четвртак, 03. јул 2014.

Roman toka svesti...

1. O  romanu toka svesti

Koreni "toka svesti" mogu se naći još kod Edgard Alan Poa, Remboa i Bodlera, a posebno kod nadrealista koji brišu granice između svesnog i nesvesnog. Na pojavu romana "toka svesti" naročito utiče mišljenje psihologa Viljema Džejmsa i Sigmunda Frojda, koji svojim delom "Uvod u psihoanalizu" (1910) ukazuje na slojevitost i zamagljenost psihičkog života. Sam pojam je došao sa shvatanjima Viljema Džejsma, koji još 1890 objašnjava svest čoveka. Isticao je da se svest ne može uverljivo opisati rečima, na pravi način, onako kako se pojavljuje. To je tako što svest nije nešto statično i od komadića, nego stalno teče. Kao takva može se dovesti u vezu sa rekom ili njenim tokom. Zato i treba reći "tok misli", "tok svesti", "strujanje svesti". Matica svesti je neprozirna i tajanstvena i ona nosi ostatke prošlosti i fragmente iz sadašnjosti. Veza između dva vremena uspostavlja se preko asocijacija i percepcija u sadašnjosti. Taj "tok svesti" nosi ono što je racionalno, ali i iracionalčno. I sve se to prožima i kao neki fluid traje i neprekidno menja svoj tok.
Roman "toka svesti" počiva na direktnom unutrašnjem monologu, koji iskljućuje i pripovedača i slušaoca. Na sceni je lik koji ostaje sam sa svojim proživljavanjima i unutrašnjim dešavanjima. Tako "tok svesti" postaje tehnika modernog romana, koja se koristi za izražavanje haotičnih trenutaka svesti, ludila ili unutrašnjih rastrojstava, tj. duševne raslojenosti junaka.
Pisci romana "toka svesti" su: Virdžinija Vulf, Džems Džojs, Viljem Fokner. Prvi je dosledno primenio "tok svesti" Džojs u  romanu "Uliks" (1922). Na toj tehnici je razvijena i struktura romana "Krik (Buka) i bes" (1929).

2. O Fokneru

Rođen 1897 u državi Misisipi, u  porodici koja je bila proslavljena. Pradeda bio veliki ratnik u ratu između Severa i Juga - bio poslovan čovek i autor vrlo čitanog romana "Bela ruža Memfisa". Život Foknera bio je vezan za grad Oksford, gde je učio školu i radio razne poslove i gde je upoznao prirodu ljudi sa američkog juga. Mnogo je slušao razne porodične priče, dijaloge između Crnaca, razgoovre farmera i trgovačkog sveta, a što će mu poslužiti kao građa za romane. Posle romana "Krik i bes" objavio je delo "Dok ležah na samrti" (1931), "Svetlost u avgustu" (1932), "Divlje palme" (1939), "Konjički gambit" (1949), "Rekvijem za opaticu" (1951). U poznim godinama ostavlja svetlosti velegrada i gradski život i odlazi da traje kao farmer, opijajući se do besvesti u svojim dugim samoćama. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1950, a umro 1962.

3. O romanu "Krik i bes"

a) Naslov romana je preuzet iz Šekspirovog dela "Makbet" iz iskaza istoimenog junaka, koji na kraju zločinačkog života utvrđuje da je: "Život priča koju idiot kazuje, puna krika i besa, a ne znači ništa". Analogno tome i u ovom romanu jedan idiot priča priču i kao gluvonem sve izražavajući krikom i kroz bes, koji ne može verbalno da iskaže.
b) Tema je uzeta iz života američkog juga, a u središtu Foknerovog pisanja je jedna južnoamerička porodica, nekada imućna, sada dovedena do raskola  i nemaštine. Porodica u kojoj je sve raslojeno: odnos među pojedincima, svest tih ljudi, njihov jezik.
Tri generacije se međusobno sukoblajvaju i razdiru. Prva generacija: Džejson Kompson-Karolina. Druga generacija njihova deca: Kedi (ćerka)-Kventin-Džejson-Mori (Bendžamin, Bendži, Ben). Treća generacija: Kventina (Kedina ćerka).
v) Vreme u romanu: Od 1910 do 1928, dok njihova sećanja započinju od 1898. Vreme u "Dodatku" zahvata još veći vremenski raspon od polovine 18 veka do 1945. Tu su i 3 generacije Crnaca: kuvarica Dilzi i njen muž Roskus, sin Veri koji će biti prvi Bendžaminov pratilac, zatim sin Ti-Pi i unuk sluškinje Dilzi Laster, koji će biti stalni drugi pratilac Bendžamina.
g) Kratak sadržaj romana - Svojeglava i neobuzdana Kedi ima ljubavnika Daltona. Gubi nevinost i ostaje trudna. Aprila 1910 udaje se za Sidnija Herberta Heda. Brat Kventin je zaljublejn u svoju sestru i ubija se iz ljubomore 2 juna 1910, kao student Harvardskog univerziteta. Posle godinu dana, ostavljena od muža, svoju devojčicu Kventin predaje roditeljima. Otac ubrzo umire od pijanstva, a žena ostaje da u bedi živi sa svojim sinovima i malim detetom. Džejson je podmukao i sadista, usredsređen samo na zaradu i kao takav sve u kući mrzi. Bendži je idiot. Izišavši jendom iz dvorišta, napastvuje jednu devojčicu, zbog čega će biti uškopljen. Od tada, on uvek praćen od Lastera, luta po okolini i izražava se samo kricima. Kedina kći Kventin izrasta u sedamnaestogodišnju i poput majke vodi nemoralan život. Ujak Džejson je progoni i mrzi. Iz te mržnje prema svemu što je Kompsonovo on i prodaje kuću i odlazi u grad.

