Mažuranić je pratio borbu crnogorskog naroda budno i sa oduševljenjem. On, koji u svojim pesmama nije uzdisao za dragom, već nad udesom domovine, nije mogao da ostane ravnodušan prema tako značajnom događaju kakav je bio pogibija jednog znamenitog turskog junaka pred kojim je drhtao porobljeni živalj. Smail aga paša hercegovački, gospodar gatački, pivski i drobnjački, 1832. zajedno sa Ali pašom Stočevićem ugušio je ustanak bosanskog krajišnika Husein bega Gradaščevića, a 1836. proslavio se pobedom na Grahovu u bici u kojoj je poginulo više članova crnogorske kuće Petrovića najbližih rođaka vladike Njegoša. Crnogorci su dugo čekali pogodan momenat za osvetu. Sa Novicom Cerovićem vojvodom kome su turci ubili oca, vladika se dogovara da namame agu u zasedu po pripremljenom planu. Drobnjački knez Đoko Malović napiše agi kako se priča da on ne sme u Drobnjake po harač te da bi bilo dobro da jednom dođe da pokaže da se ne plaši. Smail aga doista krene sa nevelikom pratnjom i utabori se na Mljetičku kod Šavnika. Ekspediciji se pridruže u znak lojalnosti i crnogorski predstavnici koji preko noći sputaju konjima noge u zoru zajedno sa ostalima i udare na logor. Turci budu strahovito potučeni, a sam Smail aga u opštem metežu neslavno pogine. Odseku mu glavu i odnose na Cetinje. Bilo je to 6. oktobra 1840. Momenat smrti jednog silnika narastao je u pesniku do simbola propasti silništva, a sukob hrišćanstva i islama prerastao je u sukob dvaju krajnosti, dobra i zla. Vođen sopstvenom poetskom vizijom on nije reprodukovao, već stvarao. Tako je nastao epos. Istorijski centarlne ličnosti Mažuranić nije ni spomenuo zadržavši u osnovi istorijski momenat više kao stvaralački podsticaj. Neke detalje je izostavio, neke dopisao, napravio je neke izmene, npr. Novica Cerović i otac mu Milutin u spevu Durak pojavljuju se u njegovoj koncepciji kao Turci. To se Mažuraniću mnogo zamerilo. Od trenutka kada se Njegoš dogovara sa Drobnjacima čitava stvar dobija vid krvne osvete od domamljivanja u zasedu pa do donošenja glave na Cetinje. Tok radnje kod njega inspirisan je idejom nacionalnog oslobođenja. U spevu su suprotstavljena dva sveta - ugnjeteni i ugnjetači. Na granici ta dva sveta nalaze se slobodni ljudi - Crnogorci, kolektivno prikazani kao simbol idelanog večnog borca za slobodu.
I pevanje A predstavlja prolog drame: u njemu su date karakteristike glavnih ličnosti i smernice radnje. U svojoj kuli aga muči zarobljene Crnogorce. Tu su konopci, sablja britka, kolac i volovi koji namiču osuđenika na kolac. Krv teče poljem kao reka. Ali, Crnogorci umiru ćutke, junački, odlaze nepobeđeni u smrt. U dušu silnikovu uvlači se strah i on u nemoćnom besu naređuje da se pogubi jedan od njegovih doglavnika stari Durak koji ga je savetovao da pusti roblje. Njegov će sin biti izdajnik. Ekspozicija je završena, dva sveta suprotstavljena. Stvorena je idejna okosnica.
II pevanje N nadovezuje se na I kao njegov neposredni nastavak. Noćnik je Novica sin starog duraka i agin pouzdanik koji hita da se pridruži Crnogorcima. Ovaj elemenat poslužio je pesniku kao sredstvo za kvalifikovanje i razgraničavanje ličnih i kolektivnih pobuda i on mu je poslužio kao osnova za iznošenje slabosti jednog sistema bez ideala.
