano je pesništvo, pozorište, vajarstvo i arhitektura. Razvija se i istorija i filozofija.
Umetnost stare Grčke ima humanistički i slobodoumni karakter, jer se pevalo i razmišljalo o svemu. U to doba stvarali su veliki pesnici kao što su Alkej, Sapfo, Anakreont, Pindor; dramski pisci: Sofokle, Eshil, Euridip, Aristofan. Ovo doba je donelo ostvarenja: Elektra, Kralj Edip, Antigona, Okovani Prometej i Medeja, koja i danas traju. To je bilo zlatno doba Grčke koje će poslužiti kao kolevka buduće evropske civilizacije.
O EPU GILGAMEŠ (17 vek pre n. e.)
Ep o Gilgamešu nastao je 1700 godine pre n. e. Sastavljen je od 12 ploča (pevanja). Gilgameš je vladao i gradu Uruk. Bio je silnik. Boginja Aruru na molbu naroda stvorila je od blata kralja Enkidua da bi savladao Gilgameša. Borba u kojoj pobeđuje Gilgameš. prijateljstvo između Enkidua i Gilgameša. Odlazak u šumu da ubiju strašnog Humbabu koji je uvredio boga sunca i uznemirava stanovnike. Enkidu čezne za širinama prirode i vraća se u nju. Gilgameš ga traži i ponovo vraća u grad U... Odlazak u šumu da ubiju Humbabu. Enkidu svake noći sanja po jedan san koje Gilgameš tumači kao dobre snove (dobre predznake). Ubistvo Humbabe i povratak u grad. Gilgameš odbija ljubav boginje Ištar. Enkidu sanja san u kome strašan orao uzima ga u kandže i odnosi u visine, a onda pada. San je predskazao smrt Enkidua. Enkidu umire, a Gilgameš od tuge 6 dana oplakuje smrt prijatelja. Na kraju, žalost za prijateljem prelazi u strah od vlastite smrti. Gilgameš polazi na put - ide kod svog praoca i traži besmrtnost. Dolazi do jednog brega i vrata kroz koja prolazi sunce. Prolazi kroz njih i dolazi do vrata bogova. Žena čuva vrtove, odvraća ga od te namere, jer je večni život predviđen samo za bogove. Njega potom vodi jedan lađar, koji ga prevozi preko mora i brzih voda. Nalazi praoca i priča mu o prijateljstvu, o gubitku prijatelja, o svom bolu za njim, o starhu od smrti i želji za večnim životom. Govori o prolaznosti života. Po nagovoru žene, praotac mu odaje tajnu o čudotvornoj travi koja omogućuje besmrtnost. Travu će naći, ali je neće sačuvati, pa samim tim i neće steći besmrtnost. Zaželeće da vidi prijatelja Enkidua i zaćiće u donji svet. Još jedan put se pokazao uzaludan. Na kraju, Gilgameš umire.
NACIONALNI EP (EPOPEJA)
Epska poezija deli se na prozu i stih. Proza se deli na roman, pripovetku i novelu. Epska poezija u stihu deli se na ep i epsku pesmu.
Ep po svom poreklu može biti narodni ili nacionalni ep (epopeja) i umetnički ep.
Odlike narodnog epa - najstarija epska vrsta, nastala u drevnom periodu ljudske civilizacije; obuhvata običaje, poglede, verovanja - sav duhovni život jednog naroda iz najranijeg perioda njegove istorije; u narodnom epu prepliće se čudesno i natprirodno sa mogućim i stvarnim; u njemu se mešaju legende i mitovi sa istorijom; nastao od mnoštva pesama koje su se u nizu vekova slile u jednu celinu, koju je možda oblikovao pojedinac čije se ime možda izgubilo u vremenu; sve je dato u hiperboli: događaji, ljudi, snaga i podvizi; mnoštvo je bogova, heroja i čudesnih bića; on čuva kolektivnu svest jednog naroda o poreklu i vlastitoj prošlosti; junaci su iz nacionalnih predanja, uzdignuti na stepen heroja ili polubožanstava (natprirodnih su moći i često u vezi sa bogovima; imaju prijatelje koji ih prate na njihovom putu); u nacionalnom epu mnogo je mašte i jakih osećanja; stil je uzvišen i jezik dosta bogat.
Najstariji spevovi su:
-Vede, Mahabharata, Ramajana (kod Indijaca)
- Ilijada i Odiseja (kod Grka)
- Ep o Gilgamešu (kod Sumera)
- Spev o Sidu (kod Španaca)
- Pesma o Rolanu (kod Francuza)
- Nibelunška pesma (kod Nemaca)
- Kalevala (kod Finaca)
- Slovo o polku Igorovu (kod Rusa)
Нема коментара:
Постави коментар