"Zločin i kazna" - Dostojevski, Epilog, I-II...

Epilog

I

Rođa je u zatvoru, u Sibiru već 9 meseci. Sve se razjasnilo, a sudije i islednici su se čudili što Raskoljnikov nije koristio stvari, već ih je sakrio. Mislili su da je to laž. Psiholozi su verovali da je to moguće i da se zločin  desio u privremenom ludilu i bolesti monomaniji. Uzrok je  bio težak položaj, sirotinja. Hteo je da obezbedi karijeru sa 3 hiljade rubalja računajući da će toliko naći kod babe. Prijavio se, jer ga je na to nateralo kajanje. Lizavetu je ubio iz razloga što čovek u isto vreme izvrši 2 ubistva zaboravljajući da su vrata otvorena. Svi su poverovali da ga je na zločin naterao socijalni položaj, a da nije koristio novac i dalje je smatrano za laž. Razumihin je na sudu rekao kako je Raskoljnikov još dok je bio student svojim novcem pomagao siromašnog i tuberkuloznog svoga druga i izdržavao ga pola godine, a kada je on umro njegovog starog i iznemoglog oca je smestio u bolnicu, a kada je umro sahranio ga je. Raskoljnikovljeva gazdarica je posvedočila da je on za vreme požara iz kuće izneo dvoje male dece, a prilikom toga se na nekoliko mesta opekao. Raskoljnikova su osudili na robijaški rad drugog reda i 8 godina zatvora. Za vreme suđenja Raskoljnikovljeva majka se razbolela i Dunja i Razumihin su je sklonili iz Petrograda. Bolest je praćena ludilom i ona je bila živčana, padala je u vatru i bunilo. Dunja i Razumihin su joj rekli da je njen sin na kraju Rusije u misiji koja će mu doneti novac i slavu. Ona je plakala i pričala  njihov poslednji susret. Verovala je da će njen sin postati državnik i da ima književni talenat. Neprestano je čitala članak. Postajala je histerična i naglas skoro bez prestanka govorila je  osvom Rođi. Razumihin je viđao Rođu u zatvoru. I Sonja ga je viđala. Raskoljnikov se raspitivao i brinuo za majku. Bio je turoban zbog njenog lošeg stanja. Sonja je sa grupom zatvorenika otišla u Sibir. Dunja se udala za Razumihina. Svadba je bila mirna i tiha. Bili su Porfirij i Zosimov. Mladenci su hteli da za 5 godina pređu u Sibir. Pulherija je po dućanima pričala i hvalila sina, ali srećom niko se nije setio prezimena. Ona je htela da poseti i majku dece koju je njen Rođa spasao. Jednog jutra je raspremala sve po kući i govorila je da će njen Rođa doći. Ceo dan je sanjarila o tome, a u noć se razbolela. Ujutru je bila u vatri i bunilu, a posle 2 nedelje je umrla.  Raskoljnikov se dopisivao sa rodbinom preko Sonje, a Sonja im je opisivala Rođin život u zatvoru. Uvek je bio mrgodan. Čak je bio hladan kada je čuo za majčinu smrt. Bio je zdrav, išao je na rad, prema hrani je ravnodušan. Spavao je na podu. U početku nije voleo da mu Sonja dolazi, ali sada je navikao na to. Bilo mu je vrlo teško kada je bila bolesna i nije ga posećivala. Sonja je sklopila neka poznanstva u gradu. Dobila je zaštitnike. Bavila se šivenjem. Raskoljnikova su robijaši mrzeli. Nisu ga trpeli i on je ćutao i postajao je bled. Čak se razboleo i ležao je u bolnici...

II

Želeo je da se kaje i pati. Tek sada je uvideo da je želja za životom jaka i snažna. Čudili su ga i robijaši koji su voleli život i sve bi dali za njega. Život u zatvoru se cenio više nego na slobodi. Svi su ga gledali nepoverljivo i neprijateljski. Prezirali su ga i smejali su mu se i to čak veći zločinci od njega. Kada je išao u crkvu da se pričesti svi su skočili na njega i vikali su mu da je nezbožnik i da ga treba ubiti. Jedan bi ga zatvorenik ubio da se tu nisu zatekli i stražari. Zatvorenici su voleli Sonju, iako su je retko viđali. Ona im je pisala pisma za rodbinu i otpravljala poštom. Njihovi rođaci i rodbina, žene, ljubavnice slali su po Sonji novac. Raskoljnikov je ozdravio i sećao se svojih snova. Pričinjavalo mu se da je ceo svet osuđen na žrtvu nekoj neviđenoj kugi koja je nadirala iz Azije u Evropu. Svi će propasti osim mali broj izabranih. Ljudi su bili uznemireni i pozivani na pobunu. Tukli su se i okrivljavali međusobno. Zemljoradnja je zastala. Nastali su požari. Sledeći dan nije mu dolazila Sonja. Razbolela se i ležala je kod kuće, ali bolest nije bila opasna. Sonja mu je poslala pismo i rekla mu da joj je lakše i da će brzo doći. Na radu je Raskoljnikov seo na obalu reke. Tamo preko na drugoj obali čuo je pesmu. Tamo su živeli ljudi i sloboda. Sonja dolazi i seda do njega. Grlio ju je i ona je znala da je on voli. Odlučili su da čekaju još 7 godina. Mislili su jedno na drugo. Sada su i robijaši bili ljubazniji prema njemu. Uzeo je Jevanđelje i čitao je o Lazarevom vaskrsenju. I na tih 7 godina gledali su kao na 7 dana, a Raskoljnikov je znao da budući život treba iskupiti i platiti velikim podvigom.

KONEC, KRAJ, THE END

"Zločin i kazna" - Dostojevski, šesti deo, V-VIII...

