12. 10. 1993. (sa časova dodatne nastave iz Srpskog jezika)
1. Nepočinjati izlaganje suviše iz daleka, nego onde gde je to nužno i neophodno (razlog: može doći do nesrazmernosti u kompoziciji i do promašenosti)
2. Neunositi u rad ništa što nije u neposrednoj vezi s temom (došlo bi do udaljavanja teme, do digresije)
3. Nepretrpavati rad beznačajnim pojedinostima - uočiti dobro važno od nevažnog (Šopenhauer: "Bolje izostaviti u radu nešto dobro, nego unositi u njega nešto beznačajno")
4. Naponavljati ono što je već na neki način rečeno, izuzev kada na kraju treba dati rezime
5. Nerazlagati i objašnjavati stvari koje su same po sebi dovoljno razumljive (Monteskje: "Tajna dobrog pisanja se sastoji u tome da se ideje koje se same po sebi podrazumevaju preskoče")
Uopšte gledano, stručni rad treba da odlikuje:
1. Jedinstvo (glave, poglavlja, paragrafi) sve mora biti posvećeno jednoj stvari
2. Sklad - između svih delova i celina postoji ligička povezanost
3. Originalnost
4. Pravilno rasuđivanje:
a) da svaka tvrdnja bude obrazložena
b) da zaključivanja budu pravilna i da se ne uzima ono što kritički nije ispravno
TRAGANJE ZA GRAĐOM - KARTICE
1. Pronalaženje dokumenata i prikupljanje građe:
a) primarna literatura - originalna dela
b) sekundarna literatura - članci i studije
2. Sastavljanje bibliografije na osnovu onoga što ima u biblioteci ili što pak može biti pozajmljeno iz privatnih biblioteka i centralne biblioteke.
Knjižno blago biblioteke sadržano je i obrađeno u katalozima.
PREDMETNI KATALOG
IMENSKI KATALOG (autorski katalog)
NASLOVNI KATALOG
Katalozi mogu biti:
1. Imenski katalog - uređen po abecednom ili azbučnom redu prema početnom slovu prezimena. Npr. Selimović, Meša; Andrić, Ivo; Crnjanski, Miloš. Pod tom odredbenicom su sva njegova dela
2. Predmetni katalog - rađen je na predmetnim odredbenicama. Npr. Avangarda, Simbolizam, Romantizam.
3. Naslovni katalog - uređen prema naslovima knjiga i časopisa.
Katalozi se sastoje od kataloških listića, veličine 7,5X12,5 cm. Najvažniji elemenat kataloškog listića je SIGNATURA, broj koji upućuje gde se knjiga tačno nalazi u depou ili magacinu. Kataloški listić sadrži:
-broj signature (negde stoji u levom, a negde i u desnom uglu)
-prezime i ime autora
-naslov dela (ako je prevedeno ime i prezime prevodioca)
-mesto izdavanja (gde je izdata knjiga)
-izdavač
-godina kada je knjiga izdata
-broj strana
19. 10. 93.
PRIKUPLJANJE GRAĐE
Ovaj postupak podrazumeva pronalaženje dokumenata. Koja će se dokumenatcija tražiti zavisi od teme koja je postavljena ili koju smo sami odabrali. Rad na temi počinje obradom literature o predmetu. To je potrebno da bi smo se upoznali sa svim onim što je rečeno u temi, ali da bi smo i lakše shvatili samu temu. Prvo se prouče glavni izvori, ono što je najnovije i najbolje, a onda i ostali tekstovi. I tek nakon toga pristupa se sosptvenom istraživanju koje započinje iščitavanjem primarnih izvora (knjiga o kojoj treba da se piše).
Prikupljanje građe obuhvata dve faze:
1. čitanje tekstova
2. pisanje zabeležaka
ČITANJE TEKSTOVA
Čitanje mora da bude aktivno, produktivno i znalačko. Mora da se razmišlja o pročitanom. Mora da se uočava plan pojedinih delova teksta. Mora da se razlikuju bitne od nebitnih činjenica. Gete je na čitanje gledao ovako: "Ljudi ne znaju koliko je vremena i muke trebalo da neko nauči kako se čita. Ja sam za to trebao 80 godina, pa ni sada još ne mogu reći da sam na cilju".
Smisao aktivnog čitanja je da se postupno shvati i razume svaki odlomak, svaka rečenica i reč i sve to mora da bude propraćeno intenzivnim razmišljanjem i sve to mora biti dovedeno u vezu sa znanjem koje o tome već imamo. Čitalac ne sme uvek da veruje piscu, nego mora da se kritički odnosi prema svakom njegovom mišljenju.
Mesta koja ne razume i koja kod njega ostavljaju dilemu, čitalac treba da čita ponovo i više puta.
