Raskoljnikov se budi sav mokar od znoja. Drhtao je osećajući strah. Verovao je da on nije taj koji će sekirom razmrskati lobanju i koji će gaziti u krvi do kolena. Znao je da to neće izdržati, ustaje i kreće. U prolazu je saznao da baba sutra u 7 sati ostaje sama, jer njena sestra Lizaveta odlazi kod trgovca. Svratio je u jednu krčmu i sluša razgovor između jednog studenta i oficira, koji su razgovarali o babi zelenašici. Za njih ona je gad, zla bubašvaba. Svoju sestru Lizavetu svirepo izrabljuje od jutra do mraka. Oni bi poharali i ubili babu, jer je ona nepotrebna i šteti svima. Bolje je njenim novcem nahraniti 100 gladnih usta, nego dopustiti babi da truje druge. Raskoljnikova uzbudiše ove reči i odlazi kući. Počinje da sanja i to nekakvu oazu u Egiptu, karavn koji se odmara ispod palmi daleke Afrike. Iako svi njegovi snovi otkrivaju njegova moralna osećanja koja se ne poklapaju sa svešću i idejnim uverenjem, Raskoljnikov ovim drugim snom pokušava da se udalji prostorno. Ustao je načinio petlju u unutrašnjosti kaputa, zamotao drvenu daščicu belom hartijom, ukrasio mašnama i uputio se ka kuhinji da ukrade sekiru. Pošto je video Nastasju u kuhinji osetio je prvu poraženost. Nije znao šta će i odlazi u vratarevu kućicu i krade sekiru. Išao je ulicom polagano, strogo i po sve ozbiljno. Stigao je do babine kuće. Došao je do vrata, oslušnuo i pozvonio. Baba mu otvara i on ulazi dajući babi zalog. Ušao je sav se tresući bledog lica. Baba je uzela zalog i počela da ga odvija. Okrenula mu je leđa, a on sav uplašen zgarbio je sekiru i udario babu 2-3 puta sekirom. Uzeo je ključeve i otišao u drugu sobu. Učinilo mu se da je baba živa, pa je otišao i lupio je još jednom babu. Uzeo je novčanik i pokupio novac. Vratio se ponovo u sobu, izvukao sanduk ispod kreveta i počeo da pretura po stvarima. Čuo je da neko dolazi. Zgrabio je sekiru i pojurio prema vratima. Video je Lizavetu prema kojoj je jurnuo i ubio je. U jednoj kofi je oprao ruke i sekiru i navukao rezu. Čuo je nečije korake i stajao je sav ukočen. Isrred su stajali Koh i Pestrakov. Bilo im je čudno što niko ne otvara, pa je jedan otišao po vratara, a i drugi se za trenutak udaljio od vrata. Raskoljnikov je u tom trenutku izašao iz stana i sakrio se u prazan stan u kome su prethodno radili moleri. Sačeko je da se sve smiri i istrčao je na ulicu. Bio je mokar od znoja i jedva je stajao na nogama. Stigao je do kuće i uspešno vratio sekiru. Otišao je u sobu i legao. Sav u panici razgledao je odelo tražeći tragove krvi. Stvari koje je ukrao sakrio je u rupu ispod pocepanih tapeta. Osećao je klonuće i drhtanje ruku. Obuzimala ga je jeza. Osetio je udaranje na vratima. U sobu ulazi Nastasja i vratar koji mu saopštavaju da je pozvan da dođe u policiju. Krenuo je da ide, ali ga je neprestano mučila pomisao da će možda upasti u stan da ga pretresu dok on bude odsutan. U policiji su mu rekli da ga je tužila gazdarica i da treba što pre da izmiri dugove. Raskoljnikov je obećao da će ispaltiti dug čim mu pošalje majka. Sve vreme razgovora osećao je mučninu. U glavi su mu se komešale razne misli. Osećao je bezgraničnu usamljenosti i otuđenost. Unutrašnji glasovi nagonili su ga da prizna zločin. Onesvestio se. Kada je došao sebi video je da sedi na stolici i da mu daju vodu. Na njihovo pitanje da li je napuštao stan, rekao je da je izlazio oko 8 sati. Bio je bled i slab i jedva se doteturao do sobe. Čim je stigao proverio je da li su sve stvari na broju. Uzeo ih je i pošao da ih negde zakopa. Opazio je jedno napušteno dvorište i tu je ispod jednog kamena ostavio sve. U glavi su mu se komešale sve laži i podlosti koje je izrekao. Lica prolaznika su mu bila gadna i odvratna. Posmataro je Nevu idući kod Razumihina jedinog prijatelja. Razumihin iznenađen što ga vidi u takvom stanju nudi mu posao. Raskoljnikov odbija i odlazi sav rastrojen. Idući ulicom osetio je jak udarac po