V

Raskoljnikov je išao za Svidrigajlovom i rekao mu je da se neće maknuti od njega. Raskoljnikov je hteo da ode kod Sonje i da joj se izvine što nije došao na sahranu, a Svidrigajlov mu govori da ona nije kdo kuće i da je odvela decu kod jedne gospođe na razgovor. Svidrigajlov mu govori da beži u Ameriku - ima još vremena. Pozajmiće mu novac i nabaviti pasoš. Stižu kod Sonje, ali nje nema i Raskoljnikov je otišao na most. Gledao je u vodu. Tu je bila Dunja, ali je nije video,  a video je Svidrigajlova. Dunja i Svidrigajlov su razgovarali i govorio joj je da Razumihin zna za njeno pismo. I odlaze kod Svidrigajlova u stan. Sonje nije bilo. Dunja je sa nepoverenjem razgledala stan. Pokazao joj je i stolicu na kojoj je sedeo dok je slušao razgovor Dunje i Raskoljnikova. Dunja nije verovala da je njen brat izvršio zločin o kome joj je pisao u pismu Svidrigajlov. Svidrigajlov je pričao da je on ubio babu zelenašicu i njenu sestru Lizavetu. Ubio ih je sekirom i poharao ih je, a stvari, tj. novac je sakrio ispod kamena. Sonji je sve to poverio i neće ga odati. On je ubio zbog gladi, ogorčenja, tesne sobe, zbog odela, socijalnog položaja, sestre i majke. Zanela ga je ideja. Smatrao je sebe za idealnog čoveka. Dunja je bila razjarena i govorila je da su sve to laži i onesvetila se. Svidrigajlov ju je prskao vodom i govorio joj je da će ga izvući, daće mu novac, nabaviće mu kartu za inostranstvo. Svidrigajlov joj nije dao da ide i govori Dunji da će ga ona sama izdati. Izjavljuje joj ljubav, ljubio joj haljinu. Ona je vikala i htela je da ode. On joj govori da su sami i da je ključ izgubio. Ona je vikala i izvadila je revolver, koji je bio Svidrigajlovljev. On ju je čak učio i da gađa. Ona je govorila da je pištolj Marfin i da ju je Svidrigajlov ubio i otrovao. Dunja u tom trenutku je bila prelepa. Opet je sevao plamen iz njenih očiju i on je krenuo ka njoj. Dunja je pucala, a zrno je okrzlo Svidrigajlova. Mali mlaz krvi mu je klizio niz slepoočnicu. Terao ju je da ga ubije i približio joj se. Ona je opalila, ali opet ništa. Još joj se približio i ona je bacila revolver. On joj je prišao i zagrlio je oko struka. Ona mu je rekla da ga ne voli i on joj daje ključ i ona odlazi, a potom i Svidrigajlov odlazi noseći sa sobom revolver...

VI

Svidrigajlov je išao iz krčme u krčmu. Pio je vino. Čak je bio i sudija jedne kavge i platio odštetu. Počela je da pada kiša i da grmi. On je otišao kući, a potom i kod Sonje i govori joj da će otputovati u Ameriku i da se sada poslednji put vide. Rekao joj je da su deca zbrinuta i daje joj priznanice u vrednosti 3 hiljade rubalja. Za Raskoljnikova je rekao da ima 2 puta: metak u glavu ili put u Sibir i priznaje Sonji da zna sve i da nikome neće reći. I govori joj da će joj trebati novac kada krene sa Raskoljnikovom u Sibir. Zamolio ju je da nikome ne govori za njegovu posetu i za novac. Pozdravlja se sa Sonjom i odlazi kod neveste i govori im da ide na važan put i dao joj je 15 hiljada rubalja kao poklon pred svadbu. Svi su bili zbunjeni i začuđeni, a on se pozdarvio sa njima  i otišao je. Svratio je u gostionicu i naručio je čaj i teletinu. Uzeo je sobu i otišao je da legne. Tresla ga je groznica. U susednoj sobi video je jednog gosta kako bije drugoga. Bio je u bunilu. Nije mu se spavalo i ležao je. Dunjin lik mu je bio pred očima. Osećao je kako mu nešto protrča ispod jorgana po ruci i nozi. Mislio je da je to miš. Sageo se da pogleda i miš iskoči iz čaršafa. Osećao je kako ga nešto grebe pod pazuhom i golica po telu. Drhtao je i probudio se. Nije hteo da misli, ali bunovne slike su mu izalzile na oči Video je cveće. Sanjao je sjajan topao i vreo dan. Praznik Svete Trojice. Bogatu raskošnu seosku vilu obraslu mirisnim cvećem. Okolo vijugavo rastinje i ruže. Stepenište zastrto ćilimima. Kineske saksije sa cvećem, vaze na prozorima. Ušao je u visoku dvoranu. Svuda beše cveće. Svež vazduh je prodirao u sobu. Ptice su cvrkutale, a u sobi je stajao mrtvački sanduk, a u njemu je ležala devojčica utopljenica od 14 godina. Svidrigajlov ustaje i izlazi u hodnik i ugledao je devojčicu od 5 godina koja je drhtala i plakala. Rekla mu je da je razbila šolju i da će je mama tući, pa je zbog toga pobegla od kuće. Uzeo je devojčicu i stavio ju je u krevet i ona je zaspala. Ujutru je Svidrigajlov uzeo revolver, napisao kratko pismo i izašao na ulicu. Došao je do jedne kuće i izvadio revolver i ubio se. Sve je to posmataro Ahil koji je stajao na kapiji, a Svidrigajlov pre nego što je opalio rekao mu je da ide u Ameriku...

VII

Raskoljnikov odlazi kod Dunje i majke. Odelo mu je bilo kaljavo, iscepano i izgužvano. Lice unakaženo od klonulosti i fizičkog umora, nepogode i unutrašnje borbe sa smim sobom, koja je trajala čitav dan i noć. Prethodnu noć je proveo sam. Došao je kod majke. Dunja nije bila kod kuće. Govori mu da je Dunja često izvan kuće, da je nepažljiva i ima neke svoje tajne. Raskoljnikv je rekao majci da je voli ma šta da čuje o njemu. Uvek će je voleti i to od srca i nikada neće prestati da je voli. Majka mu je rekla da je Dunja celu noć bila u bunilu, čak je i njega pominjala i majka je rekla da predoseća da nešto nije u redu. Raskoljnikov joj govori da putuje i da se pomoli bogu za njega. Ljubio je majku, a oboje su plakali zagrljeni. Govori joj da će doći sutra i odlazi. Došao je kući, a u sobi je video Dunju. Predosećao je da ona zna sve. Govori joj da mu nije dobro i da ništa nije rekao majci, jer ona sve razume i shvata. Čak je hteo da se utopi da bi izbegao sramotu. Dunja je plakala i zagrlila ga. Govorio je da je ubio babu gadnu vaš koja je sisala krv sirotinji. Tražio je od Dunje da mu oprosti. Molio ju je da ostane sa majkom i da se ne odmiče od nje i Razumihin će biti sa njima. A on iako ubica biće hrabar. Dao je Dunji i sliku devojke koju je voleo, a koja je umrla i odlazi. Razmišlajo je zašto ga svi vole kad on to ne zaslužuje...

VIII

Dolazi kod Sonje. Ušao je i rekao joj je da je došao po krst i da je spreman da pođe na straadnje. Sonja je ćutala i izvadila je iz fioke 2 krsta, prekrstila ga i stavila mu krst. Rekao joj je da će joj ispuniti želju i da će otići na robiju. Njen plač mu je padao teško. Pomolili su se bogu i odlazi, a Sonji je rekao da ne ide za njim. Došao je do trga, izvadio je nešto novca i dao ženi koja je bila sa detetom. Setio se Sonjinih reči i otišao je na raskršće. Sageo se, poljubio zemlju i poklonio se i rekao svima da je ubica. Neki su vikali da je mlad i plemićkog roda, drugi da ide u Jerusalim, da je pijan. Pošao je u policiju, ali je ugledao Sonju i shvatio da je ona zauvek sa njim. Stiže. Zastao je i odahnuo. Odlučio je da se prijavi Barutu. Ušao je u kancelariju. Fomiča i Zametova nije bilo. Barut mu se obradovao i rekao mu da je čuo da je on bivši student, da se bavi književnošću, upoznao mu je i sestru. Barut mu je rekao da je Zametov premešten i da je skllon skandalima. Pričao je o pojavi nihilista, ošišanih devojaka-babica, samoubistava. I govori da se baš jutros ubio gospodin Svidrigajlov. Raskoljnikov govori da ga je poznavao i da je sa njim pio vino juče i odlazi sav bled iz kancelarije. Vrtelo mu se u glavi. Silazi u dvorište i zatiče Sonju Zastaje i vraća se u kancelariju. Seo je i rekao Barutu da je on ubio babu i Lizavetu sekirom i poharao ih...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, šesti deo, I-IV...

