Delo je fragmentalno. Nije pisano klasičnim načinom. Nemački ekspresionizam. Kafka poreklom Jevrejin. Poukšavao da studira književnost. Studirao pravo. Bio činovnik u osiguravajućem društvu. Poštovao pravila ponašanja u društvu. Svetlost je bila neka Milena. Bio je bolešljiv. Nosio teskobu, patnju. Civilizacija paklena. Pisao prozu, pripovetke: "Amerika", "Zamak", "Proces", "Preobražaji", "Pisma Mileni". Kao košmar doživeo sve. Želi da da naličje života. Pribegava simbolici, od proze pravi metaforu. Strah, teskobe, samoća, otuđenost, ravnodušnost koja prekriva sve. Svako je okrenut sebi i ne mari za druge. Čvek - država (odnos) . apstraktno. Ništa ne vidiš, a uništava pojedinca.
Jozef K - činovnik u banci. Ima stan. Gazdarice jednog jutra nema sa doručkom. U život i stan upadaju neka dvojica. Vrše premetačine, traže, sumljiče. Došli po nalogu. Misteriozni, zastrašujući. Crni šeširi i tamni kaputi. K retko se družio sa ljudima. Smatra da je to zabuna i da će se otkloniti. Neko plete mrežu oko njega. Odlazi na isleđivanje. Jedva našao kuću. Prolazio kroz mrak, teskobe, lavirint. Hodnici, sobe, stanari, sirotinja. Stiže do tavana, mračni prostor, tajanstven. Prašina, ostava. Ljudi - ravnodušni, nezainteresovani za njegov proces. Sreće stražare - batinaše. Ponovo odlazi u sudnicu. Sreće ženu poslužitelja, koja je bila sudijina ljubavnica. Dolazi i student i dovodi ženu. A K razgovara sa poslužiteljem. Dolazi u sud - siromašan. Susreće se sa jednom devojkom i činovnikom. Dolazi mu ujak. Dolazak kod advokata. Upoznaje fabrikanta, koji ga upućuje na slikara. Postoje 3 procesa: prividno (biće slobodan, ali će morati da se javlja sudu), stvarno i odugovlačenje - da ga mrcvare. Upoznaje trgovca Bloka. Oslobađa se advokata. Odlazi u katedralu. Nema događaja. Na kraju uoči 31 rođendana odvode ga u kamenolom i ubijaju ga. Poslednja misao: "kao pseto" - upućuje sebi prekor, jer nije se borio za svoje spasenje. Svetlost - daje nadu, osvešćenje, ali nema akciju.
Prostor - gradski. Mračni hodnici. Odigrava se noću po tavanima, mračni i gradski prostor. Svet se povukao sa ulica, zatvorio, uplašio. Mrak, sivilo. Avetinjski deluje. Nema ozarenja. Čovek je otvorio prozor. Život je automatizovan. Sudbina društva, koje počiva na birokratskom. Statičan, monoton život. Korupcija. Banka, sud - iza zavese, iz senke komanduje.
Pojedinac i država - rade po nalogu. Vrše prepad i premetačine. Misteriozni, zastrašujući. Sumljiče. Nose crna odela, stare duge praznične kapute. Svuda mrak, para, prašina. Stražari su vucibatine, svašta brbljaju, obmanjuju ljude, čak i za sopstveno odelo. Žele mito i novac. U sudnici vlada magla i nepodnošljiva para. Organizacija koja je sastavljena od podmitljivih stražara, tupoglavih nadzornika, istražnih sudija (koji su skromne pameti), sudije višeg i nižeg ranga (mali i veliki, budžaklijski), svita poslužitelja, pisara, žandara, pomoćnog osoblja i dželata. Hapse nevina lica i protiv njih vode besmislen proces. Oni pružaju svoje nevidljive ruke i hvataju optuženog za vrat. Pletu mrežu. Noću se sve dešava. Male crne oči činovnika zveraju okolo. Na okovratniku