III pevanje Č uvodi na scenu društvenu zajednicu kao celinu. Ovde je četa simbol bez individualne oznake oruđe kolektivne osvete. Starac sveštenik koji se u ovom pevanju pojavljuje kao centralna iako epizodna sporedna figura ima poseban značaj. Ovaj lik često se tumači i kao izraz pesnikovih religioznih osećanja što je teško prihvatljivo. Sveštenik nije ispovednik već besednik i on govori o zemlji, o značaju borbe za slobodu, o politici evropskoj. U datim okolnostima nije mogao naći boljeg protagonistu za ovu ulogu. Uloga čete je definisana i III čin se završava da ustupi mesto središnom sukobu koji je ujedno i vrhunac radnje i rasplet.
IV pevanje harač tipična je slika onog vremena. Potpuno preuzeta iz stvarnosti. U Mažuranićevoj zaostavštini pronađen je anonimni prozni spis koji govori o mučenju raje u Bosni, a koji sadrži sve elemente harača. Mnogi detalji se podudaraju čak i imena. Veruje se da bi ovaj opis mogao poticati iz pera Mažuranićevog brata Matije koji je boravio u dva maha u Bosni i o njoj izdao 1842. knjigu. Epizoda je sjajno ugrađena u tok pripovedanja. Velika pobuna protiv robovanja čoveka. Radnja se odvija u celosti na Gackom polju koje je ujedno i stratište i poprište bitke. Rešenje dramskog sukoba je smrt Smail age.
V pevanje K je epilog. To je simbolična slika prolaznosti sile na zemlji koja zrači verom u pravdu i pobedu dobra u životu. A to je teza celog speva.
A - došla je navala i poplava zla. A svo to zlo je došlo sa agom. On uživa u tuđim umiranjima i mukama i potrebna mu je publika i neko da gleda i da mu se divi. Daruje kolac, sablju i konopac. Roblje ne jadikuje - viteški duh umiranja. Kao posledica svega toga javlja se strah i čuđenje kod posmatrača, a aga oseća hladnoću i bes i u tom besu naređuje da se ubije stari Durak. To pokreće radnju jer da nije bilo smrti ko zna kako bi se radnja pokrenula. Durakov sin Novica ne može da podnese bol i gubitak oca i kod njega se javlja želja za izdajstvom i osvetom.
N - prati Novicu. On ide prečicom samo noću jer se plaši da ga ne otkriju. Noć ga štiti od osvete Brđana. U sebi nosi strah. On ga je ispunio do kraja i žudi za osvetom i to mu pomaže da dođe do Cetinja. Kada je došao jedna zvezda je pala, a po verovanju neko će umreti i to je bila smrt age.
H - još jedno zlo i mučenje, ali dosta bogatijeg sadržaja - razdraganije. Aga dolazi da kupi harač. Sluge to kupe, a aga je pored čadora i ispobava sebe u ratničkim veštinama. Više nije tako dobar i uspešan. Posustao je, nema više onu snagu. Sa četiri strane dolaze sluge i vode raju - što je simbol krsta i hrišćanstva. Golgota. Pod besom koji je provalio u njemu aga pogađa slugu umesto jednog roba. Došao je da kupi harač a nije ga sakupio. Stravična slika, kao u Ilijadi kada Ahil ubija Hektora i vuče ga na dvokolici. Masovno raju je vezao konjima za repove i vukao ih po polju u početku je raja tračla, a posle je posustala. Mislio je ako raja umre od harača nema ništa, pa je zato počeo da ih bičuje. Posmatrači su se smejali. Jedan malaksao glas moli i tu se otkriva vreme robovanja. Pošto se aga umorio psihički, predah nalazi u vinu. A aga Bauk počinje da peva i svira na guslama o agi i njegovom junaštvu. On mu se čak i ruga jer došao je da kupi harač na Kosovo, a nije ga pokupio. U Smail agi se budi bes jer mu se ruga. Druga pojava je nevreme, gromovi i munje - to nagoveštava borbu i osvetu. Agino junaštvo iščezava. Dok turci traže oružje aga traži konja da beži iz straha da ne izgubi glavu. Želi da sačuva svoj život. Kada je napravio poslednji korak ubijaju ga i odsecaju mu glavu. Zlu dolazi kraj.
Č - Crnogorci. Sve što se dešava dešava se kao tajna - osveta mora biti takva. Četa je sastavljena od odabranih i to ne po lepoti već po junaštvu. Na putu nailaze na sveštenika kao iguman u "GV". On čuva stado i osmišljava neku svoju slobodu. Pričešćuje ih i to njihovoj borbi daje humanistički smisao. Iz igumana izbija ljubav prema domovini, a Novica se prihvatio vere hrišćanske i ide prema crkvi.