Kada se priprema dokumentacija za stručni rad, ne mora da se pročita cela studija ili knjiga, već samo onaj deo koji se odnosi na temu. Čita se i "dijagonalno" - to je čitanje kada se preleti preko nekih delova knjige ili studije, ali sa zadrškom na onom delu koji je bitan za određenu temu.
PISANJE ZABELEŽAKA
Pravljenju zabeležaka prethodi podvlačenje u tekstu onoga što je bitno, sa kratkim napomenama na marginama iz kojih bi se videlo na koji se problem fiksirana građa odnosi. Nakon toga dolazi pravljenje zabeleški - uočavanje i beleženje onoga što je bitno za jednu temu. Beleške služe - ako su bogate i tačne - kao građa za izradu rada. Bez njih se ne može zamisliti ni jedan ozbiljniji rad. Kineska poslovica kaže: "I najbleđe mastilo na hartiji mnogo je pouzdanije od najboljeg pamćenja".
Beleške sadrže: doslovne ispise (citate), parafraze (prepričavanje), rezime. Beleške mogu da se prave: u svesci, na listovima sveske ili na fišama (kartice). FIŠE u toku rada treba da zadrže istu dimenziju. Na jednoj fiši, po pravilu, trebalo bi jedan citat da se nađe, jedna misao ili samo jedno razmišljanje, jednog autora o jednom problemu. Pored sadržine koja se ispisuje na fiši, u gornjem delu, krupnim slovima ili drugom bojom ispisuje se naslov teme, odnosno naziv problema o kome je reč. Ako je citat ili parafraza nečijeg prosuđivanja, onda treba da stoji ime i naslov, strana odakle je uzeto.
26. 10. 93.
IZRADA PLANA
Iščitavanje fiša više puta pomaže da ono što smo zabeležili (citat, naše zapažanje, promišljanje drugih) pomaže da se što više oživi u našoj svesti. Tako prikupljena građa postaje nam bliska sa utiskom da nema tajni i sa izgledom da dobije pravi smer naših promišljanja o problemu. Sagledani su svi aspekti problema, uočena je veza među njima i na osnovu toga rađa se plan stručnog rada. Kada je sve uočeno i razmotreno, pristupa se izradi teza na osnovu kojih se pravi plan.
Tema: VUKOV RAD NA JEZIKU
I Uvod
1. Mnogostranost delovanja V. Karadžića
2. Najvažniji cilj - uvođenje narodnog jezika u književnost
II Razrada
1. Pismenica Serpskog jezika 1814
a) pokušaj pre Vuka da se dobije gramatika - Avram Mrazović
b) prva gramatika govora prostog naroda
v) pravopisni fonetski princip: Piši kao što govoriš...
g) uprošćavanje azbuke - 30 slova
2. Srpski riječnik 1818
a) velika pomoć Jerneja Kopitara i sistematizaciji jezičkog blaga
b) prvo i drugo izdanje Riječnika
v) leksikografski zančaj Riječnika
g) Riječnik kao enciklopedija narodnog života
3. Kritike i polemike u borbi za srpski jezik i pravopis
a) kritika jezika u romanima Vidakovića
b) polemika sa Jovanom Hristićem
4. Sledbenici V. Karadžića i konačna pobeda u reformi književnog jezika
III Zaključak
1. Kulturni značaj Vukove reforme jezika
Kada je napravljen plan, onda po njemu raspoređujemo i grupišemo fiše, na kojima su citati, beleške. Svaka grupa fiša, pre nego što se počne sa pisanjem, dobro se prouči da bi se i unutar jednog poglavlja uspostavila unutrašnja logika i jedinstvo i progresija napsianog.
Rad se piše u dve ili više verzija. Prva verzija treba da pokaže koliko smo ušli u problematiku i kako funkcionišu pojedini delovi i rad kao celina od tih delova. Zato se pristupa sistematičnom iščitavanju prve verzije koje treba da otkrije sve promašaje i nedorečensoti. Da bi se izvršilo redigovanje na najbolji način, potrebno je da se prva verzija pročita više puta. Prvo čitanje se usredsređuje na sadržinu da bi se uočilo da li je sve obuhvaćeno, da li je dovoljno svako poglavlje na zadovoljavajući način razvijeno, šta je izostalo, šta je nedorečeno i u čemu su greške. Drugo čitanje prati samo kompoziciju - kako su delovi rada složeni i kako međusobno funkcionišu, da li postoji sklad u izlaganju građe. Treće čitanje usmerava se na stil i jezik - kakva je rečenica, kakav je red reči, da li može nešto da se bolje i drugačije iskaže. Četvrto čitanje istražuje tehničku stranu napisanog, kao i interpunkciju (prate se citati, njihova tačnost u obeležavanju, podaci u fus noti, da li su interpunkcijski znaci pravilno upotrebljeni, da li je nešto trebalo podvući i posebno istaći ili ne).
Нема коментара:
Постави коментар