Prosvetiteljske ideje i čovekoljublje Dositeja Obradovića...

Dositej Obradović je u nizu svojih tekstova i knjiga ("Pismo Haralampiju", "Život i priključenija", "Saveti zdravoga razuma", "Basne") izneo mnoštvo ideja u duhu racionalizma i evropskog prosvetiteljstva.

1. knjige, a ne zvonare (bolje jednu korisnu knjigu štampati, nego 12 zvonara sazidati), a to bi trebalo da znači manje religioznosti, a više nauke.

2. prvi je koji uspostavlja kult knjige na našim prostorima, one razgone mrak sujeverja i donose svetlost znanja, one caruju, vojuju i pobeđuju - govorio je

3. knjige treba da budu štampane na narodnom jeziku, kako bi ih razumeli i prosti seljani i kako bi mogle stići i do seljačkih koliba. Samo tako ih ljudi mogu čitati i "razum svoj prosvetiti, srce poboljšati, a narav ukrasiti".

4. treba ići napred i uvek težiti novom, jer "samo prostota i glupost zadovoljava se svagda starim..."

5. čovek u čoveku treba da gleda sebi bliskog, bez obzira na veru i zakon

6. nesporazumi i mržnje među ljudima dolaze iz prostote i neprosvećenosti: mnogo je pokvarenosti i pakosti, sebičnosti i sujete, a sve to truje ljude. To se može jedino knjigom i prosvećenjem uma umanjiti i odagnati

7. izjednačuje dobro sa korisnim, a to obavezno mora biti u skladu sa razumom i interesom naroda

8. treba raditi na otvaranju škola u kojima će se školovati i muška i ženska deca, jer nema prosvećenja i napretka za jedan narod "u kojem žene u prostoti i varvarstvu ostaju"

9. narodu trebaju bolnice koje moraju biti svetle i čiste u tišini i zelenilu

10. biblioteke i čitaonice su takođe potreba svakog naroda, pa zato i na njih treba misliti

MISLI DOSITEJA OBRADOVIĆA

Koren nauke je gorak, ali je plod sladak.

Znati svojim željama postaviti granice, izbavlja čovek mnogih briga i pričinjava mu mnoga zadovoljstva.

Vrednost se ne sastoji u tome da je čovek bez slabosti, nego da ih može zaustaviti i njima vladati.

Leži i ležaće do veka u ropstvu jedan narod čije srce ne zna šta je narodni ponos.

Ko misli da mu drugi ne trebaju, vrlo se vara; a misleći da drugi bez njega ne mogu još više se vara.

Lenjost je gadna i sramotna sama po sebi, a potom je još najgora što na svako zlo uči i navlači.