Pomisao o ubistvu i iskušenje da se napusti životna borba. Jadikovanje, jer je gospod uperio svoj zakon protiv samoubistva. Junaštvo i plemenitost glavnog junaka, nenadmašna moć pronicanja i razmišljanja o prilikama u kojima se nalazi, sposobnost da se ispašta bol, koja donosi moralnu odgovornost. On je inkarnacija evropskog čoveka, koji smatra da je čovek određen da vlada svetom časno i ispravno - čista srca. Uvučen je u tragične dileme.
Hamletovi izbori
Da se ubije ili da se ne ubije? Da osveti oca ili da ode? On nije kadar da upotrebi novi razum. Bespomoćan je pred konfliktom feudalnog sveta. On može i mora da bira između Hamleta koji će ubiti i koji nije ubio. Nalazi se u prisnoj situaciji dveju uloga, koje su mu nametnute spolja. Nijedna mu nije rprihvatljiva. Obe ga uklanjaju van društva, kao onog koji je ubio ili kao onog koji nije osvetio oca. On ne može ni da primi taj izbor, niti da ode. Nikad više ne može da bude sam sa sobom. Jedino bekstvo je misao o samoubistvu. Obe uloge koje su mu nametnute nemaju za njega dovoljno razloga, nisu autentične. Njegova sloboda je prividno negativna. On može da ne ubije. Ali ta negativna sloboda je iluzija. Ne ubiti znači primiti jednu od uloga. On neće primiti taj izbor. Prisiljen je od drugih, od onoga što dolazi spolja, na taj izbor. To ga dovodi do osvete oca. Majčino ispijanje čaše sa otrovom namenjeno je i njemu samom. Neminovnost je tu serija slučajnosti. U njoj nema nikakve transcedentnosti.
ŠEKSPIR
Poeme - VENERA I ADON, OTMICA LUKRECIJE.
Zbirke pesama - SONETI.
Tragedije - ROMEO I JULIJA, TITUS ANDRONIKUS, JULIJE CEZAR, HAMLET, OTELO, MAGBET, KRALJ LIR, ANTONIJE I KLEOPTARA.
Komedije - SAN LETNJE NOĆI, MLETAČKI TRGOVAC, KAKO VAM DRAGO, BOGOJAVLJENSKA NOĆ.
Tragikomedija - ZIMSKA BAJKA, BURA.
LIK HAMLETA
Hamletov lik - danski kraljević, glavni junak, sin danskog kralja, tragičan junak.
Za njega spoljni svet i svi događaji i predmeti u njemu su relativno neupečatljivi i beznačajni, a zanimaju ga samo onda kada postaju slika u ogledalu njegovog uma. Posmatra spoljašnje stvari kao čovek žive mašte, kada zatvara oči i pred sobom vidi ono što je ostavilo utisak na njegova čula. On je prvi naslednik prestola, otac mu umire na sumnjiv način. Majka mu oduzima presto udajom za strica. Pojavljuje se duh ubijenog oca i uverava ga da je ubijen od strane brata. Hamlet se ne sveti munjevito, već beskrajno okleva, umuje. Nagovara i ubeđuje sebe na akciju, ali beži od akcije. Neprestano optužuje sebe za nemar i nehaj, sve dok energija odlučnosti ne ispari u tim optužbama. I to ne iz kukavičluka, jer je on jedan od najhrabrijih među hrabrima, ne iz nedostatka predumišljanja ili sporosti shvatanja, jer on vidi u dušu sve koji ga okružuju.