Šesti deo

I

Raskoljnikov je bio u bezizlazu. Obuzimala ga je mučnina, bolest i brige, paničan strah. Padao je u apatiju. Zabrinjavao ga je Svidrigajlov. Završavao bi u krčmama. Nekada bi se budio u svanuće u žbunju. Posle Katarinine smrti, 2 puta je video Svidrigajlova, koji se brinuo o sahrani. Za decu je našao dom. Sveštenik je stigao. Počelo je opelo. Deca su plakala moleći se bogu. I Sonja je plakala. Posle službe Raskoljnikov je prišao Sonji, stegao joj ruku i otišao kući. Dolazi Nastasja i donosi mu da jede. Dolazi mu i Razumihin i govori mu da mu je majka bolesna i da je dolazila, ali ga nije zatekla. Vratila se kući i sada je bolesna i u vatri. Razumihin mu govori da ga je tražio i kod Sonje, ali je tamo zatekao decu koja plaču. Razumihin ga je grdio i saznaje da se Raskoljnikov još juče video sa Dunjom i da mu sada predaje obe na čuvanje. Razumihin mu govori da je Dunja dobila pismo koje ju je uznemirilo. Čak mu govori da je ubica moler i da je priznao sve. A to mu je saopštio Porfirij. Razumihin odlazi, a Raskoljnikova je i dalje Svidrigajlov bacao u brge. Zabrinjavala ga je i Razumihinova sumnja. Raskoljnikov želi da izađe. Mislio je da ubije Porfirija ili Svidrigajlova. Na vratima se sudara sa Porfirijem...

II

Porfirij puši i govori mu da ne može da ostavi cigare i da je to velika šteta, jer mnogo kašlje i sipa. Porfirij mu govori da je i pre svraćao, ali ga nije bilo i podsetio je Raskoljnikova kako je pri njihovom poslednjem susretu došlo do svađe. Raskoljnikovu su se razdražili živci, što je tada Porfirij primetio. Porfirij mu je govorio da je u početku bilo samo govorkanje, pa susret sa Raskoljnikovom, babine beleške na zalozima, članak o zločinu. I u početku je rešio da izazove Raskoljnikova, jer je on nestrpljiv i bolestan. Po njemu Raskoljnikov je smišljao članak u nesanici noću, sa uzbuđenjem i lupanjem srca, sa prigušenim entuzijazmom. On, tj. Porfirij je u tom članku pronašao mladalačku i nepotkupljivu gordost, smelost i odlučnost. Govori mu da je i pretresao stan, ali ništa nije našao. I govori mu da je i Zametov sumnjao u njega, a Zametov je rekao da je od Raskoljnikova saznao da su stvari skrivene pod kamenom. Za Porfirija Mikolka je nevin, ima srce, zna da peva i priča priče, ljudi dolaze iz drugih mesta da ga čuju. Čak je hteo da ide u pustinju, noću se molio bogu, čitao stare i istinite knjige. Na njega su uticale žene i piće. Želi da primi stradanje Ali  će Mikolka da se ispovedi i odreći će se svojih dosadašnjih izjašnjavanja. Za Porfirija ubica nije bio sposoban da pohara, jer je stvari zakopao. Čak  je i u bunilu odlazio u stan i zvonio. Ubica  nije Mikolka i Porfirij govori Raskoljnikovu da ih je on ubio i govori mu da mu je bolje da se sam prijavi i prizna zločin. To će biti bolje za njega i kazna će mu biti manja. Raskoljnikov je govorio da mu smanjenje ne treba. Porfirij mu govori da nađe veru, jer samo tako može živeti. Treba da promeni vazduh. Porfirij mu je dao dan i po - dva da se prijavi i rekao mu je da ne može pobeći. Za Porfirija u patnji leži ideja i rekao mu je ako bi se slučajno odlučio na samoubistvo da ostavi sve na papiru u 2-3 reda...

III

Raskoljnikov odlazi kod Svidrigajlova. Hteo je da sazna da li je Svidrigajlov bio kod Porfirija. Osećao je umor, očajanje. Bila mu je potrebna Sonja. Hteo je znati od koga je Dunja dobila pismo. Došao je do jedne gostionice. Tu je video Svidrigajlova i odlazi kod njega i govori mu da ga ostavi na miru i da neće uspeti da ga strpa u zatvor. Svidrigajlovu je Raskoljnikov bio zanimljiv kao subjekat za posmatranje. Dopao mu se što Raskoljnikov ima veliki uticaj na Dunju. Svidrigajlov mu je pričao kako je bio plemić, služio je u konjici, posle se skitao i krao, oženio se Marfom, kockao je i varao U Petrogradu je zbog žena i priznaje da je razvrat bolest i da tu čovek ne zna za meru. On se boji smrti i mističan je. I počeo je da govori kako ga je Dunja spasila...

IV

Pričao je da je bio u zatvoru zbog duga, a Marfa ga je iskupila i on ju je oženio. Sklopio je sa njom ugovor: da je nikada ne sme ostaviti, da će biti njen muž, da se bez njene dozvole ne sme udaljavati, stalnu ljubavnicu ne sme imati, ako bi ga mučilo nešto dužan je da se poveri Marfi. Dok su se svađali Svidrigajlov je ćutao, a Marfa je imala i loših navika. Bila je vatrena i prijemčiva. Čak se i zaljubila u Dunju. Marfi je smetala ćutnja i ravnodušnost Svidrigajlova. Dunji je poveravala sve porodične tajne i kritikovala muža, a Dunja je znala njegove mračne tajne. Svidrigajlovu je žao što se Dunja nije rodila u II ili III veku nove ere kao kćer nekog kneza ili starešine ili prokonzula, jer bi ona prihvatila sve muke. Smešila bi se dok bi joj pekli grudi užarenim kleštima. A da je rođena u IV ili V veku otišla bi u pustinju i hranila bi se korenjem. Živela od ushićenja i priviđenja. Ona želi da strada za nekoga, da se pati. Ona je čista i nevina i to preterano. Čak je Parašu jednu njihovu sobaricu Dunja uzela u odbarnu i molila je Svidrigajlova da je ostavi. Svidrigajlov da bi pokorio Dunjino žensko srce upotrebio je laskanje. Čak je i Marfa pala na to. Voleo je Dunjin pogled i oči koje su sevale. Sanjao je i šuštanje njenih haljina. Zaneo se i ponudio je Dunji novac, ali pod uslovom da pobegen sa njim. Čak bi i otrovao i ubio Marfu, da mu je to Dunja rekla. Razljutio je se kad je saznao da je Marfa izmajstorisla Lužinov i Dunjin brak. Raskoljnikovu nije verovao Svidrigajlov kada je čuo da ga Dunja više ne voli. Pričao je da će i da se ženi devojčicom od 16 godina sa kojom ga je upoznala gospođa Reslih. Ta devojak je lepa, pametna, završila je školu. Kad su sami ona ga grli, ljubi, kune se da će mu biti poslušna i verna. Svidrigajlov voli decu. Na jednoj igranci je video devojčicu koja je imala 13 godina i koju su vređali. Tu je bila sa majkom i Svidrigajlov se upoznao sa njima i odveo ih kući. I danas je sa njima u dobrim odnosima. Raskoljnikov i Svidrigajlov izlaze iz krčme i kreću ka Senskom trgu...

