Peti deo
I
I
Lužin ustaje. Tešio se da će naći drugu i bolju devojku. I u senatu mu se desila neprijatnost. Gazda stana koji je iznajmio za nejga i Dunju hteo je odštetu, a i radnja nije htela da mu vrati novac od nameštaja koji je trebao da kupi. Mislio je da još jednom pokuša sa Dunjom, ali to je bilo nemoguće zbog Raskoljnikova. Na podušju Katarina se trudila da bude sve svečano. Bile su pozvane uglednije ličnosti, čak i gazdarica Amalija, Raskoljnikov. Lužin otpočinje razgovor sa Lebezjatnikovom i saznaje da je i njega pozvala Katarina. Lužina je začudilo što je Katarina dosta novca dala na hranu. Bilo je vina, ruma. Lebezjatnikov je govorio da nije tukao Katarinu, već se branio, jer je ona prva naletela na njega i počela da ga grebe. Lebezjatnikov je rekao da nije isterao Sonju iz kuće i nije joj se nametao. Čak ju je zvao u Komunu. Za njega ona je devojka prekrasne prirode. Sjajno je razumela pitanje o ljubljenju ruku smatrajući da muškarac vređa osećanje ravnopravnosti kada ženi ljubi ruku. I o radničkim udruženjima u Francuskoj slušala je sa velikom pažnjom, a sada joj objašnjava o ulasku u sobe u budućem društvu. Lužin traži od Lebezjatnikova da mu dovede Sonju i on je dovodi. Pošto mu je rekao da je Raskoljnikov tamo kod njih, Lužin ga je zamolio da ostane sa njim i sa Sonjom. Lužin je rekao Sonji da ne može doći na podušje i da će im pomoći da Katarina dobije penziju, tj. privremenu pomoć. Čak će i pokušati da skupi neke priloge. Smatrao je da je opasno dati Katarini novac, jer ona ne ume da čuva i o prikupljanju priloga Katarina ne sme znati. Uzeo je 10 rubalja i dao je Sonji. Sonja je uzela, a Lužin ju je ispratio, a Sonja sva uznemirena i usplahirena vrati se kući. Lebezjatnikov je prišao Lužinu i pruža mu ruku, govoreći da je to humano i blagodarno od njega. Lužin je rekao da mu treba zakoniti brak, jer ne želi da mu se na vrat natovare tuđa deca. Za Lebezjatnikova deca su socijalno pitanje. On bi čak dozvolio ženi da ima ljubavnika...
II
Za podušje Katarina je spremila svačega. Htela je da pokaže ništavnim i gadnim susedima da ume da živi i da zna da dočeka i da je vaspitana u blagodarnoj aristokratskoj porodici. Na stolu je bilo: rakije, vina, ruma, raznog voća, 3-4 vrste jela iz kuhinje Amalije. Jedan Poljačić je trčkarao i slušao Katarinu oko kupovine. Amalija je postavljala sto. Na pogreb su došli: Poljak, odvratni kancelarista, gluv i slep starac, pijani poručnik u penziji. Raskoljnikov je stigao čim su oni došli sa groblja. Katarina mu se obradovala, a on joj se izvinuo što je zakasnio. Govorila mu je da je kriva Amalija, jer nije pozvala bolji svet, već ološe. Dolazi i Sonja i saopštava Lužinovo izvinjenje. Katarina je pričala o slabosti svoga muža, a to je da je uvek bio dobar i blagodaran, voleo je i uvažavao porodicu i suviše se poveravao svakojakim razvratnim ljudima i sa svakim je pio. I pijan je mislio na decu, u džepu su mu našli medenog petla. Prema njemu nije bila stroga. Bio je čovek dobre duše. Nekada ga je i sažaljevala. On ju je i poštovao. Raskoljnikov je gledao dipolmu Katarine o kojoj mu je rpičao Marmeladov. Katarina je rekla da je Amalija možda ćerka nekog Finca mlekadžije i zamerila joj je što je htela da je još juče izbaci iz stana. Amalija je počela da ciči. To ju je veoma rasrdilo i rekla je Katarini da se odmah seli. Deca su plakala. A na vratim se pojavio Lužin. Katarina je poletela ka njemu...