K - aga je kao nepokretna lutka, ali i dalje je zastaršujući. Njegova glava zajedno sa odećom odnešena je na Cetinje i to je sve postavljeno da visi i kada se prilazi bliže i kada se stane na dasku on se klanja - alegorija. Zlo je strašno i rušilačko, ali je i prolazno.
Aga kao ličnost pojavljuje se i dela samo u 3 pevanja (Agovanje, Harač, Kob), ali njegovo se prisustvo uvek snažno oseća. Sve se dešava zbog njega i oko njega. Mažuranić peva o njemu neprisutnom. Učešće silnikovo oseća se u hodu čete u idilskom opisu njegovog pada na Moraču, u surovoj rešenosti Brđana da se bore za zemlju. Forma u kojoj je Mažuranić to izneo umetnička je u svakom pogledu. Aga je oličenje zla. Tek u H njegov lik poprima više materijalna obličja u sceni pod šatorom onoj znamenitoj u kojoj premišlja svakojake msili. Tu zlo dobija čovečji oblik iako govori na nekoliko mesta o junaštvu Smail age - "DOBAR JUNAK DA JE ČOVEK TAKI".
Mažuranić ga kroz ceo spev prikazuje kako kukavicu i siledžiju koji završava nimalo junački u trenutku kada je iz okršaja hteo da pobegne na konju. U različitim situacijama prenete su na agu sve karakterne crte nasilnika zulumćara koji su vekovima tlačili naš narod. Osveta takvom čoveku nema vid razračunavanja sa pobednikom boja na Grahovu već znači izvršenje pravde.
Raja u spevu - to je sav porobljeni narod to je gola sirotinja bez igde ičega, bez krova, bez hleba, bez zaštite. Lišena ljudskog dostojanstva, satrvena ropstvom, ona bez svesti i volje podnosi muke, bez opiranja, bez sluha. Harač je slika strašnog dugovečnog robovanja u kojoj se beda ugnjetenih živo prepliće sa despotskom vlašću ugnjetača. Gorčinu poniženja proživeo je Mažuranić zajedno sa rajom neobičnom snagom. Kroz dugi monolog se tu tako oštro izdvojio piščev lični stav galsno izrečen: "Mili bože, što je raja kriva?... Kriva je što je živa" i dalje "Otkud zlato koji krova nema da otkud zlato, koji kruha ne ima?".
Neskrivena mržnja prema ugnjetaču. Neodoljivo izbija iz ovih stihova uzdižući ih od ličnog suda do potresne opštenardone i opšteljudske osude. Tu mržnju zajedno sa ljubavlju prema slobodi i rodnoj grdui poneo je Mažuranić iz novljanske patrijarhalne sredine u kojoj je kult junaka epskih narodnih pesama dugo i dugo bio sastavni deo života.
Likovi turaka su konkretni, jasno određeni, a njihovi postupci izdvojeno motivisani. Novica i sam krvnik kleti, krvnik CG, ne okreće glavu dok aga deli darove Crnogorcima - kome sablju, kome kolac, kome konopac i tek kada je lično pogođen očevim ubistvom žudi za osvetom. Otuda on i kada promeni veru ne može da se stopi sa osvetničkim kolektivom već dela samostalno i do kraja ostaje individualist.
Mujo, Omer, Jašar - potčinjeni su agi ali su istovremeno spremni da ga u svakom času napuste. Bauk mu peva pesmu rugalicu. Safer tip poltrona ulaguje mu se i onda kada mu ovaj istera oko. On je tipizirani nasilnik dosledan u okrutnosti: u jednom stihu koji ilustruje njegovo raspoloženje posle sukoba sa agom, oličen mu je sav karakter: on se i dalje sa družinom "mukam raji već unaprijed smije". Hasan je verni sluga naših narodnih pesama i on se ovlaš izdvaja. Pada u oči da je svaki od ovih likova svet za sebe.
Na drugoj strani viteški Crnogorci i ugnjetena raja prikazani su kao celina. Mažuranić ne insistira na veri svojih junaka i time omogućava da sukob islama i hriščćanstva izađe iz svojih okvira. Verski fanatizam zamenjen je fanatizmom despotije, muhamedanstvo silništvom, hrišćanstvo osvetništvom.
