II
Raskoljnikov nije bio naviknut na takav svet. Izbegavao je društvo, ali odjednom ga je nešto privlačilo tim ljudima. Rešio je da malo duže posedi. Bilo je zagušljivo. Raskljnikovljevu pažnju je privukao jedan gost, bivši činovnik. Bio je to čovek preko 50 godina srednjeg rasta, prosed i malo ćelav sa žutim i po malo zelenkastim licem, koje je podbulo od pića i otečenim kapcima, uzanih malih crvenih očiju. Nosio je stari pohabani frak sa otpalim dugmadima. Košulja mu je bila izgužvana i uprljana. Lice obrijano na činovnički način. Pokreti i dostojanstvo takođe činovnički. Stupaju u razgovor. To je bio titularni savetnik Marmeladov. Pričao je Raskoljnikovu da je sirotinja istina, a ne greh. Pijanstvo nije vrlina. Za njega je beda greh. U sirotinji čovek može da sačuva svo blagodarstvo, dok u bedi pije. Pričao je kako mu je jedan gospodin istukao ženu. To je Lebezjatnikov. Pričao mu je da je noćevao i po senu, da gmiže po zemlji i da je sve uzaludno. Kada mu je Lebezjatnikov bio ženu, on je bio pijan i nije joj mogao pomoći. To ga mnogo boli. On smatra da čovek mora da ima uvek nekuda poći. Pričao mu je i o ćerci Sonji koja ima žutu knjižicu od koje živi. O ženi Katarini Ivanovnoj i govori da je kći bivšeg oficira. Žena uzvišenog srca, dosledno vaspitana i osećajna, velikodušna. Govori da je propio njene čarape i maramu. Žive u hladnom stanu i žena mu se razbolela i pljuje krv. Imaju troje male dece. Žena mu pere od jutra do mraka. Navikla je na čistoću. Naklonjena je jektici i vrlo je slaba. On čak pije, jer tako dvostruko pati. Žena mu je u gubernijskom pansionu dobila vaspitanje. Tu je zavrila školu. Dobila je zlatnu medalju i pohvalni list. Oženio ju je kao udovicu sa troje dece. Prvo je bila udata za pešadijskog oficira. On se odao kocki. Osuđen je bio, a potom i umro. Mnogo ju je i tukao. Rodbina je se odrekla. A i Marmeladov je udovac. Ima kći iz prvog braka Sonju. Izgubio je posao zbog pića. Žive u stanu Amalije Fjodorovne Lipeveksel. Sonju je vaspitala Katarina. Pročitala je nekoliko romana i jednu knjižicu. Sada radi kao šnajderka. Lice joj je bledo i mršavo. Nikad se ne protivi. Dok bi Katarina tukla decu kad bi zaplakala usled gladi. Sonja im daje novac. A otkad je dobila žutu knjižicu, više ne živi sa njima. Svraća jedino noću. Stanuje kod krojača Kapernaumova. One su mu kupile nov mindir i čizme, košulju, polumindir za 11,5 rubalja. One iz ničega sve stvore. Katarina se često svađa i sa gazdaricom. Kada je doneo prvu platu 23,40 Katarina ga je nazvala "slatkom bubicom". A on je sledećeg dana ukrao ostatak plate i otišao da pije. Pet dana nije kod kuće. Traže ga, a i dobio je otkaz. Mindir je zaboravio u nekoj pivnici. Išao je kod Sonje i ona mu je dala poslednjih 30 kopejaka i on je otišao da pije. On zna da ona mora da pazi na čistotu, da kupuje pomade, suknje, cipele. On je u flaši tražio tugu i suze. To je okusio i našao. Raskoljnikov ga vodi kući. On se ne boji što će ga žena čupati za kosu, već se boji njenih očiju, njenog crvenila na licu, njenog disanja, dečjeg plača. Stižu kući. Soba je bedna. Sve je razbacano. Opšti nered. Razbacane stvari i krpe. Malo je nameštaja: dve stolice, pocepano kanabe, stari sto od čamovine. Katarina je mršava, vitka, stasita sa kestenjastom kosom, rumenih obraza. Bilo je zagušljivo. Katarina je kašljala. Najmanja devojčica od 6 godina je spavala na podu. Dečak od 7 godina drhtao je i plakao u uglu. Najstarija devojčica od 9 godina tanka i mršava bila je u iscepanoj košulji i stajala je u uglu kraj brata. Marmeladov je pao na vratima. Katarina je vrisnula i u besu ga zgrabila za kosu. Deca su počela da plaču. Katarina je napala i Raskoljnikova. Radoznali posmatrači su sve posmatarli sa vrata. Smejali su se. Raskoljnikov je izvadio novac i stavio na prozor i otišao...