Hamletova slabost
On je izraz slabog duha. To je slom, prelaz iz detinje nesvesne harmonije i samonaslađivanja duha u disharmoniju i borbu što je potreban uslov da se pređe u zrelu i svesnu harmoniju i samonaslađivanje duha. U životu duha nema ničeg protivrečnog, a disharmonija i borba nam garantuju da ćemo izaći iz toga. Ukoliko je čovek viši duhom utoliko je strašniji njegov elan, pobeđuje svoju prolaznost, a njegova sreća je dublja i svetija. Hamlet se obreo u strašnoj disharmoniji. Bačen je u mučnu borbu sa samim sobom. Protivrečnost između stvarnosti i njegovog životnog ideala. Odatle je potekla njegova slabost i neodlučnost kao neophodna posledica disharmonije. Harmoniju duha povratilo mu je ubeđenje da treba uvek biti gotov. Usled toga ubeđenja našao je u sebi snagu i odlučnost. Odlučio je da stric treba da umre. On bi ga ubio da novi zločini nisu revoltirali i uzbudili njegovu dušu. On oprašta Laertu što ga ubija. Smrt. Dakle, evo je, Horacije. Otkriva svom prijatelju istinu i ostavlja u amanet da mu spase ime od sramote. Slaba volja, ali jedino usled sloma, a ne po prirodi. Po prirodi on je jak očovek. Njegova žučna ironija, trenutni gnev, strasni ispadi u razgovoru s majkom, ponosni prezir i otvorena mržnja prema stricu - sve to potvrđuje energiju i veličinu duše. On je veliki i silan u svojoj slabosti. On je čovek jakog duha. U svom padu veći je od slabog čoveka koji se podiže...
On se i dvoumi. Pomišlja na ubistvo i napuštanje borbe. Ali, on jadikuje, jer bog osuđuje samoubistvo. On mnogo razmišlja, ispašta bol. Nije kadar pred feudalnim svetom. Bespomoćan je. Biti Hamlet koji će ubiti ili biti Hamlet koji neće i nije ubio? Obe uloge su mu nametnute spolja i nijednu nije rad da prihvati. On ne može da izabere, a ne može ni da ode. Jedino bekstvo je misao o samoubistvu. Njegova sloboda je iluzija. Ona je prividna. Prisiljen je da od onoga što dolazi spolja na taj izbor i to ga dovodi do osvete oca. Čaša sa otrovom namenjena je njemu. Neminovnost je tu samo slučajnost. U njoj nema nikakve transcedentnosti.
On nije slabić i on ne okleva. On odlučno i bez oklevanaj ubija Polonija. Kad je pred očima ugledao nepravdu i mržnju, odlučuje se na akciju. On odugovlači sa osvetom, jer zna da osevta nema niakkvog smisla. Svet i ljudi su nemoralni.
On voli Ofeliju ljubavlju kakvom je ne bi ni 40 hiljada braće volelo. Sve te neverice - prepisuje neverstvo, koje ga je pogodilo, biću koje to najmanje zaslužuje i koje voli. Svoj život ne ceni više od igle. Pogodila ga je nepravda i ona je nalazi svuda. Svoju agresiju usmerava pogrešno. Jer je kralj onaj koga treba da napadne. On je složen i neobičan lik. Protestvuje protiv nepravde. Usled gubitka oca on gubi i duševnu ravnotežu.
IV čin
Kraljica saopštava kralju da je Hamlet ubio Polonija. Kralj šalje R i G da nađu Hamleta. Oni ga nalaze, ali on im neće ništa da kaže Otelu. Odvode ga kod kralja. Kralj mu govori da je najbolje za njega da ode u Engelsku. Ofelija tuguje za ocem, a i za Hamletom. Svi je teše, ali bezuspešno. Narod se pobunio i hoće Laerta za kralja. Laert dolazi i želi da osveti oca. Dobijaju i Hamletovo pismo. On im saopštava da se vraća. Kralj i Laert kuju plan, tj. kako da se osvete Hamletu. Kraljica im govori da se Ofelija utopila.