nose zančke. To je korumpirana banda. Osnivaju svoj stranački tabor. Oni su slušaoci, ali i njuškala. Osnivaju stranke. To su hulje i pokvarenjaci. Lenji su i zaboravni. Drski su i prosipaju grube reči. Sudske kancelarije se nalaze gde ubogi ljudi bacaju svoje prnje i starudije. Unutrašnjost suda, a i njegova spoljašnjost su odvratni. Siromašan sud. Navikli su na vazduh, čađ. Obaveštač razgovara sa strankom, a činovnici skupljaju pare i kupuju mu elegantno odelo. Činovnici ne troše mnogo novca za odelo. Oni tu i spavaju. Važno je imati vezu. Svi izgledaju mirni, ali su razdražljivi. Slikar poverljiva ličnost suda. Sve pripada sudu. Pred zakonom je vratar. Od laži grade poredak. Čovek moli vratara da ga uvede u zakon. Avetinjski deluje, nema ozarenja. Čovek u košmarnom i nepreglednom svemiru luta bez smera, a opterećen je sumnjom i krivicom. On traži svrhu postojanja. Vlast je zla, a čovek joj je podčinjen. On ide kroz lavirint nerazmrsivih naredbi. On želi da se oslobodi unutrašnjih opterećenja. Jedinka je usamljena. Svuda očaj i bezizlaz. Malograđanska svakidašnjica je svemir, koji je pun tajni i napetosti i straha. Čovek je ugrožen i ranjen. Besmislenost življenja. Čekaju boga. Čovek je nesiguran. Oseća telesnu slabost, zamor tela i duše. Ništa nije izvesno. Čovek nije zatvoren. Hapšenje je izgovorena reč i grize čoveka i opterećuje ga. Svuda čudna i neshvatljiva zbivanja. On ne uspeva da pređe prag vlasti i zakona. Sve je odlučeno i pre početka. Proces se završava pogubljenjem. Izvršitelji su obične figure i prosti izaslanici pakla. Birokratija je pakao, kojem oni pripadaju. Svet uplašen i zatvoren. Statičan, monoton i automatizovan život. Država i stranka zasedaju po tavanima, prebivaju po gostionicama. Sud je nasilje, a hapšenje je prepad. On uništava psihu i nevidljiv je. Čovek je izgubio poverenje u čoveka, stvari, boga. Svet je neki tuđi predeo. Čovek želi da se uklopi u krug kolektivnosti. Svuda su lavirinti i hodnici. Sud nevidljivo krči sebi put. Čovek ne može da se pouzda ni u koga. Sud uništava na stari način - nožem. Sud je nepoznata i nerazumljiva ustanova. Službenici i funkcioneri imaju položaje, ali se moraju lukavo boriti, oprezno. Ovim aparatom vladaju mračne sile. Zakoni su s one strane ljudskih normi. Pravni sistem je nedokučiv, ali precizno deluje. Imaginarnom sudu služe i batinaši. Oni su u funkciji bez svesti. Čovek ne može da mrzi mučitelje, ali ne može ni da ih voli. Odnos čoveč-čovek je neostvarljiv. Na sud se utiče jedino preko žena (služavka Leni, čistačica). Stvari su svakodnevne, reči jednostavne. Ništa nije osigurano i čvrsto. Čovek je pred ponorom. I u snovima su užasi, strah od senovitog sveta. Strah je univerzalan, sveobuhvatan. Svet birokratije je haotičan. To je nevidljiva i svemoćna birokratija. Zaseda na napuštenim tavanima, budžacima, predgrađu i ostavama. Zagušljive, prašnjave sobe. Čovek se bori sa imaginarnim silama. Pakao intelektualne svesti. Čovek se bori protiv organizovanog pakla, sistema pakla, mašine vlasti, procesa fašizma. Proces je simbol pravičnosti, zamak nedostižnog, milosti, što se nikada neće postići.