  

"Zločin i kazna" - Dostojevski, peti deo, I-V...

Peti deo

I

Lužin ustaje. Tešio se da će naći drugu i bolju devojku. I u senatu mu se desila neprijatnost. Gazda stana koji je iznajmio za nejga i Dunju hteo je odštetu, a i radnja nije htela da mu vrati novac od nameštaja koji je trebao da kupi. Mislio je da još jednom pokuša sa Dunjom, ali to je bilo nemoguće zbog Raskoljnikova. Na podušju Katarina se trudila da bude sve svečano. Bile su pozvane uglednije ličnosti, čak i gazdarica Amalija, Raskoljnikov. Lužin otpočinje razgovor sa Lebezjatnikovom i saznaje da je i njega pozvala Katarina. Lužina je začudilo što je Katarina dosta novca dala na hranu. Bilo je vina, ruma. Lebezjatnikov je govorio da nije tukao Katarinu, već se branio, jer je ona prva naletela na njega i počela da ga grebe. Lebezjatnikov je rekao da nije isterao Sonju iz kuće i nije joj se nametao. Čak ju je zvao u Komunu. Za njega ona je devojka prekrasne prirode. Sjajno je razumela pitanje o ljubljenju ruku smatrajući da muškarac vređa osećanje ravnopravnosti kada ženi ljubi ruku. I o radničkim udruženjima u Francuskoj slušala je sa velikom pažnjom, a sada joj objašnjava o ulasku u sobe u budućem društvu. Lužin traži od Lebezjatnikova da mu  dovede Sonju i on je dovodi. Pošto mu je rekao da je Raskoljnikov tamo kod njih, Lužin ga je zamolio da ostane sa njim i sa Sonjom. Lužin je rekao Sonji da ne može doći na podušje i da će im pomoći da Katarina dobije penziju, tj. privremenu pomoć. Čak će i pokušati da skupi neke priloge. Smatrao je da je opasno dati Katarini novac, jer ona ne ume da čuva i o prikupljanju priloga Katarina ne sme znati. Uzeo je 10 rubalja i dao je Sonji. Sonja je uzela, a Lužin ju je ispratio, a Sonja sva uznemirena i usplahirena vrati se kući. Lebezjatnikov je prišao Lužinu i pruža mu ruku, govoreći da je to humano i blagodarno od njega. Lužin je rekao da mu treba zakoniti brak, jer ne želi da mu se na vrat natovare tuđa deca. Za Lebezjatnikova deca su socijalno pitanje. On bi čak dozvolio ženi da ima ljubavnika...

II

Za podušje Katarina je spremila svačega. Htela je da pokaže ništavnim i gadnim susedima da ume da živi i da zna da dočeka i da je vaspitana u blagodarnoj aristokratskoj porodici. Na stolu je bilo: rakije, vina, ruma, raznog voća, 3-4 vrste jela iz kuhinje Amalije. Jedan Poljačić je trčkarao i slušao Katarinu oko kupovine. Amalija je postavljala sto. Na pogreb su došli: Poljak, odvratni kancelarista, gluv i slep starac, pijani poručnik u penziji. Raskoljnikov je stigao čim su oni došli sa groblja. Katarina mu se obradovala, a on joj se izvinuo što je zakasnio. Govorila mu je da je kriva Amalija, jer nije pozvala bolji svet, već ološe. Dolazi i Sonja i saopštava Lužinovo izvinjenje. Katarina je pričala o slabosti svoga muža, a to je da je uvek bio dobar i blagodaran, voleo je i uvažavao porodicu i suviše se poveravao svakojakim razvratnim ljudima i sa svakim je pio. I pijan je mislio na decu, u džepu su mu našli medenog petla. Prema njemu nije bila stroga. Bio je čovek dobre duše. Nekada ga je i sažaljevala. On ju je i poštovao. Raskoljnikov je gledao dipolmu Katarine o kojoj mu je rpičao Marmeladov. Katarina je rekla da je Amalija možda ćerka nekog Finca mlekadžije i zamerila joj je što je htela da je još juče izbaci iz stana. Amalija je počela da ciči. To ju je veoma rasrdilo i rekla je  Katarini da se odmah seli. Deca su plakala. A na vratim se pojavio Lužin. Katarina je poletela ka njemu...

III

Katarina je tražila od Lužina da je zaštiti. Lužin je tražio Sonju da se sa njom objasni, a Katarinu kao da je pogodio grom. Dolazi i Lebezjatnikov. Lužin govori Amaliji i svim prisutnim da mu je Sonja ukrala 100 rubalja. Sonja je govorila da ništa ne zna i da ima samo 10 rubalja koje joj je dao Lužin. Katarina je uzela 10 rubalja i bacila u lice Lužinu. Amalija je govorila da treba zvati policiju i da je Sonja i pre krala. Katarina je bila sva zaprepašćena, poletela je i zgarlila Sonju. Na vartima je bila i dama sa ćerkom. Pretresli su Sonju, a iz desnog džepa je ispalo 100 rubalja. Amalija je vikala da je kradljivica i u Sibir je treba proterati, a Raskoljnikov je samo posmatrao i ćutao. Sonja se klela da nije uzela. Lužin je rekao da će joj oprostiti i želi da joj ova sramota bude lekcija za budućnost. Lebezjatnikov je rekao da će da svedoči i rekao je Lužinu da je klevetnik i da je on lično stavio 100 rubalja u Sonjin džep dok ju je pratio. Lebezjatnikov je msilio da Lužin želi kradom da joj učini to dobročinstvo. I pošto Sonja nije znala za tu novčanicu, Lebezjatnikov je hteo da dođe da joj kaže. Lužin je govorio da to nije nikakav dokaz, a Raskoljnikov je počeo da govori kako je Lužin hteo da ga zavadi sa majkom i sestrom. Lužin ga je klevetao i priičao razne gadosti o Sonji, a ovim je hteo da dokaže svoje tvrdnje o lošem karakteru Sonje. Lebezjatnikov je rekao da se Lužin raspitivao da li je Raskoljnikov tamo, jer mu je bilo potrebno da i Raskoljnikov bude na podušju. Lužin odlazi, a kasnije i Sonja usled histeričnosti. Amalija je lupala Katarinine stvari i terala ju je napolje. Katarina jedva dišući rekla je deci da je čekaju, a ona je otišla da traži pravdu ako je ima na svetu. Raskoljnikov je krenuo kod Sonje...

