Među javom i med snom - Laza Kostić..

I

Pesma u sebi sadrži skrivenu i duboku misao o ljudskoj prirodi, stremljenima, željama i padovima, o raskoraku sna i jave. Pesma je izražena u obliku apostrofe gde se pesnik obraća svom srcu.

Srce je personifikacija - oživelo. Srce je izvor i pokretač života. Ono je najosetljiviji deo čovekove prirode - simbolično, tj lirski aparat koji pokreće čovekove snove i maštanja.

II

Metaforičnost jave i sna java je pesnikova životna realnost, a san fantazija, mašta. To su misli koje streme prema nečem višem, savršenijem. Mašta je uvek iznad stvarnosti.

III

Pesnik želi da se trgne do "neumorne pletisanke" ali ne može. Pesnik gradacijski i različitim epitetima opisuje srce - samohrano, ludo, kivno.

I slika - srce je neumorni pokretač i proizvođać

II slika - snovi su neostvareni

III slika - svako prema svojim sposobnostima i htenjima ispunjava svoje želje, a granica između jave i sna ne postoji.

Mozgom i razumom čovek mašta, želi da pronikne u nepoznato i neuhvatljivo, nedohvatljivo. Maštu želi da ostvari, a sve to postiže granicama svoje moći.

dan - java - svesno ja, um, razum

noć - san - podsvensno ja, osećanja, strasti, ono što je nekontrolisano

PESMA