"Derviš i smrt" - Meša Selimović...

"Derviš i smrt" (1967)

Roman ima 16 poglavlja. Derviš - piše ispovest uoči pogubljenja (u noći).

I deo

1. Ahmed Nurudin, 40 godina, glavni junak. Sudija, svedok i optuženi. Svoju muku naziva - POBUNOM. On je šejh, starešina tekije. Tekija je pored reke, prostrana i lepa. Nekada je tu bio harem, a bogati Alijaga Džanić poklonio je dervišima. Senke mladih žena ostale su da žive na zidovima tekije. Temelj i slava tekiji bio je Nurudin. Postala je bedem vere. Svet mu je postao tajna.

2. Brat (Harun) mu je zatvoren u tvrđavu već 10 dana i to ga je uznemirilo. Brat mu je zatvoren po nalogu kadije Ajni efendije. Nurudin se uputio kod Alijage, koji je bio bolestan. Razmišljao je o smrti. Smrt je sigurno i izvesno saznanje, propadanje tvari, a ne duše, drugo rođenje, promena stanja. Sanjao je i strašan SAN: stajao iznad mrtvog brata, okružuju ga ljudi koje ne poznaje. Umesto Alijage, susreće njegovu ćerku- Ona je očekivala hafiz Muhameda, ali zbog bolesti poslao je Nurudina. Nurudin ju je slušao, posmatrao njene ruke. Budi mu se sećanje na ženu, koju je voleo pre 20 godina, mada nije bila lepa kao ova sadašnja. Počela je da mu priča o bratu Hasanu - završio školu u Carigradu, dobio visok položaj,  a onda se izmenio.  Vratio se u kasabu i počeo da se druži sa lošim društvom. Oženio se i postao trgovac (kiridžija). Otac se razboleo i želi da ga ostavi bez nasledstva. I moli od Nurudina i hafiz Muhameda da ga nateraju da se dobrovoljno odrekne. Hasan trguje stokom, troši novac. Nurudin joj obećava da će porazgovarati sa Hasanom. Međutim, mučio ga je problem svog brata, nije znao koliko je kriv, a pristao je da izda Hasana, koji ga nikad nije povredio.

3. Nurudin oseća nemir, nelagodnost, jer nije pomenuo brata. Osećao je strah. Svuda oseća miris greha. Boli ga i to što devojke i sav narod praznuje Đurđevdan. Hteo je da poruši sve vodenice, pod kojima će se kupati devojke noću. Dolazi mu Mula Jusuf i govori mu o Abdulah efendiji mističaru. Nurudin je hteo da bude sam. Bio je slab.

4. Čuo je nečije korake. Ćutao je ne želeći da oda čoveka, koga su progonili. Hajka je zavarana. Gonjeni se sakrio, a Nurudin je krenuo u tekiju. Hteo je da čita Kuran ili nešto o moralu. Znao je da je čovek još u dvorištu. Stajao je kod drveta. Nurudin je otišao do njega i otpočeo razgovor. Sakrio ga je u šupu i vratio se u sobu. Mučilo ga je pitanje - da li je isparvno postupio. Tekija se budi - prvo ustaje Mustafa, Muhamed, Mula Jusuf. Mustafa - živeo od knjiga, istorije, putovao po Istoku, učio astronomiju u Carigradu. Nurudin se poveravao Jusufu. Jusuf je pozvao stražare. Sve su pretražili, ali begunca nigde. Osećao je mržnju prema Jusufu i govori mu da treba da ode na usavršavanje kaligrafije (prepisivanje Kurana). U zoru je video begunca.