IV

Osećao je nemoć i strah. Bio je u neodlučnosti i dvoumio se da li da joj kaže ko je ubio Lizavetu. Ušao je u sobu i rekao joj da Amalija tera Katarinu iz stana i da je Katarina otišla na ulicu u potrazi za pravdom. Sonja je htela da ide, ali joj Raskoljnikov nije dao rekavši joj da ostane malo sa njim. Pitao ju je šta više voli da bude mrtav Lužin ili Katarina. Ona je govorila da ono što bi ona volela ne može biti i da ona ne zna božiju promisoa. Ona nije sudija. Raskoljnikov je tražio da mu oprosti i govori da će joj reći ko je ubio Lizavetu. Tražio je da pogodi ko je ubica i rekao joj je da je ubica njegov veliki prijatelj i da je on slučajno ubio Lizavetu. Sonja ga je grlila i ljubila ga i rekla mu je da će za njim ići svugde i da ga nikad neće ostaviti. Krenuće sa njim i na robiju. On je rekao da neće otići na robiju i da je oplajčkao babu ne iz gladi, već da pomogne majci. Babin novac nije koristio. Zakopao ga je ispod kamena. Još uvek ne zna da li će da uzme taj novac ili ne. Sonja je plakala i grlila ga, a on je vikao da je podlac zlog srca. Čak je ubio misleći da će postati Napoleon. Hteo je da babin novac upotrebi za svoje školovanje. On nije ubio babu već vaš, nekorisnu, gadnu, štetnu. Za sebe je govorio  da je zao, naklonjen ludilu, osvetoljubiv. Mogao je da daje časove i da podučava đaka, ali nije hteo. Čak ga je i teskobna soba stešnjavala. Mrzeo je svoju sobu. Nije hteo da izlazi i da nešto radi. Ležao je i inatio se. Rasprodao je knjige. Dok je ležao u mračnoj sobi pred oči mu je sve izlazilo kako da ubije. Đavo ga je zavodio. Ubio je samo zbog sebe. Bilo mu je potrebno da sazna da li je i on vaš kao i svi ili je čovek. Đavo ga je vodio i dokazao mu da je ista vaš kao i svi ostali. Đavo ga je ismejao, a Raskoljnikov se sam ubio i sebe za ceo vek uzeo, a đavo je ubio babu. Sonja mu je rekla da ode da se pokloni zemlji koju je oskrnavio, a potom da se pokloni celom svetu i da svima kaže da je ubio. On nije hteo, jer su svi varalice i podlaci, uništavaju milione ljudi. Bojao se da ga ne ismeju i odlučio je da se i dalje bori. Sonja mu je davala krst, ali on joj govori da će malo kasnije doći po krst, jer još nije spreman da krene na stradanje. Dolazi i Lebezjatnikov...

V

Lebezjatnikov govori Sonji da je Katarina otišla kod jednog načelnika, ali ga nije zatekla kod kuće i potom je otišla kod generala i prekinula ga za večerom i izazvala ih i oni su je istukli. Ona ih je grdila, a potom otišla na ulicu terajući decu da igraju i pevaju. Deci je od krpica napravila kostime i čak ih je i tukla. Katarina je bila poludela. Lebezjatnikov je pričao Raskoljnikovu kako su u Parizu vršeni eksperimenti, gde je utvrđeno da se na lude osobe može uticati samo logičkim ubeđivanjem. Jer, je ludlo logička greška i greška u nepravilnom rasuđivanju. Raskoljnikov odlazi kući. Bio je užasan i usamljen. Dolazi mu Dunja i govori mu da sve zna, tj. da ga muče usled nekog saslušanja. Ona je govorila da majci neće ništa govoriti i reći će joj da će je sin uskoro posetiti. Raskoljnikov je Dunji pri odlasku rekao da je Razumihin dobar čovek, ozbiljan, vredan, častan, i sposoban je mnogo da voli. Dunja odlazi, a i on posle nje. Mučila ga je tuga. Čuo je da ga neko zove. Bio je to Lebezjatnikov koji mu saopštava da je Katarina na ulici sa decom. Van sebe je i Sonja. Katarina je bila u staroj pohabanoj haljini. Katarina je vikala na decu. Prolaznicima je govorila da su to deca iz aristokratske kuće. Neki su joj se smejali. Poludela žena sa prestravljenom decom bila je zaniljiva svima. Deca su bila u kostimima, dok je Sonja plakala i molila Katarinu da se vrati kući. Katarina čim je videla Raskoljnikova poletela je ka njemu i ispričala mu o generalu. Raskoljnikov ju je molio da se vrati i podsećao ju je da će ona osnovati pansion. Ali, ona je pričala da ju je ta mašta već odavno prošla. Ljutilo ju je što im neće niko da udeli novac. Decu je terala da pevaju i na francuskom. Dolazio je i policajac i rekao joj da ne pravi nered. Čak ju je pitao da li ima dozvolu za uzimanje priloga od naroda. Deca odjednom se uhvatiše za ruke i počeše da beže i Katarina je potrčala za njima da ih stigne, ali se spotakla i pala je. Ugruvala se i krv ju je oblila. Raskoljnikov i Lebezjatnikov su potrčali ka njoj. Iz gomile su vikali da će umreti, da je poludela. Činovnik videći da Katarina pljuje krv, rekao je da je to jektika i da će ona umreti. Odveli su je kod Sonje u sobu. Deca su plakala. Došao je čak i Svidrigajlov. Katarina je pitala decu zašto su bežala, a Sonji je rekla da ih uzme i da se brine o njima. Rekla im je da ne zovu sveštenika, jer nemaju novca. Ona nema greha, a i bog će joj sve oprostiti. Ubrzo je i izdahnula. Deca su je grlila i plakala su. Raskoljnikovu prilazi Svidrigajlov i govori mu da će on platiti sahranu, a decu će smestiti u sirotinjski dom, a 10 hiljada koje je hteo da da Dunji, sada će dati ovoj deci. I rekao je Raskoljnikovu da zna sve i da je prisluškivao njegov razgovor sa Sonjom...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, četvrti deo, IV-VI...

