"Koreni" - Dobrica Ćosić...

8. 4. 94.

Izdanak posleratnog vremena. Svoje partizansko iskustvo ugradio u delo "Daleko je sunce". On je pisac osobitih vrednosti. Doneo je jednu svežinu i dao im dimenziju. Okrivljuju ga i osuđuju na smrt. Kolebao je se i sumnjao. Romani: "Koreni" (1954), "Deobe", "Bajka" (alegorično delo, glavni junak đavo), "Vreme smrti", "Vreme zla", "Daleko je sunce".

"Koreni" su koren za niz (seriju, tomove) (kraj 19 veka) romana - (svi su povezani likovima, Katić i Dačić porodice). A to je roman "Vreme smrti" (I svetski rat, golgota, stradanje, prispeće u Albaniju). Roman "Deobe" (1941-1944 - taj period obuhvata). Roman trilogija - vreme između dva svetska rata - "Vreme zla" (30-ih godina 20 veka, "Grešnik", "Otpadnik", "Vernik"). To je politički roman, teren, komunistička partija (ubistva, vreme čistki). Koreni su podloga i osnova za sve romane koji će nići.

"Koreni" - za tematiku uzima i nalazi u društvenom i politčkom životu Srbije s kraja 19 veka (90-e godine 19 veka). Vremenski raspon pripovedanja je 10 godina. Ovo je sociološki roman, jer nudi umetničku sliku društvenih kretanja, socijalnih stanja, političkih previranja. Na tome gradi sagu o porodici Katić. Ovo je porodični roman. Fabula je nužna, samo koliko je potrebna. Roman se gradi na statičnoj fabuli. To je roman ličnosti i psihološki. Glavno mesto je unutrašnja drama u likovima. To je i poetski roman (tok svesti, refleksije, emocije, lirizam, bogata metaforičnost, mnogo je personifikacija i metafora). Ovaj roman ima zatvorenu kompoziciju, ima prolog i epilog, u kojima je prisutan narator (pripovedač) Nikola (80 godina), hajduk, prvi rudar Srbije, koji nalazi utičište u Prerovu (mesto radnje). Utočiste nalazi kod Aćima Katića. Mnogo je čuo, video i iskusio. On je svedok. Na kraju napušta Prerovo i ostavlja zapis, ispovest, hroniku o Katićima. Nikola je hroničar i svedok, koji priča o Katićima. Rođen je (1811). Za Prerovčane on je velika tajna.

Roman ima okvirnu (zatvorenu) kompoziciju i 4 dela (poglavlja). Likovi su gazda Aćim Katić (nezakoniti sin vodeničara). Ima 2 sina: Đorđa i Vukašina. Đorđa - ostavio za trgovca. Vukašina - priprema za intelektualca (šalje ga u Pariz na Sorbonu da studira pravo).

I Dominira božićni susret i sukob sa pristiglim Vukašinom - raskid sa sinom i odricanje od njega. Nije produžio političku liniju. Oženio se ćerkom najvećeg očevog neprijatelja.

II Prevovska buna - Đorđe i Simka nemaju dece i Aćim je frustriran time, pati, razočarao se u sina. U tom besu diže bunu - gde mnogi stradaju.

III Agonija Đorđa i Aćima se nastavlja. Đorđe (pije, odlazi u javne kuće po Beogradu). Simku je mrzeo. Uzeti Tolu Dačića ili popa da Simka zatrudni. Ona uzima Tolu Dačića. Iz te veze rađa se sin Adam. Ostala je sumnja i patnja).

IV Aćim pokušava atentat na M. Obrenovića. Zavladala epidemija i Simka umire.

Ćosić predstavnik posleratne savremene književnsoti. Dela: "Daleko je sunce" (1951), "Bajka", "Koreni" (1954), "Vreme smrti" (4 knjige), "Vreme zla" - trilogija: "Grešnik", "Otpadnik", "Vernik", "Deobe". Roman "Koreni" je psihološki roman (roman ličnosti), socijalni, porodični i poetski. Tematika romana je uzeta iz društevnog života Srbije s kraja 19 veka, vreme koje karakteriše patrijarhalni život, političke borbe i bune. Roman pruža sliku ondašnje Srbije, ali je i slika porodične drame Katića. Romanom je obuhvaćen život ove porodice u trajanju od 10 godina. Roman ima zatvorenu ili okvirnu kompoziciju - počinje prologom i završava se epilogom. U njima se otkriva lik hroničara (pripovedača) Nikole, koji će za sebe reći da je prvi rudar Srbije i rođen 1811. Prolog i epilog uokviruju 4 poglavlja, u kojima se javljaju dominantne tačke ili fokusna mesta:

I Raskid Aćima Katića sa sinom Vukašinom na Badnje veče. To je mala drama u kojoj učestvuju otac Aćim, stariji sin Đorđe i tek pristigli mlađi sin Vukašin.

