1. Čovek se okrenuo od boga. Razmetni sin krenuo je stranputicom života. Nepromišljeni gestovi naveli su ga da ostavi zlatne prošle dane iza sebe. Vreme sreće i blagostanja u kome se sreće jedino pravda, ljubav, lepota, istina i dobrota, postali su nerazumljivi za bludnoga sina. Zavela ga je žena i njena lepota za kojom je išao i usled koje je stigao do razvratnog načina života. Lažljiva i lakomislena žena dovela je čovekovu misao do razaranja. Čovek ne može da se oslobodi poroka, ali ne može ni da nađe iskrenu i veliku ljubav u zagrljaju razvratnice. Sve je dao za tu ljubav koja je ostala neuzvraćena. Ogrezao je u bludu, nemoralu, gnevu, samomučenju i preziru. A ostao je i bez ikoga i ičega, a dušu mu je nastanila tuga.
2. Vremenom čovek dolazi do pravog saznanja o ženi, lepoti i životu. Ono što mu je nekada bilo blisko i drago, sada je postalo zastrašujuće. Život mami čoveka radostima kao more što mami svojom mirnoćom, a zatim se dignu talasi i počinje stradanje. Ništavilo. Smrt svega i svačega. Sve je prolazno, sklono padu i nestajanju. Iznad svega je neumoljivi oblak prolaznosti svih stvari. Čovek se ipak suočava hrabro i trezveno sa smrću, iako ona odnosi carstva, tvrde građevine, žene hvaljene zbog lepote, siromašne i bogate. Ipak sve što čini ovozemljski život podložno je nirvanizmu i umiranju. Prolaznost je opšta i definitivna, a čovekova sreća promenljiva. Ono što je danas neće biti sutra.
3. Tišina, odmor i san. Sve je zamuklo. Jedino se čovek kaje zbog grešne duše. On se obraća bogu i traži milost. Spreman je i na najveća ispaštanja. Čovek zahvaljuje bogu na milosrđu i vraća se rasvetljenog uma sa dugog puta koji je čudan i mističan. Jedino pamet i dostojanstvo dale su mu snage i vere da se može preobraziti u biće koje žudi za mirom i ljubavlju...
Нема коментара:
Постави коментар