5. Nurudin saznaje da je ubijen neki trgovac. Očekivao je da ubica bude begunac, ali nije. Ubistvo - je manje opasno od bunta. Izaziva osudu i gađenje, dešava se iznenada, neprijatno je. Pobuna - zarazna, podstiče nezadovoljstvo, otpor i neslaganje. Susreće se sa ocem, koji je došao zbog zatvorenog sina. Otac mu govori da je zatvoren, jer je govorio nešto što nije trebalo. Obećao je ocu da će ići kod muselima (sreski načelnik) da moli za brata. Išao je, a ljudi su ga čudno gledali, okretali su čak glavu od njega. Susreće se sa Hasanom. Hasan je već znao za njegovog brata iako je 3 meseca bio odsutan i obećao je da će doći u tekiju. Nurudin je išao kod muselima, a u kasabi je goreo požar. Muselim ga prima. Počeo je da se raspituje i moli za brata, iako nije znao ništa (uzrok zatvaranja). Osećao je stid, umor, strah. Vratio je se u džamiju i u molitvi je našao mir. Osećao je da je begunac tu, da se moli. Čuo je glas. Nazvao ga je Ishak (tako mu se zvao ujak, koga je mnogo voleo). Zamišlajo je razgovor sa beguncem i oživljavao njegov lik. Počeo je da mu priča o sebi: 20 godina je derviš. Učio je da sluša, trpi, živi za veru. Bio je najbolji. Imao je porodicu. Brata su mu uhapsili. Nastanio ga je strah, zbunjenost. Znao je da otac čeka odgovor u hanu. Ispratio je oca i obećao da će ga obavestiti o bratu (sinu). Odlazi kod Hasana i Muhameda. Muhamed im je pričao o postanku sveta. Nurudin priča o Hasanu - živeo u Dubrovniku, vratio se sa Dubrovčaninom i Latinkom u koju je bio zaljubljen. Oženio se ćerkom svog rođaka (daljnjeg). Ubrzo je ostavio. Putovao je, družio se sa svakim. Ostaje sam sa Hasanom i Hasan mu priča o bratu: Jedan čovek optužio neke ljude iz vlasti. Poslali su ga veziru u Travnik, ali su ga ubili. Nurudinov brat radio je kod kadije (kao pisar) i došao je do skivenih spisa i posle toga odmah je zatvoren. Hasan mu ostavlja poklon i odlazi. Pratio ga je, a potom se vratio u tekiju. Dobio je "Knjigu priča" od Abdul Faradža. Na koricama su bile 4 zlatne ptice. Setio se oca koji mu je davno poklonio za vreme Bajrama tvrde gurabije.

6. Šetao je poljem. Čuo je sekiru, kukavicu i devojku od 16 godina. Setio se detinjstva. Susreo je dečaka, koji mu se požalio da ga bije otac. Hteo je da pita dečakovog oca i da ga povede u kasabu, ali nije. Stigao je kod Hasana. Gledao je dva momka, koji su pokušali da ukrote ždrebe. Hasan počinje da mu priča, Fazlija i žena njegova žive kod njega. Voli ih i oni njega. Muž joj kupuje sve, ali ona ga vara sa mladićem. Nurudin mu je pričao o susretu sa dečakom, a govori mu i želju njegove sestre. Hasan nije hteo da se odrekne, ali odreći će se, ako kadija pusti Nurudinovog brata. Dolazi Dubrovkinja sa mužem, a Nurudin odlazi. Susreo je sejmane (staržari, panduri). Očekivao je da ga ponize, ali su ga pozdravili. Bio je prevaren i postiđen. Došao je kod kadije Ajni efendije. Kadija je sedeo i mazio mačku u krilu. Nurudina su mučile pozante rečenice, nije uspeo da sazna ništa i odlazi.

7. Šetao je po noći - Susreće pasvandžiju (noćnog čuvara). Govorio mi je o mangupima, koji razbijaju fenjere. Zvao je Nurudina da ode do Hasana i slušaju muziku. Nurudin odbija i odlazi u tekiju. Susreće ga nepoznati čovek i upozorava ga na krivicu (druži se sa Hasanom, skriva begunca). Nurudin je osećao nespokojstvo, ali je odlučio da se ne predaje. Ujutru odlazi kod Hasana, ali ga ne nalazi. Hteo je da nađe i noćnog čuvara. Odlazi kod muftije i susreće se sa Kara Zaimom drugom iz vojske (bio je strašno hrabar, jednom je ranjen u pluća i sve je to preživeo, a sad čuva baštu. Nurudin je jedini koji je oživeo sećanje na nekadašnjeg heroja). Sredio mu je i muftija ga je primio. Igrao je šah i uspeo je da ga zainteresuje. Birao je reči i rekao je da dođe sutra ponovo. Kara Zaim je želeo da Nurudin ispriča o njegovoj prošlosti. Žele da ga otpuste, a sposoban je da čuva stražu. Nurudin mu je nudio 200 groša da ubije, ali nije hteo. Da je onaj od pre, to bi svakako uradio. Međutim, Kara Zaim je ostao u službi.

