Verlen je na početku stvaranja parnasovac. Bio je boem, odan kafani i piću. Ostavio je porodicu i sa Remboom jedno vreme živeo u Londonu. Zbog pucanja na prijatelja osuđen je na 2 godine zatvora. Po izalsku iz zatvora postao je religiozan i mističan. Tragičan pesnik: umro 1896 u Parizu, u 52-oj godini. Objavio veliki broj zbirki pesma od kojih su mu poznati: "Ljubav", "Žene", "Erotska trilogija", "Intimne liturgije", "U paklu", "Epigrami". Kao pesnik bio je muzikalan, melanholičan i nežna duša. Pevanje mu je puno sentimentalnih izliva i pesimističkih raspoloženja. Često se služi pejzažima preko kojih je iskazivao svoja duševna stanja. Pesničke principe izrazio je u pesmi "Pesnička umetnost" u kojoj je najdominantniji zahtev: Muzika pre i iznad svega. Muzikalnost je osnovno obeležje njegovog pevanja.
Pesma "MESEČINA" ima pejzažnu podlogu, noćni ambijent, ali sve je to u pozadini ili dubini pesme. Motiv mesečine i ono što mesčinu obeležava poslužilo mu je kao mogućnost da izrazi nešto što je imao na umu, što postoji kao njegovo iksustvo i ideja. A to je, da je duša svih nas osobit pejzaž, tajnovit i nedokučiv. To je zato što se retko kad iskazuje jasno i iskreno. Najčešće su naše duše vešto prerušene - nose ljupke maske i krinke. Želi reći da naše duše traju u dvoličnosti. Duboko se potiskuje ono što je pravo, izvorno. I sve naliči na veštu glumu. Zato i onaj nezaobilazan utisak kod posmatrača, da su ljudi srećni i zadovoljni dok slušaju muziku, da su srećni u ljubavi i životu. Međutim, to je prividna sreća. To su samo maske za ono što je skriveno u duši. Ispod te "šminke" često se krije i tuga i sumnja i zadavljeni jecaj duše. Između onoga što se javlja kao ljupka maska ili šminka i mesečine ima neke analogije (sličnosti), ima nešto što ih spaja, a to je prividnost, nešto pozajmljeno i zavodljivost koja vara.
Нема коментара:
Постави коментар