80 gdoina prošlog veka (misli se na 19-i vek) još za Mažuranićeva života razvila se u književnoj javnosti žučna polemika oko njegovog dela. Svetislav Vulović sprski kritičar i književni istoričar izneo je pretpostavku prema kojoj Smrt SAČ nije napisao Mažuranić već Njegoš. Na kraju afera je dobila svoj epilog pred sudom. Mažuranić koji je u to vreme upravo pao s banske stolice nije uzeo učešće u diskusiji niti je ijednom rečju pokušao da se zaštiti ili opravda. Posle njegove smrti pronađen je originalni rukopis dela u Drobnjacima u Hercegovini nakon 5 godina od događaja. Njegoš je možda dao delo da pročita Mažuranić, a Mažuranić možda objavio.
O agi su mu ispričale:
-izbeglice iz Bosne
-ilirske novine
-mjegov brat IM prenosi bratu
Pogibija silnika - motivisala ga da napiše.
Radnja - Gacko polje
Novica je prikazan kao turčin da bi radnja i osveta bila motivisana.
Radnja u Stolcu, Hercegovina, čador age.
Osveta Novice nije uslovljena protiv zla nego egoističnim činom - sebična...
I pevanje A predstavlja prolog drame: u njemu su date karakteristike glavnih ličnosti i smernice radnje. U svojoj kuli aga muči zarobljene Crnogorce. Tu su konopci, sablja britka, kolac i volovi koji namiču osuđenika na kolac. Krv teče poljem kao reka. Ali, Crnogorci umiru ćutke, junački, odlaze nepobeđeni u smrt. U dušu silnikovu uvlači se strah i on u nemoćnom besu naređuje da se pogubi jedan od njegovih doglavnika stari Durak koji ga je savetovao da pusti roblje. Njegov će sin biti izdajnik. Ekspozicija je završena, dva sveta suprotstavljena. Stvorena je idejna okosnica.
II pevanje N nadovezuje se na I kao njegov neposredni nastavak. Noćnik je Novica sin starog duraka i agin pouzdanik koji hita da se pridruži Crnogorcima. Ovaj elemenat poslužio je pesniku kao sredstvo za kvalifikovanje i razgraničavanje ličnih i kolektivnih pobuda i on mu je poslužio kao osnova za iznošenje slabosti jednog sistema bez ideala.
III pevanje Č uvodi na scenu društvenu zajednicu kao celinu. Ovde je četa simbol bez individualne oznake oruđe kolektivne osvete. Starac sveštenik koji se u ovom pevanju pojavljuje kao centralna iako epizodna sporedna figura ima poseban značaj. Ovaj lik često se tumači i kao izraz pesnikovih religioznih osećanja što je teško prihvatljivo. Sveštenik nije ispovednik već besednik i on govori o zemlji, o značaju borbe za slobodu, o politici evropskoj. U datim okolnostima nije mogao naći boljeg protagonistu za ovu ulogu. Uloga čete je definisana i III čin se završava da ustupi mesto središnom sukobu koji je ujedno i vrhunac radnje i rasplet.
IV pevanje harač tipična je slika onog vremena. Potpuno preuzeta iz stvarnosti. U Mažuranićevoj zaostavštini pronađen je anonimni prozni spis koji govori o mučenju raje u Bosni, a koji sadrži sve elemente harača. Mnogi detalji se podudaraju čak i imena. Veruje se da bi ovaj opis mogao poticati iz pera Mažuranićevog brata Matije koji je boravio u dva maha u Bosni i o njoj izdao 1842. knjigu. Epizoda je sjajno ugrađena u tok pripovedanja. Velika pobuna protiv robovanja čoveka. Radnja se odvija u celosti na Gackom polju koje je ujedno i stratište i poprište bitke. Rešenje dramskog sukoba je smrt Smail age.
V pevanje K je epilog. To je simbolična slika prolaznosti sile na zemlji koja zrači verom u pravdu i pobedu dobra u životu. A to je teza celog speva.
