IV
Raskoljnikov odlazi kod Sonje. Lutao je po mraku i najzad je došao u Sonjinu sobu. Soba je bila velika, a sirotinja očevidna: nema zavesa. Rekao joj je da se vide možda poslednji put i došao je da joj nešto kaže. Govorio je o njenoj ruci da je slaba, bleda. Sonja mu se smešila govoreći da je ona uvek bila takva. Rekao joj je da bi se bojao u ovoj sobi da noći. Sonja mu govori da je danas dok je išla ulicom videla oca, tj. Marmeladova. Išao je ispred nje. Govorila je da je Katarina nije tukla, već da je ona pravična i čista. Čak i gazadrica hoće da je istera iz stana, a Katarina gubi pamet hoće da poludi. Jedina nada joj je Raskoljnikov. Katarina želi da ode u svoje rodno mesto i tamo otvori pansion za plemićke kćeri i da će joj Sonja biti nadzornica. Pričala je i o tome kako su njih dve išle da kupe devojčicama cipele. Katarina je izabrala najlepše, ali nije imalan novca. Bile su preskupe. Čak je pričala o mažetnama i okovratniku koje je kupila kod Lizavete. To se svidelo Katarini, ali joj Sonja nije dala i ona se naljutila. Posle je Sonji bilo žao zbog toga. Raskoljnikov je rekao da će Katarina uskoro umreti, jer ima sušicu i ljubio joj je nogu. Sonja se iznenadila i govorila je da je nečasna, da je velika grešnica. Njega je čudilo kako je uspela da ne poremeti pameću ili da se ne ubije u takvom bezizlazu. Po njemu ona je imala 3 puta: skočiti u kanal, otići u ludnicu ili se baciti u razvrat. Sonja se uzdala u boga i mnogo se molila. Uzeo je Novi zavet i rekao joj da mu čita o Lazarevom vaskrsenju. Ruke su joj drhtale, a glas je izneverio. Dva puta joj je nestajao, a u grudima ju je stezalo. Savladala je sebe i čitala je sva drhteći. Pročitala je, a on joj je rekao da je došao da razgovara sa njom. Pričao je da je ostavio majku i sestru i da im se neće vratiti, jer sada ima samo Sonju. Oni su zajedno prokleti i poziva je da krene sa njim. Ona ga razume i potrebna mu je. Ona je uradila isto što i on, prekoračila je i ruku na sebe digla i upropastila život. Ako bude sama poludeće kao i on. Treba da idu istim putem. A ako dođe sutra reći će joj ko je ubio Lizavetu. Sonja se začudila i zbunila, a on je već odavno izabrao njoj da kaže. A njihov razgovor je prisluškivao sve vreme Svidrigajlov...
V
Raskoljnikov odlazi kod Porfirija. Čudiilo ga je što ga dugo nisu primili. Kancelarijska lica ga nisu primećivala. Bila su zabrinuta kancelarijskim sitnicama Obuzimao ga je strah i drhtavica pri pomsili na mrzovoljnog Porfirija. Pozvali su ga i on saopštava da je doneo molbu i da je spreman da razgovara o poznanstvu sa babom. Uzbuđenje mu je raslo, živci su se razdraživali. Mučilo ga je sve to. Mislio je da će se odati. Porfirij mu je govorio da se ne uznemirava i da ima vremena i počeo je da priča o tome kako za islednika postoji jedan put, a to je da on počinje izdaleka, od sitnica da bi uspavali opreznost ispitaniku. A kobnim i opasnim pitanjem ga tresnu po glavi i to kad se najmanje nada. Raskoljnikov je govorio da žuri i kreće da ode, ali Porfirij ga smiruje i moli ga da ostane još malo i nastavlja da mu priča, kako se počinje sporednim pitanjima. Za njega su forme trice, dok je islednikov posao slobodna umetnost. Forma je uvek prisutna i za nju ne treba brinuti. On ne mora uhapsiti pravog zlčinca prvo, već bi drugog, a zločincu bi ostavio vremena da se prošeta. Jer, islednik želi da dođe do jasnih dokaza. Jer, ako bi ga odmah uhapsio ne bi bio u mogućnosti da obelodanjuje nejgovu krivicu. Kada zločinac zna da ga prate, da sve znaju i da je osumljičen, njemu se onda muti u glavi, popuštaju mu živci, bolestan je, slab, ozlojađen. On je žrtva i nikuda neće pobeći. Svaki korak mu prati i psihološki ne može da pobegne. Zločinac se neprestano vrti, baca se u misli, zaplitaće se, uznemiriće se i život će mu biti neprijatelj. Raskoljnikov je ćutao i sedeo nepomičan. Bio je bled i rekao je Porfiriju da mu ne može podvaliti i ne može ga uplašiti i da nema dokaza. Hteo je da skoči i udavi Porfirija. Bio je pun srdžbe i besa, ali se odlučio da ćuti. Porfirij je pričao da je oštroumlje velelepna stvar i sposobno je da zada zagonetke koje je nemoguće rešiti. Zločinac će slagati lukavo i odlučno i to uz pomoć fanatzije. Zanosiće se nestašlukom svoga oštroumlja, bledeće, istrčavaće sam napred, nameće se i gde ne traže, započinje razgovor o onome o čemu bi trebao da ćuti. Raskoljnikov je pobledeo, a Porfirij ga je umirivao. Raskoljnikov govori da mu je sve dosadilo i ako hoće neka ga uhapsi, ali neće da ga muči. Porfirij ga je stišavao i otvorio je prozor i dao mu vode da pije. Govorio mu je da će poludeti ako tako nastavi i da će uvući i Razumihina i upropastiti. Govori mu da je znao za njegovu posetu stanu i za raspitivanje o krvi i da je zvonio. Porfirij mu je pričao o jednom psihološkom slučaju kako je ubica poremetio pameću, počelo mu se priviđati, uveravao je sebe u to, a ustvari bio je nevin. Jer, duševne bolesti su i zarazne. Raskoljnikov je govorio da nije bio u bunilu kada je dolazio u stan, a Porfiriju je govorio da laže i da hoće da ga uvuče u igru. Raskoljnikov je bio uznemiren i sve je unapred sam govorio svojim gestovima. Porfirij mu je rekao da izdrži neizvesnost, ali Raskoljnikov je padao u jarost. Lupao je pesnicama po stolu. Bio je besan. Porfirij mu je nudio prijateljstvo na koje je Raskoljnikov pljuvao i krenuo je. Ali Porfirij mu je rekao da iza zaključanih vrata ima iznenađenje za njega...
VI
U sobu ulaze stražari sa Nikolajem koji je vikao da je kriv i da je ubica. Govorio je da Mićka nije rkiv. Porfirij je rekao da su sve to tuđe reči i prilikom opraštanja sa Raskoljnikovom primetio je kako mu drhte ruke. Pri odlasku je video da ga sada drugačije posmatraju. Opazio je i vratare koji su nešto čekali, a Porfirij mu je rekao da će ga još ispitivati. Raskoljnikov je išao kući sav zbunjen i znao je da nešto mora učiniti, jer opasnost razotkrivanja istine je neminovna i neizbežna. Porfirij je rizikovao i pokazao mu je svoju igru i namere. Krenuo je na podušje kod Katarine. Na vratim se susreo sa građaninom koji mu je rekao da je kriv što ga je optužio i hteo je da mu se izvine. On ga je i prijavio kod Porfirija i on je slušao Raskoljnikovljevo saslušanje, tj. on je bio to iznenađenje. Molio ga je da mu oprosti, a zatim je otišao...
Нема коментара:
Постави коментар