IV

Raskoljnikov odlazi kod Sonje. Lutao je po mraku i najzad je došao u Sonjinu sobu. Soba je bila velika, a sirotinja očevidna: nema zavesa. Rekao joj je da se vide možda poslednji put i došao je da joj nešto kaže. Govorio je o njenoj ruci da je slaba, bleda. Sonja mu se smešila govoreći da je ona uvek bila takva. Rekao joj je da bi se bojao u ovoj sobi da noći. Sonja mu govori da  je danas dok je išla ulicom videla oca, tj. Marmeladova. Išao je ispred nje. Govorila je da je Katarina nije tukla, već da  je ona pravična i čista. Čak i gazadrica hoće da je istera iz stana, a Katarina gubi pamet hoće da poludi. Jedina nada joj je Raskoljnikov. Katarina želi da ode u svoje rodno mesto i tamo otvori pansion za plemićke kćeri i da će joj Sonja biti nadzornica. Pričala je i o tome kako su njih dve išle da kupe devojčicama cipele. Katarina je izabrala najlepše, ali nije imalan novca. Bile su preskupe. Čak je pričala o mažetnama i okovratniku koje je kupila kod Lizavete. To se svidelo Katarini, ali joj Sonja nije dala i ona se naljutila. Posle je Sonji bilo žao zbog toga. Raskoljnikov je rekao da će Katarina uskoro umreti, jer ima sušicu i ljubio joj je nogu. Sonja se iznenadila i govorila je da je nečasna, da je velika grešnica. Njega je čudilo kako je uspela da ne poremeti pameću ili da se ne ubije u takvom bezizlazu. Po njemu ona je imala 3 puta: skočiti u kanal, otići u ludnicu ili se baciti u razvrat. Sonja se uzdala u boga i mnogo se molila. Uzeo je Novi zavet i rekao joj da mu čita o Lazarevom vaskrsenju. Ruke su joj drhtale, a glas je izneverio. Dva puta joj je nestajao, a u grudima ju je stezalo. Savladala je sebe i čitala je sva drhteći. Pročitala je, a on joj je rekao da je došao da razgovara sa njom. Pričao je da je ostavio majku i sestru i da im se neće vratiti, jer sada ima samo Sonju. Oni su zajedno prokleti i poziva je da krene sa njim. Ona ga razume i potrebna mu je. Ona je uradila isto što i on, prekoračila je  i ruku na sebe digla i upropastila život. Ako bude sama poludeće kao i on. Treba da idu istim putem. A ako dođe sutra reći će joj ko je ubio Lizavetu. Sonja se začudila i zbunila, a on je već odavno izabrao njoj da kaže. A njihov razgovor je prisluškivao sve  vreme Svidrigajlov...

V

Raskoljnikov odlazi kod Porfirija. Čudiilo ga je što ga dugo nisu primili. Kancelarijska lica ga nisu primećivala. Bila su zabrinuta kancelarijskim sitnicama Obuzimao ga je strah i drhtavica pri pomsili na mrzovoljnog Porfirija. Pozvali su ga i on saopštava da je doneo molbu i da je spreman da razgovara o poznanstvu sa babom. Uzbuđenje mu je raslo, živci su se razdraživali. Mučilo ga je sve to. Mislio je da će se odati. Porfirij mu je govorio da se ne uznemirava i da ima vremena i počeo je da priča o tome kako za islednika postoji jedan put, a to je da on počinje izdaleka, od sitnica da bi uspavali opreznost ispitaniku. A kobnim i opasnim pitanjem ga tresnu po glavi i to kad se najmanje nada. Raskoljnikov je govorio da žuri i kreće da ode, ali Porfirij ga smiruje i moli ga da ostane još malo i nastavlja da mu priča, kako se počinje sporednim pitanjima. Za njega su forme trice, dok je islednikov posao slobodna umetnost. Forma je uvek prisutna i za nju ne treba brinuti. On ne mora uhapsiti pravog zlčinca prvo, već bi drugog, a zločincu bi ostavio vremena da se prošeta. Jer, islednik želi da dođe do jasnih dokaza. Jer, ako bi ga odmah uhapsio ne bi bio u mogućnosti da obelodanjuje nejgovu krivicu. Kada zločinac zna da ga prate, da sve znaju i da je osumljičen, njemu se onda muti u glavi, popuštaju mu živci, bolestan je, slab, ozlojađen. On je žrtva i nikuda neće pobeći. Svaki korak mu prati i psihološki ne može da pobegne. Zločinac se neprestano vrti, baca se u misli, zaplitaće se, uznemiriće se i život će mu biti neprijatelj. Raskoljnikov je ćutao i sedeo nepomičan. Bio je bled i rekao je Porfiriju da mu ne može podvaliti i ne može ga uplašiti i da nema dokaza. Hteo je da skoči i udavi Porfirija. Bio je pun srdžbe i besa, ali se odlučio da ćuti. Porfirij je pričao da je oštroumlje velelepna stvar i sposobno je da zada zagonetke koje je nemoguće rešiti. Zločinac će slagati lukavo i odlučno i to uz pomoć fanatzije. Zanosiće se nestašlukom svoga oštroumlja, bledeće, istrčavaće sam napred, nameće se i gde ne traže, započinje razgovor o onome o čemu bi trebao da ćuti. Raskoljnikov je pobledeo, a Porfirij ga je umirivao. Raskoljnikov govori da mu je sve dosadilo i ako hoće neka ga uhapsi, ali neće da ga muči. Porfirij ga je stišavao i otvorio je prozor i dao mu vode da pije. Govorio mu je da će poludeti ako tako nastavi i da će uvući i Razumihina i upropastiti. Govori mu da je znao za njegovu posetu stanu i za raspitivanje o krvi i da je zvonio. Porfirij mu je pričao o jednom psihološkom slučaju kako je ubica poremetio pameću, počelo mu se priviđati, uveravao je sebe u to, a ustvari bio je nevin. Jer, duševne bolesti su i zarazne. Raskoljnikov je govorio da nije bio u bunilu kada je dolazio u stan, a Porfiriju je govorio da laže i da hoće da ga uvuče u igru. Raskoljnikov je bio uznemiren i sve je unapred sam govorio svojim gestovima. Porfirij mu je rekao da izdrži neizvesnost, ali Raskoljnikov je padao u jarost. Lupao je pesnicama po stolu. Bio je besan. Porfirij mu je nudio prijateljstvo na koje je Raskoljnikov pljuvao i krenuo je. Ali Porfirij mu je rekao da iza zaključanih vrata ima iznenađenje za njega...

VI

U sobu ulaze stražari sa Nikolajem koji je vikao da je kriv i da je ubica. Govorio je da Mićka nije rkiv. Porfirij je rekao da su sve to tuđe reči i prilikom opraštanja sa Raskoljnikovom primetio je kako mu drhte ruke. Pri odlasku je video da ga sada drugačije posmatraju. Opazio je i vratare koji su nešto čekali, a Porfirij mu je rekao da će ga još ispitivati. Raskoljnikov je išao kući sav zbunjen i znao je da nešto mora učiniti, jer opasnost razotkrivanja istine je neminovna i neizbežna. Porfirij je rizikovao i pokazao  mu je svoju igru i namere. Krenuo je na podušje kod Katarine. Na vratim se susreo sa građaninom koji mu je rekao da je kriv što ga je optužio i hteo je da mu se izvine. On ga je i prijavio kod Porfirija i  on je slušao Raskoljnikovljevo saslušanje, tj. on je bio to iznenađenje. Molio ga je da mu oprosti, a zatim je otišao...

 

"Zločin i kazna" - Dostojevski, četvrti deo, I-III...