8. Nurudin traži Hasana i saznaje da je u zatvoru, jer se pobio sa nekim pijanim mladićima. Odlazi potom kod noćnog čuvara, ali ništa ne saznaje. Vratio se u tekiju, isterao Mustafinu decu i počeo je da se odmara. Dolazi Muhamed i počinju da razgovaraju. Muhamed mu govori da su mu ubili brata. Nije mogao da plače i odlazi isped kapije (tvrđave) i razgovara sa staržarem. Molio je se i hteo je da vdii brata. Da je ušao, više ne bi izašao. Vratio je se u kasabu. Ljudi su ga gledali, a on je u masi ljudi tražio Isaha. Išao je, a masa ljudi ga je pratila. U džamiji je završio molitvu, a onda je govorio vernicima i upoređuje sebe sa Kabilom (Kainom). Ostao je sam i udara čelo od pod. Zaplakao je. Na vartima je video Hasana.

9. Hasan, Muhamed i Nurudin razgovaraju. 4 konja jurila su Nurudinu u susret. Prepoznali su ga. Nije pokušao da beži. Našao ga je Mula Jusuf i odvodi ga u tekiju. Hteo je da napiše tužbu. Probudili su ga neki ljudi, koji su mu pretražili stan. Našli su tužbu i poveli ga u zatvor. Džemal mu donosi jelo. Bilo je vlažno i mračno. Očekivao je prijatelje. Razgovarao je sa bratom - video je njegove oči. Džemal mu donosi poklon od prijatelja i sledeći dan je dobio poklon. Nije znao od koga. Razgovara sa Džemalom i govori mu da je on pomogao, dok su mu davili brata. Premestio je Nurudina u drugu ćeliju. Tu se sreće sa Isahom. Sada ga je Isah zapitkivao. Dolaze i govore mu da je pušten. Isaha nije video.

II deo

10. Seća se dečaka od 6 godina i njegove majke. Upoznao ga je dok je bio vojnik. Dečakova majka bila je udovica. Prodavala je vojnicima hranu i piće. Živela je sa njima. Optužili su je da je pomagala neprijatelja i streljali su je. A dečaka je Nurudin odveo u tekiju. To je danas Mula Jusuf. Dečak je živeo sa slepom bakom. Nurudin se seća tavana, zlatne ptice - nije znao šta je to zlatna ptica. Voleo je dečaka i on njega.

Pričao je o Hasanu - pomirio se sa ocem. Ocu je poklonio Kuran, koji je pisao Mula Jusuf. Hasan i Jusuf su se zbližili. Hasan je prestao da dolazi u tekiju. Nurudin je otišao kod Hasana i hteo je da sazna, što je odbacio Jusufa. Hasan govori Nurudinu da Jusuf mrzi Nurudina. Nurudin se vraća i razgovara sa Jusufom i govori mu pravu istinu o majci. Od Mustafe Nurudin saznaje da je Jusufa viđao kod kadije. Sumnjali su da je možda zaljubljen u kadijunu ženu. Opet je razgovarao sa Jusufom. Zlatna ptica - je prijateljstvo.

Kada se jednom vratio od Abdulah efendije, Jusuf doalzi u Nurudinovu sobu i moli za oproštaj. Otišao je poražen. Muhamed je utrčao u sobu Nurudina i rekao je da se Jusuf obesio. Ipak je ostao živ. Nurudin saopštava Muhamedu da je Jusuf izdao njegovog brata i da je bio špijun kadije.

11. Nurudin nije znao šta da misli i oseća prema Jusufu. Hasan mu je govorio da ode. Međutim, u Nurudinu se rasplamsavala mržnja.

12. Nurudin i Hasan krenuli su kod zlatara hadži Sinanudina Jusufa. Susreo ih je Ali hodža koji nije hteo da pogleda derviša. Zlatar i Hasan su razgovarali, a derviš se osećao suvišnim. Pričali su o zlatarevom sinu: završio je školu, a živi u Carigradu. Odjednom derviš je ugledao Isaha i izašao je na ulicu. Nije ga našao. Dolazi muselim i govori zlataru da plati ratnu pomoć. Zlatar odbija, a muselim odlazi. (zlatar - brinuo o zatvorenicima).

Derviš odlazi kod Abdulah efendije. Tražio je bratovo telo da sahrani. Uzeli su telo i odneli u džamiju. Dolazi Ali hodža i izjavljuje mu saučešće. Ugledao je Jusufa - čitao je molitvu nad grobom.