Raskoljnikov nije bio naviknut na takav svet. Izbegavao je društvo, ali odjednom ga je nešto privlačilo tim ljudima. Rešio je da malo duže posedi. Bilo je zagušljivo. Raskljnikovljevu pažnju je privukao jedan gost, bivši činovnik. Bio je to čovek preko 50 godina srednjeg rasta, prosed i malo ćelav sa žutim i po malo zelenkastim licem, koje je podbulo od pića i otečenim kapcima, uzanih malih crvenih očiju. Nosio je stari pohabani frak sa otpalim dugmadima. Košulja mu je bila izgužvana i uprljana. Lice obrijano na činovnički način. Pokreti i dostojanstvo takođe činovnički. Stupaju u razgovor. To je bio titularni savetnik Marmeladov. Pričao je Raskoljnikovu da je sirotinja istina, a ne greh. Pijanstvo nije vrlina. Za njega je beda greh. U sirotinji čovek može da sačuva svo blagodarstvo, dok u bedi pije. Pričao je kako mu je jedan gospodin istukao ženu. To je Lebezjatnikov. Pričao mu je da je noćevao i po senu, da gmiže po zemlji i da je sve uzaludno. Kada mu je Lebezjatnikov bio ženu, on je bio pijan i nije joj mogao pomoći. To ga mnogo boli. On smatra da čovek mora da ima uvek nekuda poći. Pričao mu je i o ćerci Sonji koja ima žutu knjižicu od koje živi. O ženi Katarini Ivanovnoj i govori da je kći bivšeg oficira. Žena uzvišenog srca, dosledno vaspitana i osećajna, velikodušna. Govori da je propio njene čarape i maramu. Žive u hladnom stanu i žena mu se razbolela i pljuje krv. Imaju troje male dece. Žena mu pere od jutra do mraka. Navikla je na čistoću. Naklonjena je jektici i vrlo je slaba. On čak pije, jer tako dvostruko pati. Žena mu je u gubernijskom pansionu dobila vaspitanje. Tu je zavrila školu. Dobila je zlatnu medalju i pohvalni list. Oženio ju je kao udovicu sa troje dece. Prvo je bila udata za pešadijskog oficira. On se odao kocki. Osuđen je bio, a potom i umro. Mnogo ju je i tukao. Rodbina je se odrekla. A i Marmeladov je udovac. Ima kći iz prvog braka Sonju. Izgubio je posao zbog pića. Žive u stanu Amalije Fjodorovne Lipeveksel. Sonju je vaspitala Katarina. Pročitala je nekoliko romana i jednu knjižicu. Sada radi kao šnajderka. Lice joj je bledo i mršavo. Nikad se ne protivi. Dok bi Katarina tukla decu kad bi zaplakala usled gladi. Sonja im daje novac. A otkad je dobila žutu knjižicu, više ne živi sa njima. Svraća jedino noću. Stanuje kod krojača Kapernaumova. One su mu kupile nov mindir i čizme, košulju, polumindir za 11,5 rubalja. One iz ničega sve stvore. Katarina se često svađa i sa gazdaricom. Kada je doneo prvu platu 23,40 Katarina ga je nazvala "slatkom bubicom". A on je sledećeg dana ukrao ostatak plate i otišao da pije. Pet dana nije kod kuće. Traže ga, a i dobio je otkaz. Mindir je zaboravio u nekoj pivnici. Išao je kod Sonje i ona mu je dala poslednjih 30 kopejaka i on je otišao da pije. On zna da ona mora da pazi na čistotu, da kupuje pomade, suknje, cipele. On je u flaši tražio tugu i suze. To je okusio i našao. Raskoljnikov ga vodi kući. On se ne boji što će ga žena čupati za kosu, već se boji njenih očiju, njenog crvenila na licu, njenog disanja, dečjeg plača. Stižu kući. Soba je bedna. Sve je razbacano. Opšti nered. Razbacane stvari i krpe. Malo je nameštaja: dve stolice, pocepano kanabe, stari sto od čamovine. Katarina je mršava, vitka, stasita sa kestenjastom kosom, rumenih obraza. Bilo je zagušljivo. Katarina je kašljala. Najmanja devojčica od 6 godina je spavala na podu. Dečak od 7 godina drhtao je i plakao u uglu. Najstarija devojčica od 9 godina tanka i mršava bila je u iscepanoj košulji i stajala je u uglu kraj brata. Marmeladov je pao na vratima. Katarina je vrisnula i u besu ga zgrabila za kosu. Deca su počela da plaču. Katarina je napala i Raskoljnikova. Radoznali posmatrači su sve posmatarli sa vrata. Smejali su se. Raskoljnikov je izvadio novac i stavio na prozor i otišao...
Нема коментара:
Постави коментар