Četvrti deo

I

Raskoljnikov ga je gledao sa nepoverenjem i vrlo pažljivo. Svidrigajlov mu je ispričao kako je predlagao Dunji da pobegne sa njim u Ameriku. I da je za sve kriva Marfa, a u slučaju njene smrti ništa nije posumnjano. Utvrđeno je da je to bila kap. Priznaje čak da ju je i udario 2 puta bičem, a modrica nije ostala. Nikada se nisu tukli, već su živeli u slozi. Za 7 godina braka samo 2 puta upotrebio je bič. Prvi put 2 meseca posle venčanja odmah po dolasku u selo i sad drugi put. Varao je na kartama i to priznaje. Uhapsili su ga zbog dugova i Marfa ga je iskupila, a on se vezao za nju i to zakonitim brakom. Marfa je starija 7 godina. Odvela ga je u selo i više nije mogao da putuje kao pre. Sada bi otišao i na Severni pol i to balonom. Pre 1 godinu na svoj rođendan dobio je od Marfe dokument i poklonila mu je nešto novca. Pričao je kako mu se priviđa Marfa i to 3 puta do sada. Prvi put je video na dan sahrane i to kada se vratio sa groblja. Drugi put na stanici, a treći u njegovom stanu pre 2 sata. Prvi put ga je opomenula, jer nije navio sat u trepezariji, a svih 7 godina taj sat je svake nedelje navijao, a kad bi zaboravio to, opomenula bi ga Marfa. Drugi put je sela kraj njega sa kartama i htela je da mu baci karte pred put, ali joj on nije dao i sada mu je žao zbog toga. Treći put, tj. danas došla je u gostionicu i sela je kod njega u novoj svilenoj haljini. On joj je saopštio da će da se ženi, ali ona mu je rekla da je to nečasno za njega. A pre 10 godina video je svog slugu posle sahrane. Došao je da mu zapali lulu. To je bilo njegovo prvo priviđenje. Raskoljnikov mu govori da ne veruje u priviđenja i da se priviđenja javljaju samo bolesnicima. Za Svidrigajlova su priviđenja parčad i odlomci drugih svetova. Čim se čovek razboli, odmah mu se počinju prikazivati mogućnosti drugih svetova. Svidrigajlov je pitao da li je istina da se Dunja udaje za Lužina. Po njemu se Dunja žrtvuje za porodicu udajom za Lužina i govori da je Marfa osmislila taj brak. On želi da se vidi sa Dunjom i da je upozori da od Lužina neće videti korist, već će imati samo štetu i želi da joj uruči 10 hiljada rubalja i da joj na taj način olakša raskid sa Lužinom. A ako Dunja odbije taj novac, on će ga potrošiti na najgluplji način. Tim novcem on želi i da se iskupi za sve što joj je učinio. Govori čak da će se uskoro oženiti sa jednom devojkom i zamolio je Raskoljnikova da sve ovo saopšti Dunji, a ako to neće on će se lično obratiti Dunji. A molio je Raskoljnikova da mu zakaže i sastanak sa Dunjom i da joj kaže da joj je Marfa testamentom 3 hiljade rubalja ostavila. I Svidrigajlov odlazi, a ulazi Razumihin...

II

Krenuli su kod Dunje. Raskoljnikov je objašnjavao Razumihinu o Svidrigajlovu. Pričao je da mu deluje čudno i kao da nešto zna. Bojao ga je se i smatrao je da Dunju treba čuvati od njega. Bilo mu je važno da Razumihin upamti negovo lice. Razumihin mu govori da je bio kod Porfirija i Zametov je bio tamo, čak je prineo pesnicu Porfiriju. Hteo je da ga udari, a pljunuo je i otišao. Sa Zametovim nije ni reči progovorio. A da je na Raskoljnikovljevom mestu počeo bi da i mistifikuje stvari. Stižu i susreću se sa Lužinom. Dunja ih je dočekala lepo i seli su za sto. Lužin je pomišljao i da ode i tako kazni obe dame, ali se predomislio i saopštio im da je Svidrigajlov doputovao u Petrograd. To je uznemirilo Dunju i Pulheriju. On im je rekao da ne ulaze u bilo kakve odnose sa Svidrigajlovim i da slušaju njega. A on se raspituje i motri na njega. Čak i sumnja da je on kriv za smrt Marfe i potrudiće se da sazna šta je dobio. I nadao se da će Svidrigajlov poći starim putem i izgubiti sve na kocki. Lužin je pričao kako je on osramotio daljnu rođaku madam Reslih, koja je imala 14-15 godina i bila je gluvonema i  našli su je obešenu. Čak je i slugu Filipa mučio i on se obesio, jer nije mogao da trpi kažnjavanje od strane Svidrigajlova. Dunja trvdi da se Filip obesio iz razloga što mu se Svidrigajlov podsmevao i da je Svidrigajlov voleo Filipa. Raskoljnikov reče da je Svidrigajlov dolazio kod njega i traži sastanak s a Dunjom, a Marfa joj je ostavila 3 hiljade rubalja. Govori da je Marfa svo imanje ostavila deci i da Svidrigajlov nije tako bogat. Dunja govori da se sve mora svršiti odmah i po svaku cenu. Lužin je pričao kako ljubav prema mužu mora da nadmaši ljubav prema bratu. Lužin je kritikovao i dalje, a Dunja se sve više i više ljutila. Pulherija je pitala Lužina zašto je govorio neistinu o njenom Raskoljnikovu. Raskoljnikov je rekao da Lužin ne vredi ni koliko mali prst nesrećne Sonje i saopštava da je Sonja sedela do Dunje i majke. Dunja je rekla Lužinu da ide i on odlazi...

III

Dunja je krivila sebe, dok je Pulherija govorila da ih je izbavio bog. Razumihin je bio ushićen, dok je Raskoljnikov sedeo i ćutao. Bio je namršten i rasejan i rekao je Dunji da Svidrigajlov želi da joj pokloni 10 hiljada rubalja i da želi da je vidi i da će se oženiti, a ne bi voleo da se Dunja uda za Lužina. Sve je to Dunju potreslo i ona je stajala sva zamišljena. Razumihin im je predložio da uz pomoć njega i njegovog čike osnuju firmu, tj. da se bave prevodilačkom delatnošću. Raskoljnikov je hteo da pođe i rekao je da je bolje da se na kratko vreme rastanu, a možda se i poslednji put vide. Jer, se još ne oseća dobro. Hteo je da bude sam i da ga zaborave. Da se ne raspituju o njemu. Ako ga ne ostave na miru, on će ih omrznuti i izašao je. A Dunja je potrčala za njim, a on je otišao i sačekao u hodniku Razumihina, jer je znao da će Razumihin poći za njim. Raskloljnikov mu je rekao da se vrati i da ostane sa njima i da uvek bude kod njih. Rekao mu je da ih nikad ne ostavi i da mu ne dolazi. Razumihin je pobledeo i vratio se Dunji i Pulheriji uveravajući ih da je sve u redu i da će on doći kada se sredi, a sada  je rastrojen i ne treba ga razdraživati. Razumihin je rekao da će paziti  na njih i da će naći najboljeg doktora...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, treći deo, V-VI...