13. Derviš se vezao još više za Hasana. Otac je živeo kod Hasana u kući. Želeo je da mu se oženi sin. Hasan je mladom momku ponudio dobro plaćeni položaj, ako zaboravi Zejnu. To je i učinio. Hasan mu je pričao priču o dva neprijatelja u šumi, koji su pričom otrgnuli mržnju. Pričao mu je o ženi iz Višegrada - imala je sina jedinca, poginuo je u ratu, a posle toga majka se izbezumila. Jela je crni hleb, pila vodu, spavala na vlažnom podu, a na grudi je stavljala crni kamen. Hasan ju je posećivao i pričao joj o sinu, iako ga nije poznavao. Savetoavo ju je i ona je osnovala versku školu. Kada su se seljaci pobunili, ona je zatvorila školu. Umrla je očekujući Hasana.

Za derviša Hasan je bio carević iz bajke. Bio je zaljubljen u Dubrovkinju Mariju (Mejrema). Viđali su se na palubi broda, dok je muž povraćao u kabini.

Alijaga je poslao Fizlija pred Hasana. Dolazi mu ćerka i govori da je trudna. Dolazi Jusuf i govori dervišu, da Osman beg traži prenoćište u tekiji. Derviš je saznao da je zlatarev sin postao carski silahdar. Ujutru derviš razgovara sa Jusufom i traži od Jusufa da ode kod kadije i da mu kaže da je zlatar pomagao Posavcima da pobegnu iz tvrđave.

14. Sejmeni su uhapsili zlatara. Derviš ih je susreo i počeo je da brani zlatara. Susreo je Jusufa. Bio je upalšen. Otišao je derviš kod Alijage. Rešili su da pošalju pismo u Carigrad, zlatarevom sinu. Derviš šalje pismo po tataru (poštar, konjanik). Derviš je išao kod muselima, ali ga nije primio. Derviš je molio kadijinu ženu da nagovori muža i da pusti zlatara.

15. U noći devriš je začuo pucanj. Izašao je i susreo je noćnog čuvara. Nailazi na dva trgovca. Sve je bilo zatvoreno. Derviš odlazi kod Alijage. Hasan se vratio iz Dubrovnika. U masi ljudi nalazi mrtvog mladića. Susreo je se i sa muselimom. Odlazio je iz kasabe. Nalazi i mrtvog kadiju. Mula Jusuf je heto da ode, ali mu derviš nije dao.

16. Derviš je postao kadija. Kara Zaima je plaćao da špijunira muftiju. I dalje je verovao mula Jusufu. Derviš je tražio zaštitnike. Hasan se udaljio od Nurudina. Derviš je prosio Hasanovu sestru, ali ga je ona odbila. Hasan je kupovao imanje u Posavini i preprodavao. U tekiju dolazi Piri vojvoda i donosi dervišu pismo, koje je pisao Dubrovčanin. Treba ga uhapsiti, ali on je pobegao i to uz pomoć Hasana i sada treba uhapsiti Hasana. Derviš nije hteo da čuje za to, ali je ipak pristao i napisao rešenje za hapšenje. Hasan je predan sejmenima. Na putu za Travnik pratio ga je Jusuf.

Uveče dolazi Kara Zaim i govori dervišu da beži, jer je stigao nalog iz Carigrada za njegovo pogubljenje. Derviš je pošao u tekiju. Susreo ga je jedan mladić iz Devetka. Bio je to sin jedine žene koju je voleo. 

Derviš - mislio je samo na nju. Mladića ostavlja Muhamedu. Zvuk petlova i zora su ga plašili. Dolazila je smrt.

