Roman, novela. Predstavlja vrhunac u umetničkom stvaranju. Pojavio se 1954 god. Najlepše pripovedanje koje je ikada osmišljeno u našoj književnosti. Ideja se začela 1928, kada je boravio u Španiji. Priča o Džem sultanu. Vrednost dela ja u naraciji. "Prokleta avlija" - tamnica i prisutna je u "Ex pontu" i drugim pričama: Fra Petar (narator) postoji i u drugim delima. Prvi kritički sud bio je negativan. Delo nosi mit i legendu.
"Prokleta avlija"
Počinje sa zimom. Sahrana fra Petra. A fra Rastislav i još jedan (Mijo Josić) se sećaju priče o fra Petru (bio sajdžija, puškar). Sneg zatrpava grob i poništava sve (život). Belina sve guta. Mladić sedi pored prostora, gleda u grob fra Petra i vaskrsava priču o Petru, a budi ga glas Rastislava i Josića. Prvi narator je anonimni mladić i sa njim počinje i sklapa se zavesa.
Mladić se seća (priče o prokletoj avliji), o fra Petru kao pripovedaču (doživeo tu avliju kao traumu). Šeta kroz vreme. Avlija - je u Stambolu, na obali mora, opasana zidinama. Dolazi do tuča. Sastojala se od 15 prizemnih zgrada. Ima svoj život, koji se odvija u ćelijama i dvorištu. Tu su ubice, nemoralni, ali i nevini, kao fra Petar. Život u ćelijama - pevaju, dovikuju se, svađaju, dozivaju, krkljaju, klikću, uzdasi, glasovi (akustične slike). Život u dvorištu - lupa, škripa. Uvodi i vizuelne slike i slike mirisa (kad se nebo naoblači, dolazi zadah sa mora, koji guši). Na čelu avlije je upravnik - u početku se družio sa lošim ljudima, a kasnije postao strah i trepet. Stalno se menjao i prilagođavao. Ljudima je prilazio naglo. Bio je lukav i oličava vlast, preko tamnica želi da održi sebe. Po njemu su svi krivi.
Fra Petar - počinje da pripoveda: dolazi greškom u zatvor. Neki fratri su kovali zaveru, a uhapšen je on. Noći su mu bile nepodnošljive. Ćamil - dolazi i odlazi sa sutonom, nejasnoćom. Nije bio stvoren za taj prostor. Zaronio je u svoju tišinu i ćutanje i zato je sličan fra Petru. Bio je lepo običan, bolešljiv, liričan, iz Smirne je. Javlja se Haim narator priče, gradi Petrovu priču. Bio svedok iz Smirne. Ćamilova majka bila je Grkinja, a otac Turčin. Ćamil kao dete - bezbrižan, veseo, voljen, u društvu. Zaljubio se u Grkinju (sudbina Ćamilove majke se ponavlja). Izučavao je istoriju (utočište, bekstvo od stvarnosti, stvaranje vlastitog sveta). Proučava detalje o Džem sultanu i Bajazitu II. Kad su saznali da ima dosta knjiga - Valija ga hapsi. Dolazi Ćamil u Prokletu avliju i počinje da priča o Džem sultanu (intelektualac, voleo pesmu, zabavu, svet umetnosti i poezije). Bajazit je bio racionalan.
Kompozicija "Proklete avlije"
I Okvirna deskripcija
II 1.Sećanje anonimnog mladića na fra Petra i njegovo pričanje
2. Prokleta avlija
a) svet proklete avlije
b) život u ćelijama (noćni život)
v) život u dvorištu (dnevni život)
3. Karađoz: poreklo, izgled, karakter - sposobnost preobražavanja
III O Ćamilu
1. Fra Petrova kazivanja o Haimu
2. Haimova priča o Ćamilu
3. Ćamilova priča o Džem sultanu
4. Nastavak Hamilove priče o Ćamilu (kazivanje i Ćamilovom saslušanju i nestanku)
5. Ćamilovo prisustvo u fra Petrovoj uobrazilji
6. Fra Petrov dolazak u Akru i susret sa mladim Libancem na brodu
IV Okvirna deskripcija
30. 3. 94.