III
Katarina je tražila od Lužina da je zaštiti. Lužin je tražio Sonju da se sa njom objasni, a Katarinu kao da je pogodio grom. Dolazi i Lebezjatnikov. Lužin govori Amaliji i svim prisutnim da mu je Sonja ukrala 100 rubalja. Sonja je govorila da ništa ne zna i da ima samo 10 rubalja koje joj je dao Lužin. Katarina je uzela 10 rubalja i bacila u lice Lužinu. Amalija je govorila da treba zvati policiju i da je Sonja i pre krala. Katarina je bila sva zaprepašćena, poletela je i zgarlila Sonju. Na vartima je bila i dama sa ćerkom. Pretresli su Sonju, a iz desnog džepa je ispalo 100 rubalja. Amalija je vikala da je kradljivica i u Sibir je treba proterati, a Raskoljnikov je samo posmatrao i ćutao. Sonja se klela da nije uzela. Lužin je rekao da će joj oprostiti i želi da joj ova sramota bude lekcija za budućnost. Lebezjatnikov je rekao da će da svedoči i rekao je Lužinu da je klevetnik i da je on lično stavio 100 rubalja u Sonjin džep dok ju je pratio. Lebezjatnikov je msilio da Lužin želi kradom da joj učini to dobročinstvo. I pošto Sonja nije znala za tu novčanicu, Lebezjatnikov je hteo da dođe da joj kaže. Lužin je govorio da to nije nikakav dokaz, a Raskoljnikov je počeo da govori kako je Lužin hteo da ga zavadi sa majkom i sestrom. Lužin ga je klevetao i priičao razne gadosti o Sonji, a ovim je hteo da dokaže svoje tvrdnje o lošem karakteru Sonje. Lebezjatnikov je rekao da se Lužin raspitivao da li je Raskoljnikov tamo, jer mu je bilo potrebno da i Raskoljnikov bude na podušju. Lužin odlazi, a kasnije i Sonja usled histeričnosti. Amalija je lupala Katarinine stvari i terala ju je napolje. Katarina jedva dišući rekla je deci da je čekaju, a ona je otišla da traži pravdu ako je ima na svetu. Raskoljnikov je krenuo kod Sonje...
IV
Osećao je nemoć i strah. Bio je u neodlučnosti i dvoumio se da li da joj kaže ko je ubio Lizavetu. Ušao je u sobu i rekao joj da Amalija tera Katarinu iz stana i da je Katarina otišla na ulicu u potrazi za pravdom. Sonja je htela da ide, ali joj Raskoljnikov nije dao rekavši joj da ostane malo sa njim. Pitao ju je šta više voli da bude mrtav Lužin ili Katarina. Ona je govorila da ono što bi ona volela ne može biti i da ona ne zna božiju promisoa. Ona nije sudija. Raskoljnikov je tražio da mu oprosti i govori da će joj reći ko je ubio Lizavetu. Tražio je da pogodi ko je ubica i rekao joj je da je ubica njegov veliki prijatelj i da je on slučajno ubio Lizavetu. Sonja ga je grlila i ljubila ga i rekla mu je da će za njim ići svugde i da ga nikad neće ostaviti. Krenuće sa njim i na robiju. On je rekao da neće otići na robiju i da je oplajčkao babu ne iz gladi, već da pomogne majci. Babin novac nije koristio. Zakopao ga je ispod kamena. Još uvek ne zna da li će da uzme taj novac ili ne. Sonja je plakala i grlila ga, a on je vikao da je podlac zlog srca. Čak je ubio misleći da će postati Napoleon. Hteo je da babin novac upotrebi za svoje školovanje. On nije ubio babu već vaš, nekorisnu, gadnu, štetnu. Za sebe je govorio da je zao, naklonjen ludilu, osvetoljubiv. Mogao je da daje časove i da podučava đaka, ali nije hteo. Čak ga je i teskobna soba stešnjavala. Mrzeo je svoju sobu. Nije hteo da izlazi i da nešto radi. Ležao je i inatio se. Rasprodao je knjige. Dok je ležao u mračnoj sobi pred oči mu je sve izlazilo kako da ubije. Đavo ga je zavodio. Ubio je samo zbog sebe. Bilo mu je potrebno da sazna da li je i on vaš kao i svi ili je čovek. Đavo ga je vodio i dokazao mu da je ista vaš kao i svi ostali. Đavo ga je ismejao, a Raskoljnikov se sam ubio i sebe za ceo vek uzeo, a đavo je ubio babu. Sonja mu je rekla da ode da se pokloni zemlji koju je oskrnavio, a potom da se pokloni celom svetu i da svima kaže da je ubio. On nije hteo, jer su svi varalice i podlaci, uništavaju milione ljudi. Bojao se da ga ne ismeju i odlučio je da se i dalje bori. Sonja mu je davala krst, ali on joj govori da će malo kasnije doći po krst, jer još nije spreman da krene na stradanje. Dolazi i Lebezjatnikov...