Pojedinac i država - rade po nalogu. Vrše prepad i premetačine. Misteriozni, zastrašujući. Sumljiče. Nose crna odela, stare duge praznične kapute. Svuda mrak, para, prašina. Stražari su vucibatine, svašta brbljaju, obmanjuju ljude, čak i za sopstveno odelo. Žele mito i novac. U sudnici vlada magla i nepodnošljiva para. Organizacija koja je sastavljena od podmitljivih stražara, tupoglavih nadzornika, istražnih sudija (koji su skromne pameti), sudije višeg i nižeg ranga (mali i veliki, budžaklijski), svita poslužitelja, pisara, žandara, pomoćnog osoblja i dželata. Hapse nevina lica i protiv njih vode besmislen proces. Oni pružaju svoje nevidljive ruke i hvataju optuženog za vrat. Pletu mrežu. Noću se sve dešava. Male crne oči činovnika zveraju okolo. Na okovratniku nose zančke. To je korumpirana banda. Osnivaju svoj stranački tabor. Oni su slušaoci, ali i njuškala. Osnivaju stranke. To su hulje i pokvarenjaci. Lenji su i zaboravni. Drski su i prosipaju grube reči. Sudske kancelarije se nalaze gde ubogi ljudi bacaju svoje prnje i starudije. Unutrašnjost suda, a i njegova spoljašnjost su odvratni. Siromašan sud. Navikli su na vazduh, čađ. Obaveštač razgovara sa strankom, a činovnici skupljaju pare i kupuju mu elegantno odelo. Činovnici ne troše mnogo novca za odelo. Oni tu i spavaju. Važno je imati vezu. Svi izgledaju mirni, ali su razdražljivi. Slikar poverljiva ličnost suda. Sve pripada sudu. Pred zakonom je vratar. Od laži grade poredak. Čovek moli vratara da ga uvede u zakon. Avetinjski deluje, nema ozarenja. Čovek u košmarnom i nepreglednom svemiru luta bez smera, a opterećen je sumnjom i krivicom. On traži svrhu postojanja. Vlast je zla, a čovek joj je podčinjen. On ide kroz lavirint nerazmrsivih naredbi. On želi da se oslobodi unutrašnjih opterećenja. Jedinka je usamljena. Svuda očaj i bezizlaz. Malograđanska svakidašnjica je svemir, koji je pun tajni i napetosti i straha. Čovek je ugrožen i ranjen. Besmislenost življenja. Čekaju boga. Čovek je nesiguran. Oseća telesnu slabost, zamor tela i duše. Ništa nije izvesno. Čovek nije zatvoren. Hapšenje je izgovorena reč i grize čoveka i opterećuje ga. Svuda čudna i neshvatljiva zbivanja. On ne uspeva da pređe prag vlasti i zakona. Sve je odlučeno i pre početka. Proces se završava pogubljenjem. Izvršitelji su obične figure i prosti izaslanici pakla. Birokratija je pakao, kojem oni pripadaju. Svet uplašen i zatvoren. Statičan, monoton i automatizovan život. Država i stranka zasedaju po tavanima, prebivaju po gostionicama. Sud je nasilje, a hapšenje je prepad. On uništava psihu i nevidljiv je. Čovek je izgubio poverenje u čoveka, stvari, boga. Svet je neki tuđi predeo. Čovek želi da se uklopi u krug kolektivnosti. Svuda su lavirinti i hodnici. Sud nevidljivo krči sebi put. Čovek ne može da se pouzda ni u koga. Sud uništava na stari način - nožem. Sud je nepoznata i nerazumljiva ustanova. Službenici i funkcioneri imaju položaje, ali se moraju lukavo boriti, oprezno. Ovim aparatom vladaju mračne sile. Zakoni su s one strane ljudskih normi. Pravni sistem je nedokučiv, ali precizno deluje. Imaginarnom sudu služe i batinaši. Oni su u funkciji bez svesti. Čovek ne može da mrzi mučitelje, ali ne može ni da ih voli. Odnos čoveč-čovek je neostvarljiv. Na sud se utiče jedino preko žena (služavka Leni, čistačica). Stvari su svakodnevne, reči jednostavne. Ništa nije osigurano i čvrsto. Čovek je pred ponorom. I u snovima su užasi, strah od senovitog sveta. Strah je univerzalan, sveobuhvatan. Svet birokratije je haotičan. To je nevidljiva i svemoćna birokratija. Zaseda na napuštenim tavanima, budžacima, predgrađu i ostavama. Zagušljive, prašnjave sobe. Čovek se bori sa imaginarnim silama. Pakao intelektualne svesti. Čovek se bori protiv organizovanog pakla, sistema pakla, mašine vlasti, procesa fašizma. Proces je simbol pravičnosti, zamak nedostižnog, milosti, što se nikada neće postići.
Lik Jozefa K - činovnik u banci. 31 godina. Vodio miran život. Posle hapšenja sve se menja.
(Napomena: 8. 5. 93. usmeno odgovarala na temu "Kafka-Proces: pojedinac i država u romanu" i dobila 5, a 19. 5. 93. Četrvti pismeni zadatak na temu "Kafkin svet u romanu Proces" - dobila 4+ - 22. 5. 93.)...
Нема коментара:
Постави коментар