V čin
Sahranjuju Ofeliju. Izbija tuča između Hamleta i Laerta na groblju. Hamlet pred svima izriče svoju ljubav prema Ofeliji. Dok je Hamlet razgovarao sa Horacijom dolazi Ozirik i govori da je mu je kralj zakazao dvoboj s Laertom. Hamlet to prihvata. Horacijo ga je pokušao da odvrati od toga, ali bezuspešno. Borba počinje. Kraljica slučajno ispija otrov. Prvo Laert ranjava Hamleta, a potom i Hamlet Laerta. Kraljica pada i umire. Zatim pada i Laert i govori Hamletu da će i on umreti i da je za sve kriv kralj. Hamlet probada kralja i tera ga da ispije otrov. Umire kralj, a zatim i Laert. Hamlet moli Horacija da rasvetli ovaj zaplet i umire. Dolazi F i dozvoljava Horaciju da ispriča tačan tok događaja...
On se i dvoumi. Pomišlja na ubistvo i napuštanje borbe. Ali, on jadikuje, jer bog osuđuje samoubistvo. On mnogo razmišlja, ispašta bol. Nije kadar pred feudalnim svetom. Bespomoćan je. Biti Hamlet koji će ubiti ili biti Hamlet koji neće i nije ubio? Obe uloge su mu nametnute spolja i nijednu nije rad da prihvati. On ne može da izabere, a ne može ni da ode. Jedino bekstvo je misao o samoubistvu. Njegova sloboda je iluzija. Ona je prividna. Prisiljen je da od onoga što dolazi spolja na taj izbor i to ga dovodi do osvete oca. Čaša sa otrovom namenjena je njemu. Neminovnost je tu samo slučajnost. U njoj nema nikakve transcedentnosti.
On nije slabić i on ne okleva. On odlučno i bez oklevanaj ubija Polonija. Kad je pred očima ugledao nepravdu i mržnju, odlučuje se na akciju. On odugovlači sa osvetom, jer zna da osevta nema niakkvog smisla. Svet i ljudi su nemoralni.
On voli Ofeliju ljubavlju kakvom je ne bi ni 40 hiljada braće volelo. Sve te neverice - prepisuje neverstvo, koje ga je pogodilo, biću koje to najmanje zaslužuje i koje voli. Svoj život ne ceni više od igle. Pogodila ga je nepravda i ona je nalazi svuda. Svoju agresiju usmerava pogrešno. Jer je kralj onaj koga treba da napadne. On je složen i neobičan lik. Protestvuje protiv nepravde. Usled gubitka oca on gubi i duševnu ravnotežu.
IV čin
Kraljica saopštava kralju da je Hamlet ubio Polonija. Kralj šalje R i G da nađu Hamleta. Oni ga nalaze, ali on im neće ništa da kaže Otelu. Odvode ga kod kralja. Kralj mu govori da je najbolje za njega da ode u Engelsku. Ofelija tuguje za ocem, a i za Hamletom. Svi je teše, ali bezuspešno. Narod se pobunio i hoće Laerta za kralja. Laert dolazi i želi da osveti oca. Dobijaju i Hamletovo pismo. On im saopštava da se vraća. Kralj i Laert kuju plan, tj. kako da se osvete Hamletu. Kraljica im govori da se Ofelija utopila.
V čin
Sahranjuju Ofeliju. Izbija tuča između Hamleta i Laerta na groblju. Hamlet pred svima izriče svoju ljubav prema Ofeliji. Dok je Hamlet razgovarao sa Horacijom dolazi Ozirik i govori da je mu je kralj zakazao dvoboj s Laertom. Hamlet to prihvata. Horacijo ga je pokušao da odvrati od toga, ali bezuspešno. Borba počinje. Kraljica slučajno ispija otrov. Prvo Laert ranjava Hamleta, a potom i Hamlet Laerta. Kraljica pada i umire. Zatim pada i Laert i govori Hamletu da će i on umreti i da je za sve kriv kralj. Hamlet probada kralja i tera ga da ispije otrov. Umire kralj, a zatim i Laert. Hamlet moli Horacija da rasvetli ovaj zaplet i umire. Dolazi F i dozvoljava Horaciju da ispriča tačan tok događaja...
Нема коментара:
Постави коментар