II Prerovska buna, njeno gušenje i hapšenje Aćima Katića kao organizatora

III Rađanje Aćimovog unuka Adama

IV Ponovno hapšenje Aćima Katića, epidemija, smrt Simke i propast Aćimove političke akcije.

Pripovedanje je postavljeno u hroničarskoj formi, kao svedočenje 80-ogodišnajka, koji je mnogo video, oslušno i doživeo idući po Srbiji i živeći u Prerovu, u kući Aćima Katića.

Između likova vlada neslaganje i nesporazum, koji se iskazuje prigušeno kao duševna patnja, kao unutrašnja drama ili pak kao otvoreni sukob. Sukob je na svim relacijama: Aćim Katić-Đorđe, Aćim Katić-Vukašin, Đorđe-Vukašin, Đorđe-Simka. Na tim antinomijama i pokidanim bliskostima stvaraju se konfliktna znanja, čije je žarište u strahu da će ugledna kuća Katića ostati bez muškog naslednika, da će uvenuti porodični "Koreni" i tako se ugasiti porodično stablo, a zemlju drugi razgrabiti ili će opusteti neobrađena. Značenje naslova je polisemično. Ono upućuje na porodične korene, ali ukazuje i na korene građanskog društva. Upućuje na korene ili izdanke mlade inteligencije, koja počinje da se školuje na Zapadu i vraća obogaćena novim znanjem i modernim shvatanjima života. U ovom romanu su i koreni ili osnova za nastanak novih romana - "Vreme smrti", "Vreme zla" i "Deobe". Naracija ili pripovedanje stalno se menja. Narator, u ulozi hroničara, započinje i završava roman u I licu, da bi pripovedanje u samom romanu o Katićima teklo u III licu - tamo gde treba pratiti i kao sa distance voditi likove, da bi, potom, unutrašnja dešavanja (misli, emocije i lomovi) prepustio samim junacima - da u ispovednoj formi, govore sami o sebi i drugima. Monolog je dominantni oblik i to najčešće u formi doživljenog govora i direktnog unutrašnjeg monologa. Nekada se javljaju kao čisti oblici, a nekada u uzajamnom preplitanju.

1. Primer za doživljeni govor: "...ne sme da ćuti, jer otac izgleda kao da će da se tuče". (govor teče u III licu, ali pripada subjektu koji misli i oseća, samo što se to indirektno kazuje). Ili: "Zamisli se: kad je prestao da joj se raduje vraćajući se sa puta? Kad je prestao da joj donosi marame, šalove?".

2. Diretkni unutrašnji monolog (u I licu kao neko proticanje: Aćim: "Ode, Aćime, tvoja kuća, u ambis. Ugasiti se ognjište". Ili kada Vukašin misli, u toku razgovora: "Hajdučko pozorište... Seljačka patetika, to je on. Preživeo, život ga zgazio...".

3. Kombinacija unutrašnejg monologa i doživljenog govora (unutrašnji govor III lice): "Od mene počinje život naše loze. Ja sam i koren i stablo (direktni). Uvek je tako mislio (direktni). Mislio sam (direktni). Nije mu to rekao... Ni mene više ne pamtiš. Ali, još danas čućeš ko je tvoj otac".

4.  Monolog i unutrašnji monolog: "Ja imam pravo da to zahtevam. Uostalom, sutra putujem. Služba... (ne, večeras se mora sve svršiti)".

5. Monolog i doživljeni govor: "Treba da znate da se ženim. Da, prvo to... Ne sme da ćuti, jer otac izgleda kao da će da se tuče".

Funkcija monolga je prezentacija toka misli i toka svesti. Preko njega se izriče područje podsvesti. Zatim se daje jedna verzija događaja ili nudi posebna tačka gledišta. Preko toka svesti, osvetljava se trenutak sadašnjosti, ali rekonstruiše i prošlost. Unutrašnji monolog podstiče razgovor i radnju i najbolje određuje ličnost i njenu karakterologiju.

13. 4. 94.

I i III lice pripovedanja

LIK NIKOLE

Hroničar i narator. Došao je bežeći od Timočke bune. Bio je čudan. Šetao je noću po magli. Mislili su da je buntovnik, četovođa, ubica. Javlja se kao enigma i zagonetna ličnost. Držali su ga u zatvoru. Za neke je bio ludak. Bio je sluga kod Aćima. Živeo je u podrumu. Seća se oca, koji je bio avanturista, prvi rudar Srbije, tragao za zlatom. Otac mu je bio nabijen na kolac. Odatle i potreba da se sveti. Svoju pažnju usmeravao prema Simki. Sažaljavao je se na nju i to kada ju je Đorđe tukao. Na kraju oseća potrebu da ode, tj. posle Simkine smrti.

Fabula je u II planu. Više je unutrašnjih dešavanja. Fabula je statična.