V
Lebezjatnikov govori Sonji da je Katarina otišla kod jednog načelnika, ali ga nije zatekla kod kuće i potom je otišla kod generala i prekinula ga za večerom i izazvala ih i oni su je istukli. Ona ih je grdila, a potom otišla na ulicu terajući decu da igraju i pevaju. Deci je od krpica napravila kostime i čak ih je i tukla. Katarina je bila poludela. Lebezjatnikov je pričao Raskoljnikovu kako su u Parizu vršeni eksperimenti, gde je utvrđeno da se na lude osobe može uticati samo logičkim ubeđivanjem. Jer, je ludlo logička greška i greška u nepravilnom rasuđivanju. Raskoljnikov odlazi kući. Bio je užasan i usamljen. Dolazi mu Dunja i govori mu da sve zna, tj. da ga muče usled nekog saslušanja. Ona je govorila da majci neće ništa govoriti i reći će joj da će je sin uskoro posetiti. Raskoljnikov je Dunji pri odlasku rekao da je Razumihin dobar čovek, ozbiljan, vredan, častan, i sposoban je mnogo da voli. Dunja odlazi, a i on posle nje. Mučila ga je tuga. Čuo je da ga neko zove. Bio je to Lebezjatnikov koji mu saopštava da je Katarina na ulici sa decom. Van sebe je i Sonja. Katarina je bila u staroj pohabanoj haljini. Katarina je vikala na decu. Prolaznicima je govorila da su to deca iz aristokratske kuće. Neki su joj se smejali. Poludela žena sa prestravljenom decom bila je zaniljiva svima. Deca su bila u kostimima, dok je Sonja plakala i molila Katarinu da se vrati kući. Katarina čim je videla Raskoljnikova poletela je ka njemu i ispričala mu o generalu. Raskoljnikov ju je molio da se vrati i podsećao ju je da će ona osnovati pansion. Ali, ona je pričala da ju je ta mašta već odavno prošla. Ljutilo ju je što im neće niko da udeli novac. Decu je terala da pevaju i na francuskom. Dolazio je i policajac i rekao joj da ne pravi nered. Čak ju je pitao da li ima dozvolu za uzimanje priloga od naroda. Deca odjednom se uhvatiše za ruke i počeše da beže i Katarina je potrčala za njima da ih stigne, ali se spotakla i pala je. Ugruvala se i krv ju je oblila. Raskoljnikov i Lebezjatnikov su potrčali ka njoj. Iz gomile su vikali da će umreti, da je poludela. Činovnik videći da Katarina pljuje krv, rekao je da je to jektika i da će ona umreti. Odveli su je kod Sonje u sobu. Deca su plakala. Došao je čak i Svidrigajlov. Katarina je pitala decu zašto su bežala, a Sonji je rekla da ih uzme i da se brine o njima. Rekla im je da ne zovu sveštenika, jer nemaju novca. Ona nema greha, a i bog će joj sve oprostiti. Ubrzo je i izdahnula. Deca su je grlila i plakala su. Raskoljnikovu prilazi Svidrigajlov i govori mu da će on platiti sahranu, a decu će smestiti u sirotinjski dom, a 10 hiljada koje je hteo da da Dunji, sada će dati ovoj deci. I rekao je Raskoljnikovu da zna sve i da je prisluškivao njegov razgovor sa Sonjom...
II
Za podušje Katarina je spremila svačega. Htela je da pokaže ništavnim i gadnim susedima da ume da živi i da zna da dočeka i da je vaspitana u blagodarnoj aristokratskoj porodici. Na stolu je bilo: rakije, vina, ruma, raznog voća, 3-4 vrste jela iz kuhinje Amalije. Jedan Poljačić je trčkarao i slušao Katarinu oko kupovine. Amalija je postavljala sto. Na pogreb su došli: Poljak, odvratni kancelarista, gluv i slep starac, pijani poručnik u penziji. Raskoljnikov je stigao čim su oni došli sa groblja. Katarina mu se obradovala, a on joj se izvinuo što je zakasnio. Govorila mu je da je kriva Amalija, jer nije pozvala bolji svet, već ološe. Dolazi i Sonja i saopštava Lužinovo izvinjenje. Katarina je pričala o slabosti svoga muža, a to je da je uvek bio dobar i blagodaran, voleo je i uvažavao porodicu i suviše se poveravao svakojakim razvratnim ljudima i sa svakim je pio. I pijan je mislio na decu, u džepu su mu našli medenog petla. Prema njemu nije bila stroga. Bio je čovek dobre duše. Nekada ga je i sažaljevala. On ju je i poštovao. Raskoljnikov je gledao dipolmu Katarine o kojoj mu je rpičao Marmeladov. Katarina je rekla da je Amalija možda ćerka nekog Finca mlekadžije i zamerila joj je što je htela da je još juče izbaci iz stana. Amalija je počela da ciči. To ju je veoma rasrdilo i rekla je Katarini da se odmah seli. Deca su plakala. A na vratim se pojavio Lužin. Katarina je poletela ka njemu...
