Impresionizam...

Impresionizam kao pravac ili struja, prvo se javlja u Francuskoj i to u slikarstvu. Potiče od reči IMPRESIJA - UTISAK. Naziv je došao slučajno: na izložbi odbačenih slikara 1874 u Parizu. Bilo je oko 30 slikara, među kojima i Klod Mone. On je izložio svoju sliku impresija "Rađanje sunca". Nekom novinaru je to bilo smešno, pa je sve te slike nazvao impresionističkim, a sve umetnike impresioniste.

Osnovne odlike:

1. Slikar ostavlja atelje i odlazi u prirodu, kao što je to pokazano i na Maneovoj slici "Doručak na travi"

2. Na slikama je mnogo svetlosti, prozračnosti i odsjaja. Mnogo je žarkih boja i njihovog kontrastiranja sa tamnim tonovima

3. Nije važan sadržaj predmeta i detalji na njemu, jer umetnik ne želi da ga reprodukuje, već želi da naslika i osmisli svoj utisak, koji on na njega ostavlja u jednom trenutku. Važna je boja i forma slike iz koje izvire lepota

4. Na slikama nema oštrog odvajanja boja i naglašavanje linija. Sve je u vidu mrlja, koje se raspoređuju jedna pored druge ili nanose jedna na drugu, čineći tako prelive i harmoniju.

Impresionizam u književnosti nema tako snažan utisak, kao u slikarstvu. Naročito je prisutan u pesmi. Insistira se na slici i detaljima iz prirode, sa željom da se plastično dočara bogatstvom boja, mirisa i zvukova, da se u pesmu prenese utisak i emotivno stanje koje stvara taj utisak (radost, tuga). Lepota pesničkog dela je u harmoničnom rasporedu slika i čulnih senzacija, u ritmu i zvučnom skladu stihova.

Impresionističku dramu karakteriše odsustvo naglašene fabule. Nema spoljašnjih sukoba i velikih zbivanja. Daje se atmosfera življenja i kolorit društvene sredine. Junaci takve drame su intelektualci sa umetničkim naklonostima, vrlo su osetljivi na svet oko sebe. Ističe se sklonost ka uživanju i statičkom životu. Nijansiranja se vrše na nivou psihologije likova.

Predsatvnici impresionizma u slikarstvu su: Klod Mone, Eduard Mane, Ogist Roden, Sezan. U poeziji: Matoš, Vladimir Vidrić, Jovan Dučić. Od dramskih pisaca: Čehov.