leđima. Bio je to udarac kočijaša, koji je jedva izbegao da ne zgazi Raskoljnikova. Osetio je nečiju ruku u džepu. Bila je to žena koja mu je dala novac. Uzeo je novac i bacio ga u Nevu. Gledao je u daljinu. Sve mu se činilo poznatim što mu je probudilo sećanje na univerzitetske dane. Sećao se prošlih dana. Došao je u sobu i legao, ali ga je probudila strašna vika. Drhtao je sav. Čuo je Ilju Petroviča koji je bio gazdaricu, a ona je jaukala i ječala. Svi iz stana su izašli i gledali stravičnu scenu. Ulazi Nastasja i donosi mu supu i ubeđuje ga da se ništa nije desilo, već da mu se sve priviđa. Raskoljnikov je bio izvan sebe, groznica ga je tresla i bacala u bunilo. Nije znao da li leži mesec dana ili samo dan. Izgubio je orjentaciju vremena. Dolazi Razumihin i donosi mu 35 rubalja koje mu šalje majka, daje mu i menicu kojom mu gazdarica ukazuje poverenje. Razumihin mu saopštava da je dolazio sa Zosimovim i da su ga čuli kako u bunilu traži nekakve lančiće, čarapu. A kada su mu dali čarapu prestao je da plače. Razumihin uzima 10 rubalja i odlazi da mu kupi garderobu, a Raskoljnikov ostavši sam pomišlajo je na bežanje, ali nije mogao. Razumihin se vraća sa kupljenim odelom. Dolazi potom i doktor Zosimov koji posle pregleda Raskoljnikova izjavljuje da mu je stanje izvrsno. Razumihin poziva doktora i Raskoljnikova na zabavu koju priređuje u čast preseljenja u novi stan i odmah potom doktor Zosimov i Raskoljnikov otpočinju govor o moleru koji je osumljičen za svirepi zločin. Raskoljnikov je osećao kako mu trne ruka, a telo mu se oduzimalo. Raskoljnikov je čuo sve, kao i to da se ubistvo dogodilo baš pred njegovu bolest istog tog dana se onesvestio u policiji. Jedan seljak gazda pivnice Dušan prijavio je molera Nikolku policiji, jer mu je Nikolka dao jednu kutiju moleći ga da to uzme kao zalog. Posle 3 dana Nikolaj je opet svratio u krčmu kod Duškina, ali je odmah pobegao videvši da ga svi traže. Uhvatili su ga u jednoj štali u kojoj je pokušao da se obesi. Policiji je govorio da je nevin, a kutiju je našao na trotoaru, a minđuše u sobi. Čak je i Koh posvedočio da su to njegove minđuše i Nikolaj je ostao jedini osumljičeni za sada. Njihov razgovor o zločinu prekida Lužin, i saopštava mu da je našao stan za Dunju i njenu majku, koje očekuje svakog časa da stignu. Razumihin se zgrozio kada je čuo za nađeni stan. To su bili stanovi na lošem glasu u kojima su se dešavali najskandalozniji slučajevi. Kada ga je Raskoljnikov upitao zašto mu je draža siromašna i dobar devojka, Lužin se rasrdio i počeo da vređa Raskoljnikovljevu majku, govoreći da je ona sve izvrnula. Raskoljnikov je počeo da viče i Lužin odlazi uvređen, a za njim i Razumihin, Zosimov i Nastasja. Ubrzo odlazi i Raskoljnikov koji luta bez cilja. Davao je novac verglašima, deci koja su pevala. Sada je osećao potrebu za konverzacijom, pa je otpočeo razgovor sa jednim mladićem, razgovarajući o ulučnom pevanju. Pijani ljudi, vreva i zvuk gitare, sve mu se činilo zanimljivim. Ušao je u krčmu, uzeo novine i počeo da lista. Našao je rubriku o zločinima i drhtavim rukama počeo da traži članak o ubistvu babe zelenašice. Do njega seda Zametov kome Raskljnikov priznaje šta je zapravo čitao. Međutim, Zametov mu saopštava da su uspešno uhvaćeni falsifikatori novca. Potom su i jedan i drugi pričali šta bi uradili da su oni bili na njihovom mestu. Zametov smatra da je samo smela glava rizikovala da ubije babu, koju je samo čudo spasilo, ali nije izdržao jer su mu ruke zadrhtale. Raskoljnikov mu govori da je on možda taj zločinac i navaljivao je na Zametova da poveruje u to. Raskoljnikov iako razdražljiv, osećao je umor, krenuo je i na izlazu susreće se sa Razumihinom koji počinje da se dere i viče na Raskoljnikova. Raskoljnikov odlazi želeći da ga svi ostave samog u besprekornom miru, ali Razumihin ga je ubeđivao i molio da dođe na zabavu...
Нема коментара:
Постави коментар