III
Katarina je tražila od Lužina da je zaštiti. Lužin je tražio Sonju da se sa njom objasni, a Katarinu kao da je pogodio grom. Dolazi i Lebezjatnikov. Lužin govori Amaliji i svim prisutnim da mu je Sonja ukrala 100 rubalja. Sonja je govorila da ništa ne zna i da ima samo 10 rubalja koje joj je dao Lužin. Katarina je uzela 10 rubalja i bacila u lice Lužinu. Amalija je govorila da treba zvati policiju i da je Sonja i pre krala. Katarina je bila sva zaprepašćena, poletela je i zgarlila Sonju. Na vartima je bila i dama sa ćerkom. Pretresli su Sonju, a iz desnog džepa je ispalo 100 rubalja. Amalija je vikala da je kradljivica i u Sibir je treba proterati, a Raskoljnikov je samo posmatrao i ćutao. Sonja se klela da nije uzela. Lužin je rekao da će joj oprostiti i želi da joj ova sramota bude lekcija za budućnost. Lebezjatnikov je rekao da će da svedoči i rekao je Lužinu da je klevetnik i da je on lično stavio 100 rubalja u Sonjin džep dok ju je pratio. Lebezjatnikov je msilio da Lužin želi kradom da joj učini to dobročinstvo. I pošto Sonja nije znala za tu novčanicu, Lebezjatnikov je hteo da dođe da joj kaže. Lužin je govorio da to nije nikakav dokaz, a Raskoljnikov je počeo da govori kako je Lužin hteo da ga zavadi sa majkom i sestrom. Lužin ga je klevetao i priičao razne gadosti o Sonji, a ovim je hteo da dokaže svoje tvrdnje o lošem karakteru Sonje. Lebezjatnikov je rekao da se Lužin raspitivao da li je Raskoljnikov tamo, jer mu je bilo potrebno da i Raskoljnikov bude na podušju. Lužin odlazi, a kasnije i Sonja usled histeričnosti. Amalija je lupala Katarinine stvari i terala ju je napolje. Katarina jedva dišući rekla je deci da je čekaju, a ona je otišla da traži pravdu ako je ima na svetu. Raskoljnikov je krenuo kod Sonje...
IV
Osećao je nemoć i strah. Bio je u neodlučnosti i dvoumio se da li da joj kaže ko je ubio Lizavetu. Ušao je u sobu i rekao joj da Amalija tera Katarinu iz stana i da je Katarina otišla na ulicu u potrazi za pravdom. Sonja je htela da ide, ali joj Raskoljnikov nije dao rekavši joj da ostane malo sa njim. Pitao ju je šta više voli da bude mrtav Lužin ili Katarina. Ona je govorila da ono što bi ona volela ne može biti i da ona ne zna božiju promisoa. Ona nije sudija. Raskoljnikov je tražio da mu oprosti i govori da će joj reći ko je ubio Lizavetu. Tražio je da pogodi ko je ubica i rekao joj je da je ubica njegov veliki prijatelj i da je on slučajno ubio Lizavetu. Sonja ga je grlila i ljubila ga i rekla mu je da će za njim ići svugde i da ga nikad neće ostaviti. Krenuće sa njim i na robiju. On je rekao da neće otići na robiju i da je oplajčkao babu ne iz gladi, već da pomogne majci. Babin novac nije koristio. Zakopao ga je ispod kamena. Još uvek ne zna da li će da uzme taj novac ili ne. Sonja je plakala i grlila ga, a on je vikao da je podlac zlog srca. Čak je ubio misleći da će postati Napoleon. Hteo je da babin novac upotrebi za svoje školovanje. On nije ubio babu već vaš, nekorisnu, gadnu, štetnu. Za sebe je govorio da je zao, naklonjen ludilu, osvetoljubiv. Mogao je da daje časove i da podučava đaka, ali nije hteo. Čak ga je i teskobna soba stešnjavala. Mrzeo je svoju sobu. Nije hteo da izlazi i da nešto radi. Ležao je i inatio se. Rasprodao je knjige. Dok je ležao u mračnoj sobi pred oči mu je sve izlazilo kako da ubije. Đavo ga je zavodio. Ubio je samo zbog sebe. Bilo mu je potrebno da sazna da li je i on vaš kao i svi ili je čovek. Đavo ga je vodio i dokazao mu da je ista vaš kao i svi ostali. Đavo ga je ismejao, a Raskoljnikov se sam ubio i sebe za ceo vek uzeo, a đavo je ubio babu. Sonja mu je rekla da ode da se pokloni zemlji koju je oskrnavio, a potom da se pokloni celom svetu i da svima kaže da je ubio. On nije hteo, jer su svi varalice i podlaci, uništavaju milione ljudi. Bojao se da ga ne ismeju i odlučio je da se i dalje bori. Sonja mu je davala krst, ali on joj govori da će malo kasnije doći po krst, jer još nije spreman da krene na stradanje. Dolazi i Lebezjatnikov...
