5. 5. 94.
Psihološki roman iz 1977 (toka svesti). Retrospektivno kazivanje.
U strukturi romana "Upotreba čoveka" uvodni deo naslovljen je kao "Gospođičin dnevnik". Sadrži sve ono čime će se pisac u romanu baviti. Dnevnik je pisala Ana Drentvernšek, Nemica, koja se sticajem okolnosti posle nauspelog braka našla u Novom Sadu. Počela ga je pisati 1935 (4 maja) u lepu ukoričenu svesku, koju je kupila od Nemca u najboljoj knjižari u gradu. Izboru ove sveske poklanja se posebna pažnja i u njenom životu on predstavlja izuzetnu vrednost, a biće i osnovna nit, koja spaja početak i kraj ove knjige, zaokružujući tako roman u jednu celinu.
S božijom pomoću
Nova bolest (bolest društva i ličnosti)
Umrla 19 decembra 1940.
6. 5. 94.
Novi Sad 30-ih godina predstavljao je više nacionalnu sredinu. U njemu su živeli Srbi, Mađari, Jevreji, Nemci i svi će oni zajedno biti gurnuti u neizvesnu ratnu zbilju, a njihovi životi krenuti svojim tokom. Ovo je psihološki roman. Roman toka svesti i pisac će se više baviti preživljavanjima i unutrašnjim svetom svojih junaka, nego što će ga zanimati konkretni događaji. Svaki događaj je u funkciji istraživanja psihološkog života junaka. Zloupotrebljeni mladi ljudi imaće svako svoj životni put, ali njihova psihička stanja zanimaju pisca i njihovom istraživanju sve je podređeno. Ana je kći hromog sajdžije, koga je napustila žena, kada je njoj i njenoj sestri bilo 5 i 7 godina. Dnevnik počinje da piše 4 maja 1935. "S božijom pomoću" ali su sva zbivanja o kojima se u romanu govori protekla bez te dragocene pomoći (Božije). U uvodnom delu romana upoznajemo se sa likovima: Vere Kroner, Sredoja Lazukića i Milinko Božića, čije će se životne sudbine čudno isprepletane, neprestano ukrštati. Oni su đaci ove gospođice i kako ih je sudbina spojila na časovima nemačkog, tako će se njihovi životni putevi ukrštati i preplitati. Pisac prati sudbinu mladih ljudi unesrećenih ratom, koji su ratom upotrebljeni i zloupotrebljeni. Porodica Roberta Kronera Jevrejina strada zbog vere kojoj pripada. On je čitav život ispaštao svoju grešku iz mladosti što se oženio jednom od Hercfeldkinih devojaka, izvevši je iz javne kuće. Njegova majka provodi život u molitvama gledajući kako joj sin polako kopni i gubi se zbog te žene, koja mu ni po čemu nije odgovarala. Nanevši sramotu sebi i svojoj porodici, on se nadao vedrom životu, a dobio je samo usamljenost od koje je tražio spas u kući Fercfeld. Usamljen bez prijatelja on će se jednog sumornog dana spustiti na svoj crni zimski kaput i pogledati smrti u oči (u logoru ga ubija jedan nacistički vojnki). Njegova majka skončava život u gasnoj komori logora u Poljskoj. Samo Reza njegova žena koja se po rođenju sina naglo otuđila od muža, nastaviće život u Nemačkoj u blagostanju. Gerhard Kroner psihički labilna ličnost, završiće život razbijene lobanje u policijskoj stanici. Živeći u takvoj porodici, Vera Kroner je douvek imala samo jednu želju - da pobegne negde daleko. Ona će preživeti strahote logora, zahvaljujući tuđem zloupotrebljavanju njenog tela i kasnije ponavljati kako je sve to izdržala samo zato što se "pomirila sa tim". Po povratku iz logora, ona će jedno vreme raditi kao poštanska službenica, a zatim se podavati za sitne poklone. Rat je učinio da život za nju izgubi svaki smisao i ona se pita: ko je ona i koja je prava vera od svih koje žive u tom telu. Porodica Nemanje Lazukića - novosadskog Srbina nacionaliste, daće drugu po važnosti ličnost u ovom romanu. To je Sredoje Lazukić, koji će stupiti u neprijateljske redove, da bi kraj rata dočekao kao oslobodilac NO vojske i posle rata stradao kao informbirovac. Porodica Slavice Božić živi u siromašnom kraju i sin Milinko prvo je morao dovesti do kraja rat u spostvenoj kući. Samoubistvo njegovog oca oslobodilo ih je svakodnevnih svađa. Bio je vrlo učen. Sakupljao leksikone, jer su to knjige u kojima nema ničeg suvišnog. Bio je jedan od oonih koji je verovao u znanje i verujući da kontroliše vreme, mislio je da upravlja svojom sudbinom. Njegov idealizam dovešće do toga da kraj rata dočeka kao truplo bez ruku, nogu, oslepljen. Sudbina Vere, Sredoja i Milinka od najranijeg detinjstva isprepletana, preplitaće se i u toku svesti u ovom romanu. Sve što se njima dešava, događaj koji će nam pisac ispričati, poslužiće da do izražaja dođe unutrašnji doživljaj sveta u okviru ratnih starhota. Razgovori koje vode Vera i Sredoje, kada se posle rata ponovo nađu, predstavljaju psihoanalizu ovih junaka. Njihovo raspoloženje kreće se od preterane razdraganosti, do svađe i histerije. Spaljivanjem gospođičinog dnevnika na kraju romana, kao da se oslobađaju sevga ružnog i mračnog u svojim životima. Oni pokušavaju da se razumeju. Sredoje koji tumarajući mračnim ulicama pronalazi svoje žrtve, stupa u homoseksualne veze i Vera koja je iskusila strahotu apatije koja se rađa u trenucima beznađa. I sve postaje samo pepeo i žar, ali i saznanje da se sreća i nesreća ne mogu meriti činjenicama nego osećanjem. Na početku dnevnika gospođica je zapsiala sledeće: "Ponekad mi se čini da se nit života tanji... Ako se prekine niko zamnom neće pustiti suzu... Bože na nebu pošalji sunčevog sjaja u moje umorno srce, vdiim da je život do sad bio zabluda".
"Upotreba čoveka" - država, moćni
Uvek kad se javi namera da čoveka upotrebi u neke svrhe, odmah se javlja upotreba. U ratu. Totalitarni režim. Radni odnos. Kapitalistički, građanski odnos. Profit. Istorija ljudskog društva - u mirnodovskim uslovima pritajena. Biće je obezdušeno. Zapad . nagrđuje te dok može da te koristi. Kad se sve iscedi, gurne te u stranu. U jednopartijskim sistemima. Nesporazum i maltretiranje. Čovek izgubljen, zaboravljen. Osuda anticivilizacijskog ponašanja. Univerzalni - sve prisutni problem. Nacionalni sukobi.
Нема коментара:
Постави коментар