4. Tehnika kazivanaj u romanu

Fokner je zamislio roman kao priču o deci koju udaljuju iz kuće u vreme bakinog pogreba 1898. Bezazlenost dece i ono što se događalo između njih u raznim situacijama, prikazuje se iz raznih perspektiva: iz perspektive jednog idiota, iz perspektive brata Kventina, iz perspektive Džejsona za koga pisac kaže da je najveći gad kojeg je on stvorio. Javlja se i četvrto gledište koje pripada autoru romana, pod datumom 8 april 1928. On je napisao i peti deo romana "Dodatak". U svemu ovome je sumrak svesti na fonu jedne porodice koja definitivno propada.

5. Likovi i njihovo funkcionisanje

a) Prvi tok sveti pripada Bendžiju, najmlađem bratu, koji je gluvonem i sva unutrašnja stanja izražava krikom. On im 33 godine, ali je po moći rasuđivanja na nivou trogodišnjaka. Njegov deo toka svesti datira i pod datumom je 7 april 1928. Njegova svest ne razlikuje vreme i zadržava se samo na nivou viđenog, samo na dešavanjima. On se seća prošlosti koja se budi asocijativno i prelazi preko više sekvencija. Reč "Kedi" asocira ga na detinjstvo i doživljaj sa sestrom Kedi. Lasterovo traženje novčića pored reke izaziva asocijaciju na kupanje u reci i Kedi. Sledeća sekvenca je promena imena da ne bi više brukao ujaka Morija. Kedi i sećanje na njen parfem. Kedi na ljuljašci i momak sa crvenom kravatom. Bendži im 13 godina i više ne može spavati sa sestrom. Kedi se vraća sa ljubavnog sastanka i Bendži plače, odvodi je u kupaonicu. Zajedno plaču. Sećanje na vlastitu tragediju: izleteo je iz kuće, napao devojčicu i kastrirali su ga. Kventinova smrt i sahrana. Očeva smrt... Tok svesti Bendžija prolazi kroz 103, a neki kažu 99 vremenskih sekvenci.
b) Drugi deo romana obrađuje tok svesti najstarijeg brata Kventina, a data je pod datumom 2 jun 1910. Unutar ovog toka ima 9 isečaka. On je intelektualac i neurotik, tako da je njegov prilaz istim stvarima drukčije postavljen, mada im je početna tačka zajednička - babina smrt. Osnova te svesti je opsednutos sestrom Kedi. Sledeći prizori su: prizor sa devojčicom Natalijom, igra koju prekida Kedi, trčanje za Kedi, prljanje blatom i kupanje u reci. Sledeći prizor Kedi ima mladića i ljubi se s njim, Kventinova ljubomora. Kedin gubitak nevinosti. Susret Bendžija i Kedi, kupanje u reci i svađa sa njom, Kedi mu se nudi, ali on odbija. Objava venčanja. Kedino venčanje. Susret Kventina sa zetom Herbertom. Kventinova sadađnjost: odlazak u Boston, razgovor sa sajdžijom, dolazak na kameni most i susret sa devojčicom, odlazak na izlet sa studentom koga upoznaje, vraćanje u Kembridž i pripreme za samoubistvo.
v) Džejson - sve je podređeno materijalnom, škrt je, zlovoljan, sarkastičan, mrzi Kventinu ćerku svoje sestre, jer u njoj vidi kurvu. Mrzi sve u kući pa i trgovca kod koga radi. Kventin beži iz kuće i odnosi mu ušteđevinu. Traganje za njom. Prodaja kuće i odlazak u Memfis. Oterao je Dilzi i rasturio dom Kompsonovih.
g) IV deo je priča data iz perspektive autora i u prvi plan istura Crnkinju Dilzi, čovekoljupca, koja mora o svima da se brine.


11. 2. 94.

Нема коментара:

Постави коментар