A - došla je navala i poplava zla. A svo to zlo je došlo sa agom. On uživa u tuđim umiranjima i mukama i potrebna mu je publika i neko da gleda i da mu se divi. Daruje kolac, sablju i konopac. Roblje ne jadikuje - viteški duh umiranja. Kao posledica svega toga javlja se strah i čuđenje kod posmatrača, a aga oseća hladnoću i bes i u tom besu naređuje da se ubije stari Durak. To pokreće radnju jer da nije bilo smrti ko zna kako bi se radnja pokrenula. Durakov sin Novica ne može da podnese bol i gubitak oca i kod njega se javlja želja za izdajstvom i osvetom.
N - prati Novicu. On ide prečicom samo noću jer se plaši da ga ne otkriju. Noć ga štiti od osvete Brđana. U sebi nosi strah. On ga je ispunio do kraja i žudi za osvetom i to mu pomaže da dođe do Cetinja. Kada je došao jedna zvezda je pala, a po verovanju neko će umreti i to je bila smrt age.
H - još jedno zlo i mučenje, ali dosta bogatijeg sadržaja - razdraganije. Aga dolazi da kupi harač. Sluge to kupe, a aga je pored čadora i ispobava sebe u ratničkim veštinama. Više nije tako dobar i uspešan. Posustao je, nema više onu snagu. Sa četiri strane dolaze sluge i vode raju - što je simbol krsta i hrišćanstva. Golgota. Pod besom koji je provalio u njemu aga pogađa slugu umesto jednog roba. Došao je da kupi harač a nije ga sakupio. Stravična slika, kao u Ilijadi kada Ahil ubija Hektora i vuče ga na dvokolici. Masovno raju je vezao konjima za repove i vukao ih po polju u početku je raja tračla, a posle je posustala. Mislio je ako raja umre od harača nema ništa, pa je zato počeo da ih bičuje. Posmatrači su se smejali. Jedan malaksao glas moli i tu se otkriva vreme robovanja. Pošto se aga umorio psihički, predah nalazi u vinu. A aga Bauk počinje da peva i svira na guslama o agi i njegovom junaštvu. On mu se čak i ruga jer došao je da kupi harač na Kosovo, a nije ga pokupio. U Smail agi se budi bes jer mu se ruga. Druga pojava je nevreme, gromovi i munje - to nagoveštava borbu i osvetu. Agino junaštvo iščezava. Dok turci traže oružje aga traži konja da beži iz straha da ne izgubi glavu. Želi da sačuva svoj život. Kada je napravio poslednji korak ubijaju ga i odsecaju mu glavu. Zlu dolazi kraj.
Č - Crnogorci. Sve što se dešava dešava se kao tajna - osveta mora biti takva. Četa je sastavljena od odabranih i to ne po lepoti već po junaštvu. Na putu nailaze na sveštenika kao iguman u "GV". On čuva stado i osmišljava neku svoju slobodu. Pričešćuje ih i to njihovoj borbi daje humanistički smisao. Iz igumana izbija ljubav prema domovini, a Novica se prihvatio vere hrišćanske i ide prema crkvi.
K - aga je kao nepokretna lutka, ali i dalje je zastaršujući. Njegova glava zajedno sa odećom odnešena je na Cetinje i to je sve postavljeno da visi i kada se prilazi bliže i kada se stane na dasku on se klanja - alegorija. Zlo je strašno i rušilačko, ali je i prolazno.
Aga kao ličnost pojavljuje se i dela samo u 3 pevanja (Agovanje, Harač, Kob), ali njegovo se prisustvo uvek snažno oseća. Sve se dešava zbog njega i oko njega. Mažuranić peva o njemu neprisutnom. Učešće silnikovo oseća se u hodu čete u idilskom opisu njegovog pada na Moraču, u surovoj rešenosti Brđana da se bore za zemlju. Forma u kojoj je Mažuranić to izneo umetnička je u svakom pogledu. Aga je oličenje zla. Tek u H njegov lik poprima više materijalna obličja u sceni pod šatorom onoj znamenitoj u kojoj premišlja svakojake msili. Tu zlo dobija čovečji oblik iako govori na nekoliko mesta o junaštvu Smail age - "DOBAR JUNAK DA JE ČOVEK TAKI".
