Pripovetka izrazito lirska. Ima monologa. Funkcija monolog.
Jedini događaj je susret Cvete i Stojana. Fabula je nerazvijena. Sve drugo su statični motivi.
Radnja se dešava u njivi. Ambijent je noć. Noć je živahna, mračna, tamna, letnja, topla. Svi izlaze kao svici. Čuju se odjeci udara motike. Noćno okruženje, zbog čežnje ljubavne.
Tema - o njihovoj neostavrenoj ljubavi - između Cvete i Jovana. Bila je sluškinja u kući Stojanovoj - odnosno kod njegovih roditelja. Imala je poseban tretman u kući.
Ekspozicija - dolazak Stojana sa Jovanom. Priča njena kako je ona njega upoznala.
Nema raspleta ni događaja - samo razvijena slika, emocije.
Diajlog:
1. kada dolazi na njivu
2. iz njenog sećanja.
Prvi je kratak. Zasniva se na ponavljanju reči. Stanje je napeto. Prave se dramske pauze. Neki strah je u njima. Rečenice su kratke - zagrcnute.
Energično zahtevanje Cvete da Stojan ode.
Pisac pušta junake da sami govore. Više se izražavaju pokretima.
Monolog - je prisutan, na početku kada Stojan dolazi, kada na kraju peva i kada ne želi da čuje pesmu. Unutrašnji monolog Cvetin - direktni unutrašnji govor. "...ispuni strahom i slatkim sećanjem" - grešno stanje duše i psihe. Neko slatko sećanje - lepo, usrećuje, razgaljuje. Evokacija (prizivanje) onoga što se neće vratiti. Konkretne slike - uslovljeno sa njihovom mladošću: "zelenilo i bujnost. Svež, čist i sjajan zrak".
Lik Cvetin - strah da joj muž ne sazna, strah od božje kazne, oseća se grešnom - da radi nešto nedozvoljeno.
Cveta i Stojan su žrtve sukoba. U njima pobeđuje društveni moral - te stege koje su jake, koje čvrsto drže čoveka.
Pesma - sredstvo za izricanje vlastite ljubavi i osećanja. Unose se u lice, miluju, prvi dodiri, slatki časovi za oboje. Obuzima ih nemir, vatra. Dolazi do spokoja, blaženstva. Tu se ljubav raspaljuje u noći mesečine i ljudi koji ih okružuju.
Nema nagoveštaja, razgovora.
Susret Cvete i Stojana.
Došli da je prose - silom je udaju. Sve se zanemaruje. Odnose se prema njoj kao prema nekom predmetu. Surovost, grubost - težak posao. Osećanja, snovi - otupela. Znala samo za rad i težak život.
Ekspanzija. Otac uzbuđen, besan, agresivan.
Uloga pesme - sama boja glasa utiče na nju.
Pokornost, jadan, pognut, suze u očima, slomljen, proklet - Stojan. Dolazi do promene. Tople noći i mesec. Oseća tugu. Sanjarija, begstvo od surovog života, zle sudbine. Nastaje pravo stanje, ali se našla u stanju visoke uzbuđenosti (izraz unutrašnjeg kidanja, čežnje). Unutrašnji monolog.
Izraz nagona u njoj, strasti, sjaj, dubina.
"...jedan jasan i tužan glas" - osvaja celu noć.
Svesno - patrijarhalna, religiozna; plaši se erotskog; moli boga za oproštaj. Nesvesno - nadolazi; javljaju se fizičke promene; prohtev te krvi.
Pretvara se u žudnju, strast, emociju.
Drhtavica - posrtanje od strasti.
Elegična pesma - promašenost dva bića.
Slomljena, otvorenih usta hvata zvuke. Trans stanje - ne zna, ne vidi, ne čuje korake, vodu. Glas muža preteći - to je otreznilo. Moli ga da je shvati. Prividna blagost njenog muža.
Ispovest o ljudskoj promašenosti, nesreći. Neshvatanje mladih.
Poetika noći - život se budi sa dolaskom noći. Budi se tamna noć, mesečina, svetlost. Buja pesma, dijalozi, glas pevača ide u visinu, treperi, razliva se, osvaja; pada na ljudsku dušu, greje je; ona talasa.
Jovan više igra ulogu - glave porodice, nego muža. Nije bilo nekih osećanja. Kao da su bili stranci.
Jadikovka, čežnja, sevdah, tužaljka za mladost...
Нема коментара:
Постави коментар