Ujka Vanja - Likovi, Vojnicki...

VOJNICKI - 47 godina

Živi na imanju sa sestričinom, nezadovoljan je životom. Ceo svoj život posvetio je zetu, učeći za njega, a sada kada je odrastao ispostavilo se da ništa nije postigo u životu. Zaljubljen je u Jelenu, u ženu njegovog zeta. Kaje se što je nije zaprosio pre 20 godina. Kako mu je došao zet samo spava, jede, pije. Život mu i pre zetovog dolaska nije bio ispunjen - odaje se piću. Divi se Jeleni: "A KAKO JE ONA DIVNA! KAKO JE DIVNA! U ŽIVOTU NISAM VIDEO LEPŠE ŽENE... OČI... DIVNA ŽENA!... NIŠTA. SVE JE STARO. JA SAM ISTI KAKAV SAM I BIO, A MOŽDA SAM I GORI, JER SAM SE RAZLENIO, NE RADIM NIŠTA, SAMO FRČEM KAO STARKELJA"... Zavidi profesoru, jer profesor ima uspeha kod žena - nijedan Don Žuan nije ima takav uspeh kao profesor. Govori da treba da prestanu da čitaju brošure. Bio je čovek određenih uverenja, svetla ličnost. Noću ne spava od jeda, ljutine, glupo je propustio vreme, a mogao je imati sve što mu sada godine ne dopuštaju. Voli da se greje drvima i seče šume, osobenjak, sitničar. Prepirao se za doručkom sa Aleksandrom, mrzi ga, mrsko mu je i dosadno da živi, nesnosan i dosadan. Voli Jelenu. Ona je njegova sreća, život, mladost, samo želi da je gleda i sluša, da govori o svojoj ljubavi. Najveća sreća za njega je ako ga ne otera od sebe. Namučio se sa sobom, 3 noći ne spava. Serebrjakova ne trpi, otvoreno prezire majku, obrazovan i pametan čovek. Život mu nepovratno propao. "Prošlosti nema, ona je glupo straćena ni u šta, a sadašnjost je strašna u svojoj besmislenosti". To je njegov život, ljubav, ne zna kuda će i šta će, njegovo osećanje propada uzalud, pati, jer pored njegovog propada i Jelenin život. On je pijan, "Pa i to je život", pije i priča mnogo. Jelenu zove "Draga moja bajna". Ostareo. Jelena ga ne razume. Prevario se, jer  je obožavao profesora, kukavnog podagrika, radi za njega ko vo. On i Sonja izvlačili. Ponosi se njime, njegovom učenošću. Živeo je, disao za njega. Sve što je rekao i izrekao, činilo mu se genijalno, a sada je u penziji i sada se vidi njegova vrednost. "Posle njega neće ostati nijedna stranica rada, on je sasvim nepoznat, on nije ništa. Mehur od sapunice. A ja sam obmanut vidim glupo obmanut". Tužan, zaljubljen u profesorku, nema pravog života, pa živi od priviđenja. Zanemario rad na imanju. Sonja radi sama, malaksala je. Pun čamotinje po ceo dan pecka, ništa ne radi, ide za Jelenom kao senka, uzbuđuje se kada je čuo za prodaju imanja. Darovit, uman, smeo i da je živeo normalno mogao je biti Šopenhauer, Dostojevski. Sada beneta, poludeće, očajan je, neuračunljiv, lakrdijaš. Sramota ga. Već je kasno da promeni život. Na kraju se ipak okreće radu da bi ispunio to vreme. On život oseća uzaludan. On oseća da bi uspeo u životu da se bavio vrednijim stvarima. Samokritičan je, oseća prekor i stid prema sebi, zato što nije umeo da živi.  

Divi se Jeleni, zavidi profesoru, 47 godina, noću nespava, pun je jeda, ljutine, glupo je propustio vreme, osobenjak, sitničar, voli da seče šume, nesnosan, dosadan, mrsko mu je da živi, njegova sreća, život mladost je Jelena, otvoreno prezire majku, obrazovan i pametan, pati jer pored njegovog propada i Jelenin život, prevario se u profesora, tužan jer je zaljubeljn u Jelenu, živi od priviđenja, zanemario rad, pun je čamotinje, po ceo dan pecka, ide kao senka za Jelenom, uzbuđuje se kada je čuo za prodaju imanja, darovit, uman, smeo, beneta, očajan je, neuračunljiv, lakrdijaš, sramota ga je, čini mu se da će poludeti...