Prikaz prstenaste (uokvirene) kompozicije "Proklete avlije"
1. okvir priče
2. priča o prokletoj avliji
3. priča fra Petra o Haimu
4. Hamilova priča o Ćamilu
5. Ćamilova priča o Džem sultanu
Sećanje anonimnog mladića (Ahbaba) na pričanje fra Petra.
Naratori i likovi
1. Fra Petar kao narator i lik
Odlikuju ga:
-smirenost, mudrost, škrtost na rečima, opreznost i sumnja u sve i svakoga, razumnost i naupadljivost, smisao za realnost, ne voli nepromišljeni razgoovr: u njemu vidi naprijatnost i čest uzrok zla i stradanja, on je za ćutanje kao govor, za izvaganu reč koja neće dati povod za stradanja, pripoveda nepovezano: priča može da se prekida i nastavlja, da se vraća unazad, vreme za nju ništa ne znači.
2. Haim kao narator i lik
-priča svima, priča svašta, priča svuda, sve predviđa, nepromišljen, nekontrolisan i defektan u radoznalosti, sve zna: pripoveda o onome što se desilo, pripoveda prizorima bez svedoka (video je i ono što se nije moglo videti), ulazi u pomisao i želje ljudi, čak i u ono čega oni nisu svesni, oponaša govor onoga o kome govori, može da podražava (imitira) hod, držanje tela, izraz lica, može da dočara izgled mrtvih predmeta, govori brzo i mnogo, bez hleba bi i mogao, ali ne i bez razgovora.
Zaključak o Haimu i takvom tipu karaktera
"Ma koliko bila velika neprijatnost i zlo koje mogu svojim pričanjem doneti, svet bez takvih ljudi ne može: bez njih ne bi smo mnogo znali o tuđim dušama i mislima, o drugim ljudima, o drugim sredinama i predelima koje nismo nikad videli niti ćemo imati prilike da ih vidimo" (I. Andrić).
3. Ćamil kao narator i lik
Spoljašnje osobine:
-meko, podbulo lice, riđa pahuljasta brada, svetli brkovi, modre oči sa tamnim kolutovima okolo, što ostavlja utisak bolesnog i izmučenog čoveka.
Karakterne osobine:
-uzdržljiv, čovek koji živi sa knjigama, družio se sa ljudima od nauke, nosi zanos i melanholiju, zagledan u sebe, pripoveda tiho, živo, sa puno strasti, kao da se ispoveda, ali uvek oborenog pogleda, ne prateći da li ga njegov sagovornik sluša, priča bez uvoda i vidljive veze, bez vremenskog reda, počinjao bi da priča neki prizor iz sredine ili kraja Džemovog zatočenja, u toku pričanja nesvesno prelazi sa pričanja u III licu (on) na oblik JA, što svemu daje ton lične ispovesti i na kraju ton potpune identifikacije sa predmetom pričanja.
Univerzalni smisao "Proklete avlije"
Slučaj - nepredvidivi događaji u životu svakog čoveka, to otkriva da život čoveka određuju situacije, na koje mi ne možemo da utičemo. Sve se dešava mimo naše volje i želje.
Prokleta avlija - u bukvalnom značenju taminca, zatvor, ograđeni i zatvoreni prostor. Kažnjava, sakcioniše, čovek ispašta grehe, greške. Mučenje, ispaštanje. Izaziva strah, zebnju. Čovek se plaši koraka, izgovorene reči. Potire humanost, odvaja čoveka od sveta, čoveka, slobodu, slobodnog ponašanja. Ona je apsurd realnog sveta i čoveka. To je sistem, jedna država, svet u kome jesmo. Izbavljenja nema. Sve nevolje, tutorsta moramo nositi.
1. 4. 94.
Нема коментара:
Постави коментар