"Zločin i kazna" - Dostojevski, šesti deo, I-IV...

Šesti deo

I

Raskoljnikov je bio u bezizlazu. Obuzimala ga je mučnina, bolest i brige, paničan strah. Padao je u apatiju. Zabrinjavao ga je Svidrigajlov. Završavao bi u krčmama. Nekada bi se budio u svanuće u žbunju. Posle Katarinine smrti, 2 puta je video Svidrigajlova, koji se brinuo o sahrani. Za decu je našao dom. Sveštenik je stigao. Počelo je opelo. Deca su plakala moleći se bogu. I Sonja je plakala. Posle službe Raskoljnikov je prišao Sonji, stegao joj ruku i otišao kući. Dolazi Nastasja i donosi mu da jede. Dolazi mu i Razumihin i govori mu da mu je majka bolesna i da je dolazila, ali ga nije zatekla. Vratila se kući i sada je bolesna i u vatri. Razumihin mu govori da ga je tražio i kod Sonje, ali je tamo zatekao decu koja plaču. Razumihin ga je grdio i saznaje da se Raskoljnikov još juče video sa Dunjom i da mu sada predaje obe na čuvanje. Razumihin mu govori da je Dunja dobila pismo koje ju je uznemirilo. Čak mu govori da je ubica moler i da je priznao sve. A to mu je saopštio Porfirij. Razumihin odlazi, a Raskoljnikova je i dalje Svidrigajlov bacao u brge. Zabrinjavala ga je i Razumihinova sumnja. Raskoljnikov želi da izađe. Mislio je da ubije Porfirija ili Svidrigajlova. Na vratima se sudara sa Porfirijem...

II

Porfirij puši i govori mu da ne može da ostavi cigare i da je to velika šteta, jer mnogo kašlje i sipa. Porfirij mu govori da je i pre svraćao, ali ga nije bilo i podsetio je Raskoljnikova kako je pri njihovom poslednjem susretu došlo do svađe. Raskoljnikovu su se razdražili živci, što je tada Porfirij primetio. Porfirij mu je govorio da je u početku bilo samo govorkanje, pa susret sa Raskoljnikovom, babine beleške na zalozima, članak o zločinu. I u početku je rešio da izazove Raskoljnikova, jer je on nestrpljiv i bolestan. Po njemu Raskoljnikov je smišljao članak u nesanici noću, sa uzbuđenjem i lupanjem srca, sa prigušenim entuzijazmom. On, tj. Porfirij je u tom članku pronašao mladalačku i nepotkupljivu gordost, smelost i odlučnost. Govori mu da je i pretresao stan, ali ništa nije našao. I govori mu da je i Zametov sumnjao u njega, a Zametov je rekao da je od Raskoljnikova saznao da su stvari skrivene pod kamenom. Za Porfirija Mikolka je nevin, ima srce, zna da peva i priča priče, ljudi dolaze iz drugih mesta da ga čuju. Čak je hteo da ide u pustinju, noću se molio bogu, čitao stare i istinite knjige. Na njega su uticale žene i piće. Želi da primi stradanje Ali  će Mikolka da se ispovedi i odreći će se svojih dosadašnjih izjašnjavanja. Za Porfirija ubica nije bio sposoban da pohara, jer je stvari zakopao. Čak  je i u bunilu odlazio u stan i zvonio. Ubica  nije Mikolka i Porfirij govori Raskoljnikovu da ih je on ubio i govori mu da mu je bolje da se sam prijavi i prizna zločin. To će biti bolje za njega i kazna će mu biti manja. Raskoljnikov je govorio da mu smanjenje ne treba. Porfirij mu govori da nađe veru, jer samo tako može živeti. Treba da promeni vazduh. Porfirij mu je dao dan i po - dva da se prijavi i rekao mu je da ne može pobeći. Za Porfirija u patnji leži ideja i rekao mu je ako bi se slučajno odlučio na samoubistvo da ostavi sve na papiru u 2-3 reda...

III

Raskoljnikov odlazi kod Svidrigajlova. Hteo je da sazna da li je Svidrigajlov bio kod Porfirija. Osećao je umor, očajanje. Bila mu je potrebna Sonja. Hteo je znati od koga je Dunja dobila pismo. Došao je do jedne gostionice. Tu je video Svidrigajlova i odlazi kod njega i govori mu da ga ostavi na miru i da neće uspeti da ga strpa u zatvor. Svidrigajlovu je Raskoljnikov bio zanimljiv kao subjekat za posmatranje. Dopao mu se što Raskoljnikov ima veliki uticaj na Dunju. Svidrigajlov mu je pričao kako je bio plemić, služio je u konjici, posle se skitao i krao, oženio se Marfom, kockao je i varao U Petrogradu je zbog žena i priznaje da je razvrat bolest i da tu čovek ne zna za meru. On se boji smrti i mističan je. I počeo je da govori kako ga je Dunja spasila...

IV

Pričao je da je bio u zatvoru zbog duga, a Marfa ga je iskupila i on ju je oženio. Sklopio je sa njom ugovor: da je nikada ne sme ostaviti, da će biti njen muž, da se bez njene dozvole ne sme udaljavati, stalnu ljubavnicu ne sme imati, ako bi ga mučilo nešto dužan je da se poveri Marfi. Dok su se svađali Svidrigajlov je ćutao, a Marfa je imala i loših navika. Bila je vatrena i prijemčiva. Čak se i zaljubila u Dunju. Marfi je smetala ćutnja i ravnodušnost Svidrigajlova. Dunji je poveravala sve porodične tajne i kritikovala muža, a Dunja je znala njegove mračne tajne. Svidrigajlovu je žao što se Dunja nije rodila u II ili III veku nove ere kao kćer nekog kneza ili starešine ili prokonzula, jer bi ona prihvatila sve muke. Smešila bi se dok bi joj pekli grudi užarenim kleštima. A da je rođena u IV ili V veku otišla bi u pustinju i hranila bi se korenjem. Živela od ushićenja i priviđenja. Ona želi da strada za nekoga, da se pati. Ona je čista i nevina i to preterano. Čak je Parašu jednu njihovu sobaricu Dunja uzela u odbarnu i molila je Svidrigajlova da je ostavi. Svidrigajlov da bi pokorio Dunjino žensko srce upotrebio je laskanje. Čak je i Marfa pala na to. Voleo je Dunjin pogled i oči koje su sevale. Sanjao je i šuštanje njenih haljina. Zaneo se i ponudio je Dunji novac, ali pod uslovom da pobegen sa njim. Čak bi i otrovao i ubio Marfu, da mu je to Dunja rekla. Razljutio je se kad je saznao da je Marfa izmajstorisla Lužinov i Dunjin brak. Raskoljnikovu nije verovao Svidrigajlov kada je čuo da ga Dunja više ne voli. Pričao je da će i da se ženi devojčicom od 16 godina sa kojom ga je upoznala gospođa Reslih. Ta devojak je lepa, pametna, završila je školu. Kad su sami ona ga grli, ljubi, kune se da će mu biti poslušna i verna. Svidrigajlov voli decu. Na jednoj igranci je video devojčicu koja je imala 13 godina i koju su vređali. Tu je bila sa majkom i Svidrigajlov se upoznao sa njima i odveo ih kući. I danas je sa njima u dobrim odnosima. Raskoljnikov i Svidrigajlov izlaze iz krčme i kreću ka Senskom trgu...