1. Nema slučajnih građevina, izdvojenih iz ljudskog društva u kome su nikle, iz njegovih potreba, želja i shvatanja, kao što nema proizvoljnih linija i bezrazložnih oblika u neimartsvu.
2. Narod pamti i prepričava ono što može da shvati i što uspe da pretvori u legendu. Sve ostalo prolazi mimo njega bez dubljeg traga, sa nekom ravnodušnošću bezimenih prirodnih pojava, ne dira njegovu maštu i ne ostaje u nejgovom sećanju.
3. Narod lako izmišlja priče i brzo ih širi, a stvarnost se čudno i nerazdeljivo meša i prepriće sa pričama.
4. Naša je sudbina na zemlji sva u borbi protiv kvara, smrti i nestajanja, i čovek je dužan da istraje u toj borbi i onda kada je potpuno bezizgledna.
5. Zaborav sve leči, a pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli.
6. Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestnao troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto "kao na Drini ćuprija".
7. Sve može biti. Ali jedno ne može: ne može biti da će posve i zauvek nestati velikih i umnih a duševnih ljudi koji će za božju ljubav podizati trajne građevine, da bi zemlja bila lepša i čovek na njoj živeo lakše i bolje. Kad bi njih nestalo, to bi značilo da će i božja ljubav ugasnuti i nestati sa sveta. To ne može biti.
Нема коментара:
Постави коментар