MEHMED (MEŠA) SELIMOVIĆ pripada savremenoj srpskoj književnosti. Rođen je 1910 u Tuzli u begovskoj porodici, a umro je 1982. Pisao je pripovetke, romane i studije. Bio je čovek principa i prkosa, zbog čega je često imao i životnih problema.  Stradalništvo ga je kalilo i kod njega razvijalo visoke moralne vrednosti. To lično stardanje i nesporazumi sa politikom i vlastima, biće podsticaj za stvaranje proznih dela, kao što su: "Derviš i smrt". "Tvrđava", "Krug". Selimović se javlja prvo 1962 zbirkom "Tišine", a onda su došli romani: "Magla i mesečina", "Derviš i smrt" (1967), "Tvrđava" (1970), "Ostrvo" (1974). Tu je autobiografska knjiga "Sjećanja", studija "Za i protiv Vuka", knjiga "Pisci, mišljena i razgovori", Posle smrti objavljen je nedovršen roman "Krug". Njegovo najveće delo je "Derviš i smrt", koje ga je učinilo velikanom književnosti i svrstalo u red Njegoša, Andrića. U ovom romanu prisutna je islamska tradicija, kuranska filozofija, ali i Nejgoševska i Andrićevska tradicija. Tu je uticaj Kafke i Kamijevog egzistencijalizma (filozofije apsurda). Roman je i psihološki i filozofski i poetski. Građu za roman "Derviš i smrt" našao je u vlastitom životu, u ličnom udesu koji ga je zadesio: to je smrt rođenog brata partizana, koga su ubili njegovi borci i vlast, kojoj je i sam pripadao. Sam pisac, koji je bio uključen u taj sistem vlasti i saborac svog brata, to je teško podneo. Osećao se kao onaj kome je naneta velika nepravda, ali koji ne zna kako da postupa. Ta trauma će ga pratiti punih 20 godina, da bi se na kraju sve to projektovalo kao ispovest ne o sebi, nego uopšte o stradanju pojedinca i sudbini pojedinca u svetu u kome vladaju moćnici i tiranija.

KOMPOZICIJA DELA "Derviš i smrt"

I deo

-život u tekiji

-hapšenej brata Haruna i nemir zbog toga

-susret sa Ishakom, beguncem u noći

-razgovor sa ocem i misao o spašavanju brata

-odlazak kod muselima i razgovor sa njim

-susret sa Hasanom i saznanje razloga Harunovog hapšenja

-Hasan je spreman da se odrekne imanja samo da bi spasao brata svog prijatelja

-napad na Ahmeda Nurudina na ulici

-pomisao na Ishaka

-odlazak kod kadije i ćutanje kao zid na koji nailazi

-odlazak kod muftije

-Nurudinovo hapšenje

II deo

-evociranje prošlosti: sećanje na front i dečaka sa fronta (sada Mula Jusuf)

-motiv zlatne ptice

-razgovor sa Mula Jusufom i priznanje Mula Jusufa da je on izdao Haruna

-razgovor Hasana i Amheda Nurudina

-vezivanje za hadži Sinanudina, koji ima sina na visokom položaju u Carigradu

-Nurudin sahranjuje brata i drži govor u kome ima mržnje i želje za osvetom

-Hasanov životopis

-Nurudin kuje zaveru protiv vlasti

-pobuna u mestu i ubistvo kadije

-hapšenje Sinanudina i sinovljeva osveta

-Nurudin posatje kadija

-zahtev da se Hasan uhapsi i Hasanovo hapšenje

-Hasanovo oslobađanje iz tvrđave (igra mladog Jusufa)

-Nurudin je zatvoren i u tekiji čeka smrt

DERVIŠ - svaki čovek koji veruje u određenu ideologiju i slepo joj služi. Derviš je svaki vernik, ali i komunista, svako ko se učvršćuje u verskoj dogmi, bilo kad i bilo gde da živi.

IDEJA O LJUDSKOM - poruka romana je da je ključ opstanka  i sreće u tome koji smo put izabrali. Ako se izabere put osvete, moći, mržnje i vlasti - nema spasa (kao Nurudin)- Život ima smisla jedino ako se pronađe put ljubavi i razumevanja (kao Hasan).

MISAO O ČOVEKU - Čovek je tragično biče, koje dolazi na svet mimo svoje želje i odlazi protiv svoje volje - živi nepresatno u strahu od beskrajne vasione i kratkog života... Nizak i velik, sitan i uzvišen, proklet i veličanstven.

Idući kroz život on prolazi kroz dve faze, dva stanja. I stanje je vreme zlatne ptice, nesputanih snova, kada se svet nudi u svetlim i raskošnim bojama, vreme harmoničnosti u nama, kada se još ne sluti složenost života i nejgovih tajni. II faza je naslućivanje i uočavanje nesporazuma između čoveka i čoveka, čoveka i sveta. Vreme kada se javlja osećaj usamljenosti i dilema pred uzrocima i posledicama. Kada čovek uviđa da je bačen u svet nesigurnosti i negostoprimstva i kada počinje da se oseća nemoćnim (on je samo zrnce peska u nesagledivoj pustinji, sitan i nevažan).

6. 4. 94.