Mažuranić ga kroz ceo spev prikazuje kako kukavicu i siledžiju koji završava nimalo junački u trenutku kada je iz okršaja hteo da pobegne na konju. U različitim situacijama prenete su na agu sve karakterne crte nasilnika zulumćara koji su vekovima tlačili naš narod. Osveta takvom čoveku nema vid razračunavanja sa pobednikom boja na Grahovu već znači izvršenje pravde.
Raja u spevu - to je sav porobljeni narod to je gola sirotinja bez igde ičega, bez krova, bez hleba, bez zaštite. Lišena ljudskog dostojanstva, satrvena ropstvom, ona bez svesti i volje podnosi muke, bez opiranja, bez sluha. Harač je slika strašnog dugovečnog robovanja u kojoj se beda ugnjetenih živo prepliće sa despotskom vlašću ugnjetača. Gorčinu poniženja proživeo je Mažuranić zajedno sa rajom neobičnom snagom. Kroz dugi monolog se tu tako oštro izdvojio piščev lični stav galsno izrečen: "Mili bože, što je raja kriva?... Kriva je što je živa" i dalje "Otkud zlato koji krova nema da otkud zlato, koji kruha ne ima?".
Neskrivena mržnja prema ugnjetaču. Neodoljivo izbija iz ovih stihova uzdižući ih od ličnog suda do potresne opštenardone i opšteljudske osude. Tu mržnju zajedno sa ljubavlju prema slobodi i rodnoj grdui poneo je Mažuranić iz novljanske patrijarhalne sredine u kojoj je kult junaka epskih narodnih pesama dugo i dugo bio sastavni deo života.
Likovi turaka su konkretni, jasno određeni, a njihovi postupci izdvojeno motivisani. Novica i sam krvnik kleti, krvnik CG, ne okreće glavu dok aga deli darove Crnogorcima - kome sablju, kome kolac, kome konopac i tek kada je lično pogođen očevim ubistvom žudi za osvetom. Otuda on i kada promeni veru ne može da se stopi sa osvetničkim kolektivom već dela samostalno i do kraja ostaje individualist.
Mujo, Omer, Jašar - potčinjeni su agi ali su istovremeno spremni da ga u svakom času napuste. Bauk mu peva pesmu rugalicu. Safer tip poltrona ulaguje mu se i onda kada mu ovaj istera oko. On je tipizirani nasilnik dosledan u okrutnosti: u jednom stihu koji ilustruje njegovo raspoloženje posle sukoba sa agom, oličen mu je sav karakter: on se i dalje sa družinom "mukam raji već unaprijed smije". Hasan je verni sluga naših narodnih pesama i on se ovlaš izdvaja. Pada u oči da je svaki od ovih likova svet za sebe.
Na drugoj strani viteški Crnogorci i ugnjetena raja prikazani su kao celina. Mažuranić ne insistira na veri svojih junaka i time omogućava da sukob islama i hriščćanstva izađe iz svojih okvira. Verski fanatizam zamenjen je fanatizmom despotije, muhamedanstvo silništvom, hrišćanstvo osvetništvom.
80 gdoina prošlog veka (misli se na 19-i vek) još za Mažuranićeva života razvila se u književnoj javnosti žučna polemika oko njegovog dela. Svetislav Vulović sprski kritičar i književni istoričar izneo je pretpostavku prema kojoj Smrt SAČ nije napisao Mažuranić već Njegoš. Na kraju afera je dobila svoj epilog pred sudom. Mažuranić koji je u to vreme upravo pao s banske stolice nije uzeo učešće u diskusiji niti je ijednom rečju pokušao da se zaštiti ili opravda. Posle njegove smrti pronađen je originalni rukopis dela u Drobnjacima u Hercegovini nakon 5 godina od događaja. Njegoš je možda dao delo da pročita Mažuranić, a Mažuranić možda objavio.
O agi su mu ispričale:
-izbeglice iz Bosne
-ilirske novine
-mjegov brat IM prenosi bratu
Pogibija silnika - motivisala ga da napiše.
Radnja - Gacko polje
Novica je prikazan kao turčin da bi radnja i osveta bila motivisana.
Radnja u Stolcu, Hercegovina, čador age.
Osveta Novice nije uslovljena protiv zla nego egoističnim činom - sebična...
Нема коментара:
Постави коментар