-izgubljena generacija
Američki pisac, novinar, izveštač mnogih listova u vreme I svetskog rata. Pisao je reportaže do završetka rata, kada se mlad i neiskusan kao pisac našao u Parizu, gde je upoznao krug pisaca i ženu Getrudu Stejn (Štajn). Od nje će dobijati prva upustva kako se treba oslobađati reportažnog jezika koji mnogo ne traje, kako eliminisati opise i neposredno, direktno govoriti o pojedinim stanjima svesti i životnim situacija i počeće nejgovo stvaranje: pripovetke, romani i jedan intenzivan, avanturistički život. Učestvovao je u I svetskom ratu kao izveštač i upoznao je sve strahote rata. Bio je i na Soči i to će biti osnova da napiše roman "Zbogom oružje". Rat je pokidao spone među ljudima i Getruda mu je rekla: "Svi ste vi izgubljena generacija". A on je o tome napisao roman "Sunce se ponovo rađa". Voleo je koride. Kada je izbio građanski rat u Španiji, on se uključuje i piše roman "Za kim zvono zvoni". Išao je i u Afriku, u lov, svuda gde je mogao da iskuša sebe. Iz ljubavi prema divljini i prirodi, napisao je i delo "Zeleni bregovi Afrike (Snegovi Kilimandžara)". Imao je 5 avionskih nesreća. Bio je i strastan ribolovac i oblikovao je novelu "Starac i more". Voleo je Kubu i tu provodio dane. Pisao je pripovetke "Priče o Niku", knjiga "Imati nemati". Uzeo je lovačku pušku i 1961 ubio se. Prozom je pokazao da treba živeti, biti uporan i voleti život. Nikada se ne predavati kao što čine svi njegovi junaci. Bez obzira na ishod treba istrajavati. Čovek može biti uništen, ali ne i pobeđen. Treba živeti intenzivno. Život se meri sadržajem. Bolje živeti 1 godinu kao lav, nego 100 godina kao ovca.
"Starac i more" - novela
84 dana ništa nije ulovio. I rešio je da se otisne daleko na pučinu. Pomagao mu je jedan dečak, koga nije poveo sa sobom. Starac je počeo da postavlja mamce. Radnja traje 3 dana ima 2 lika. Tri celine:
I glavni lik se upoznaje
II glavni događaj
III povratak na kopno
Dolazi mu ptica, delfin. Razočarao se, jer nije bila riba. Doziva ribu. Riba se uhvatila. Bila je velika i otpočinje dijalog sa njom. Dolaze i dva delfina. Već je jutro. On se još uvek bori sa ribom. Sa ribom razgovara kao da ona razume to. Sve je to iz zadovoljstva, trijumfa i želi da pobedi elementarno, ono što je u prirodi. Borba će trajati 2 dana. Ruke su izgrebane, žeđ, glad, jako sunce. Osvanulo je i treće jutro. Starac skupi svu snagu i ubi ribu. Započinje novi vid borbe. Tu su ajkule i morski psi, koje mami krv od ribe. Bori se nožem, veslom, maljem. I na kraju kada nije imao čime da se brani, ajkule su pojele ribu. Stiže u pristanište. Stigao je sa kosturom ribe. Gledali su, merili, čudili se, davali mu priznanje, a starac je jedva disao. Dečaku je bilo žao starca.
Tema: Borba sa prirodom.
Ideja: Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen. Treba biti istrajan i boriti se. Čovek može biti uništen, ali ne i pobeđen. Želja da se bori i traje ostala je do kraja.
Odnos: Čovek i priroda. Čovek je neraskidivi deo prirode.
Priroda je čovekova sudbina. Okean - je ta priroda. Iskazuje se u svojoj veličini, grandioznosti. Čovek sa čamcem je mirko detalj. Priroda je veličanstvena. Ona plaši tom svojom veličinom, a čovek je uvek upućen na nju, traje u njoj. I vodi borbu. Priroda se otima. Čovek mora da spašava, postavlja prepreke radi svog spasenja. Priroda mrvi, a čovek se u borbi iscrpljuje. Priroda je neizmerna i život čini neizvesnim. A nekada je mrina sa bogatim pitomim talasanjima. Ona usrećuje, čini čoveka zadovoljnim, a on se stapa sa njom. Čovek mora da ima volje, želje i žeđi za trajanjem.
Čovek i odnos drugih prema njemu
Čovek samoća - čovek prijateljstvo
SAMOĆA - vezana za starost. On ostaje sa svojim nevoljama. Unutrašnje, psihološko stanje. Čovek je suvišan, nepotreban, odbačen. Čovek se prepušta sam sebi. Osvrt na prošlost, pronalaženje vlastitog identiteta. Susret sa Crncom, seća se putovanja. Biološki onemoćao, nema nikoga. Sumoran i obeshrabrujući život. Javlja se dečak kao prijatelj. Privrženi su. Svoje iskustvo prenosi na dečaka. Univerzalne dimenzije - i potreba starčeva za nečijim prisustvom.
LIK SANTJAGA
Starac, ribari u golfskoj struji. Živi sam. Ožiljke nosi na rukama i to od konopca. Siromašan, živi u kolibi. Dečak mu pomaže. More doživljava kao ženu, jer ono raduje, uzbuđuje, valovito je, voli se. Posle 84 dana dolazi do usrećenja i zadovoljenja bića. More je isečak, fragment prirode. Stihija koja nadolazi i ima svoje principe trajanja. Oseća strah. Ona ga ugrožava. Deluje impozantno, veličanstveno, zastrašujuće. Duhovan veza - između starca i dečaka. Čovek ne može bez prijatelja. Prijateljstvo ispunjava čoveka. To je jedan kvalitet.
Нема коментара:
Постави коментар