Doneo novo umeće pisanja. Svetskoj književnosti dao jednu novu dimenziju i postupak u pisanju. Meša se fantastika i realno. Borhes je osobit. Pisao je mala dela, o ljudskoj prirodi. Nema granice između jave i sna. Uticao je na Kiša ("Enciklopedija mrtvih"). Čitanje za njega je najbolje i najveće pisanje. Služi se datumima i godinama (dokumentarnošću), što je odlika postmoderne. Uticao je i na Pavića ("Hazarski rečnik"). Stapanje vermena i sudbina, jave i fikcije.
Delo "Čekanje" počinje deskripcijom predgrađa (krajolika). Mesto gde živi - skroman, anoniman svet. Nema buke i vreve. Tu retko ko zalazi. Govori se o čoveku, koji pri izlasku iz kola pravi grešku novcem kojim plaća. Prima ga žena u jedan pansion. Sve je oskudno, malo nameštaja. Soba je stešnjena. Crvene tapete sa paunovima. Predstavlja se kao Viljari, a Viljari je njegov neprijatelj iz opsesije. Krije svoj identitet. Svakodnevnica mu je ispunjena samo tim imenom. Posle nekoliko dana odlazi u bioksop. Gleda tragične sudbine. Samoća, ne izlaui po nekoliko dana. Ne komunicira ni sa kim. Gleda dramatične filmove i život koji je njemu poznat. Uočava se da je on čovek iz podzemlja, koji krije svoj identitet. Pije čaj, puši, čita novine (istu rubriku) - čitulje ili hroniku o ubistvima. Stalno čeka. Čeka da se oslobodi košmara i strepnje, straha, iščekivanja. Život bi bio blagost i opuštanje, nešto što staršno želi. Druži se sa jednim psom. Seća se prošlosti, a ne želi da se priseća. Jer, su ga neprijatni doživlajji gurnuli u samoću. Nije ravnodušan prema životu. Želi da uživa u duvanu, ispijanju čaja i želi da to traje. Sličan je Mersou, jer projektuje sadašnjost, a razlikuje se od njega, jer želi da traje. Odlazi kod zubara i vade mu zub. Vraćajući se iz bioskopa, video je da ga je neko gurnuo. Bio je zapanjen pri tom susretu i to je podstaklo njegove snove. Sanjao je uvek isto: dva čoveka i Viljari dolaze mu u san i on ih uvek na kraju ubija. To je neobičan san. Pod velikim je pritiskom i opsesijom. Uvek vadi iz fioke revolver i ubija ih. Revolver prelazi iz jave u san. Javlja se iznenađenje. Dolaze ljudi sa Viljarijem i ubijaju ga. Okreće se zidu - jer želi javu da zameni snom. San je bio pozitivniji od jave.
MOTIVI
Motiv samoće, strah, san, smrt i čekanje (oblikuju motivsku strukturu ovog remek-dela). Samoća - provodio dane u izolaciji, u sobi i samoći. Samoća ga prati, nametnuta mu je. To je nejgova egzistencija. Retko odlazi u bioksop. Prošlost postoji. Ne želi da je se seća. Živi u sadašnjosti, a dani i sati sporo prolaze. Usmerava pažnju na nešto drugo, zbog svega toga. Obraća se psu. Vezuje se za njega. Čita "Božanstvenu komediju". Nije strastven u čitanju. Otkriva podudarnost u tom delu. Čita o devetom krugu, gde su smeštene izdajice. Uspostavlja analogiju sa junakom u religioznom delu. Sve što se dešava, sve mu postaje mora i teško mu pada. Strah - nadovezuje se na samoću. Želi da sakrije svoje tragove i identitet. Želi da živi i postoji. Strah - pri davanju novca taksisti, pri ulasku i izlasku iz bioskopa, pri susretu sa čovekom koji ga je gurnuo. U ladici drži revolver. San - počinje sa paunovima. Sanja Viljarija sa još 2 čoveka. Predoseća smrt. Snovi otkrivaju koliko on voli život. Košmari ga muče. Svesno se pretače u nesvesno. On je pod opsesijom, ispunjen strepnjom i strahom. Smrt - što je bio san postaje java. U snu dobija, a na javi gubi. Čekanje - svaki dan čeka i očekuje. On ga ne priželjkuje. Čeka da u novinama pročita o smrti Viljarija. Čeka novu nadu i život kao san. U tome postepeno se guši i umire.
Domaći: Alijenacija čoveka u Kamijevom romanu "Stranac" i Borhesovoj priči "Čekanje"
Kako se iskazuje otuđenje?
4. 3. 94.
Нема коментара:
Постави коментар