V

Tu je bio i Zametov. Razumihina je razbesnelo to što ga je Raskoljnikov uporedio sa Romeom. Ali brzo se odljutio, a Zametovljevo prisustvo ga je veoma iznenadilo. Raskoljnikov je saopštio srvhu svoga dolaska, a Porfirij mu je rekao da se prijavi policiji i da im saopšti da želi da otkupi svoje stvari i trebao je da napiše izjavu. Porfirij mu je saopštio da ga već odavno čeka da mu dođe. Čuvši to Raskoljnikov je zadrhtao. Porfirij je saopštio da je znao imena svih zalagača, jer su ona pisala na hartiji i svi su zalagači dolazili na saslušanje osim Raskoljnikova. Raskoljnikov je pričao da je istrčao na ulicu u bunilu da traži stan, jer su mu svi dosadili. Porfirij mu je saoopštio da je saznao od Fomiča da je bio u stanu Marmeladova. Raskoljnikov je u sebi govorio da neće dopustiti da se igraju sa njim, već da će im zapljusnuti svu istinu u oči. Sve ih je prezirao i smataro je da još ne postoje fakti već samo priviđenja. Rešio je da sazna da li znaju za njegovu posetu babinom stanu. Za Raskoljnikova zločin je bio samo socijalno pitanje. Pričali su i dalje o zločinu. Za Razumihina zločin je protest protiv socijalnog uređenja i da sredina upropasti ljude. Ako bi se sredilo društvo nestalo bi i zločina. Zosimov je saopštio da mu je veliku pažnju privukao Raskoljnikovljev članak o zločinu. Raskoljnikova je to začudilo, jer on sve do sada nije znao da su taj članak odštampali. Zosimov je rekao da je preko urednika saznao čiji je članak i da je dobro razmatrao suštinu tog članka i psihološko stanje zločinca koje prati svaki zločin. Po Zosimovu ljudi se dele na obične - koji žive u pokornosti i koji ne smeju prekoračivati zakon, i neobične - koji imaju pravo na zločin i da mogu da gaze zakon. Po Raskoljnikovu neobični čovek ima pravo da dozvoli svojoj svesti da prekorači preko nekih prepreka i to jedino kada treba da izvrši ideju. I dobrotvori čovečanstva, kao npr. Napoleon bio je krvoločan. On deli ljude na one - koji su poslušni i konzervativni i one - koji su naklonjeni zločinu i oni su gospodari budućnosti, pokreću svet i vode ga ka cilju. Po Raskoljnikovu treba da postoje neki znaci na odelu ili žig, kako bi se zločinci mogli razlikovati od običnih ljudi. Po njemu zločinci se uvek zanesu. Treba ih čak i šibati i pokazati im mesto. Oni se sami šibaju i jedan drugom čine uslugu, tako da izvršilac nije potreban. Raskoljnikov je govorio da je poredak običnih i neobičnih ljudi unapred određen prirodnim zakonima. Razumihina je zabrinjavao ovaj razgovor, čak ih je pitao da li se šale. Raskoljnikov je govorio da su u članku dati samo nagoveštaji i da je društvo dobro obezbeđeno zatvorima, progonstvima, tamnicama, islednicima, robijom i ne vidi razlog za strah. Porfirija je zanimalo da li je i Raskoljnikov smatrao sebe neobičnim čovekom  dok je pisao članak i da li bi on zbog životnih neprilika i nevolja ubio ili poharao nekoga. Raskoljnikov je saopštio da mu ne bi rekao ako bi to učinio i da sebe ne smatra za Napoleona. Razumihin se i dalje mrštio, a Raskoljnikov odlazi, a Porfirij mu govori da dođe sutra kod njega u policiju i govori mu da želi da ga formalno sasluša i da je Mička čist. I Raskoljnikov priznaje da je bio oko 8 sati na ulici, molere nije video, već je video činovnika koji se iseljavao i da je to bilo 3 dana pre ubistva. Raskoljnikov i Razumihin odlaze...

VI

Išli su na večeru kod Dunje. Raskoljnikov je govorio da je merio svaku Porfirijevu reč i bunilo ga je što ne pretresaju stan. A Razumihinu je bilo čudno Zametovljevo ponašanje i da je on na Raskoljnikovljevom mestu on bi se smejao svima, pljunuo bi ih, raspalio šamarima i ne bi se upuštao sa njima u objašnjenja. Raskoljnikov je pošao Porfiriju da ide i da mu sve prizna, ali ga je sprečio Razumihin govoreći mu da su to koješta i da niko nije svedočio protiv sebe. Raskoljnikov je znao da Porfirij pokušava da ga uhvati na sitnicama računajući da će on požuriti da odgovori i da će zaboraviti da pre 3 dana nije ni bilo radnika. Na ništavnim stvarima se najbolje zbunjuju lukavi ljudi. Raskoljnikov se oprašta od Razumihina govoreći mu da će otići najpre do svog stana, a da će doći kasnije. Raskoljnikov je stigao u sobu i pojurio u ugao da vidi da li su stvari na broju. Sve je bilo tu - pretresa nije bilo. I izašao je na ulicu. Kod vratara se raspitivao jedan čovek pitajući za bivšeg studenta. Raskoljnikov im je prišao, a vratar mu je rekao da se taj čovek građanin raspitivao za njega, a Raskoljnikov čuvši to pojurio je za građaninom i stigao ga je. Građanin mu je rekao da je ubica, što je začudilo Raskoljnikova i ukočilo. Klecala su mu kolena, oslabio je vrativši se sav klonuo u osbu. Legao je. Gušilo ga je i jeza je nadolazila. Čuo je razgovor Razumihina i Nastasje. Osećao je fizičku slabost. Želeo je sazanti nešto više o čoveku ispod zemlje, tj. o građaninu koji je video sve. Mučilo ga je što ga nije video - gde je stajao i odakle je posmatrao. Drhato je govoreći da je baba bila bolest i da je ubio načelo. Znao je da je trebao da bude oprezan, da pazi na pravičnost, na težinu i meru i da će uzeti onoliko koliko mu je potrebno za prvi korak. Kosa mu je bila mokra i znojava, usne su mu drhtale, pogled nepomičan. Išao je ulicom setno i brižno. Zaboravio je šta treba da uradi, ali je pošao ka čoveku koji mu je mahao. To je bio građanin. Išao je za njim, došao je do babinog stana, a potom je izgubio građanina iz vida. Ušao je u sobu gde je ubio babu. Čuo je  pucanj i opazio je jednu žensku bundicu, a na stolici babu. Sve je to sanjao. Izvadio je sekiru, udario babu. Ali ona je sedela i smejala mu se. Hteo je da beži, ali u predsoblju je bilo puno sveta. Srce mu se ledilo i stezalo, a noge su mu bile prikovane. Odjednom se budi teško dišući. U sobi mu je ušao neki čovek. To je bio Svidrigajlov...