Pragmatika i govorni činovi...

22. 4. 94.

Za razumevanje jedne rečenice potrebno je razumevanje i značenja reči u njoj. Potrebno je i nešto drugo: poznavanje govorne situacije i konteksta, tj. njenog mesta u sklopu drugih rečenica (kontekst je uzajamno povezivanje jezičkih jedinica na višem i nižem nivou, odnosno jezička govorna celina u kojoj se realizuje značenje neke jezičke jedinice).

Rečenica je jedinica jezičkog sistema, a iskaz je realizacija te jedinice u govoru. Iskaz je ostvarenje rečenice u komunikaciji i to u nekom kontekstu. Značenjem rečenice bavi se semantika, a iskazom - pragmatika, disciplina koja proučava upotrebu jezika poalzeći od komunikativnih namera govornika i dejstva, koje oni (govornici) postižu služeći se jezikom.

Ostvarenje rečenice u govoru može biti potpuno ili nepotpuno (eliptične i specijalne rečenice), ispravno ili neispravno, nejasno ili dvosmisleno.

Dve devojčice ujele kuce.

Veliki broj učesnika ometa nastavu.

Direktor je razgovara o pijanstvu s učenicima.

Primeri pokazuju da nije dovoljno poznavanje samo rečeničnog značenja za razumevanje nekog izraza, nego i poznavanje upotrebe jezika i kontekst u kome se iskaz ostvaruje.

Ideš li na žurku.

Čujem da će i Maksimović biti tamo.

Gde je Dragan? - Ipsred Verine kuće vidim ladu.

Vrata su otvorena.

Pragmatika je određena teorijom govornih činova, koja polazi od toga kakav čin proizvodimo izgovarajući neku rečenicu u određenoj situaciji, tj. kakvo je dejstvo nekog iskaza na nekog.

Postoje sledeće kategorije govornih činova:

1. tvrđenje, izveštaji (asertivi):

Inspektor je došao.

Diplomski ispit nije težak.

2. uputstva, naredbe (direktivi):

Lek uzimati dva puta dnevno.

Ne gazi travu.

3. obećanja, pretnje:

Obećavam da ću učiti.

Dobićeš jedinicu ako ne naučiš.

4. izvinjenja, zahvaljivanje, čestitke (ekspresivi):

Iskreno mi je žao.

Čestitam na nagradi.

5. deklarativi, kada ukazuju na promenu stanja:

Isključeni ste sa nastave.

Objavljujemo vam rat.

Bavljenje govornim činovima pokazuje da mi jezikom ne samo što saopštavamo, nego i molimo, zahvaljujemo, obećavamo, zapovedamo, vređamo, optužujemo. Odnosno da jezikom činimo, delamo, proizvodimo neko dejstvo, utičemo na tok stvari da se kreće u jednom ili drugom pravcu, da se iz toga izvlači korist ili šteta (reklame, rat, politika).