V
Lebezjatnikov govori Sonji da je Katarina otišla kod jednog načelnika, ali ga nije zatekla kod kuće i potom je otišla kod generala i prekinula ga za večerom i izazvala ih i oni su je istukli. Ona ih je grdila, a potom otišla na ulicu terajući decu da igraju i pevaju. Deci je od krpica napravila kostime i čak ih je i tukla. Katarina je bila poludela. Lebezjatnikov je pričao Raskoljnikovu kako su u Parizu vršeni eksperimenti, gde je utvrđeno da se na lude osobe može uticati samo logičkim ubeđivanjem. Jer, je ludlo logička greška i greška u nepravilnom rasuđivanju. Raskoljnikov odlazi kući. Bio je užasan i usamljen. Dolazi mu Dunja i govori mu da sve zna, tj. da ga muče usled nekog saslušanja. Ona je govorila da majci neće ništa govoriti i reći će joj da će je sin uskoro posetiti. Raskoljnikov je Dunji pri odlasku rekao da je Razumihin dobar čovek, ozbiljan, vredan, častan, i sposoban je mnogo da voli. Dunja odlazi, a i on posle nje. Mučila ga je tuga. Čuo je da ga neko zove. Bio je to Lebezjatnikov koji mu saopštava da je Katarina na ulici sa decom. Van sebe je i Sonja. Katarina je bila u staroj pohabanoj haljini. Katarina je vikala na decu. Prolaznicima je govorila da su to deca iz aristokratske kuće. Neki su joj se smejali. Poludela žena sa prestravljenom decom bila je zaniljiva svima. Deca su bila u kostimima, dok je Sonja plakala i molila Katarinu da se vrati kući. Katarina čim je videla Raskoljnikova poletela je ka njemu i ispričala mu o generalu. Raskoljnikov ju je molio da se vrati i podsećao ju je da će ona osnovati pansion. Ali, ona je pričala da ju je ta mašta već odavno prošla. Ljutilo ju je što im neće niko da udeli novac. Decu je terala da pevaju i na francuskom. Dolazio je i policajac i rekao joj da ne pravi nered. Čak ju je pitao da li ima dozvolu za uzimanje priloga od naroda. Deca odjednom se uhvatiše za ruke i počeše da beže i Katarina je potrčala za njima da ih stigne, ali se spotakla i pala je. Ugruvala se i krv ju je oblila. Raskoljnikov i Lebezjatnikov su potrčali ka njoj. Iz gomile su vikali da će umreti, da je poludela. Činovnik videći da Katarina pljuje krv, rekao je da je to jektika i da će ona umreti. Odveli su je kod Sonje u sobu. Deca su plakala. Došao je čak i Svidrigajlov. Katarina je pitala decu zašto su bežala, a Sonji je rekla da ih uzme i da se brine o njima. Rekla im je da ne zovu sveštenika, jer nemaju novca. Ona nema greha, a i bog će joj sve oprostiti. Ubrzo je i izdahnula. Deca su je grlila i plakala su. Raskoljnikovu prilazi Svidrigajlov i govori mu da će on platiti sahranu, a decu će smestiti u sirotinjski dom, a 10 hiljada koje je hteo da da Dunji, sada će dati ovoj deci. I rekao je Raskoljnikovu da zna sve i da je prisluškivao njegov razgovor sa Sonjom...
Нема коментара:
Постави коментар