"Zločin i kazna" - Dostojevski, šesti deo, V-VIII...

V

Raskoljnikov je išao za Svidrigajlovom i rekao mu je da se neće maknuti od njega. Raskoljnikov je hteo da ode kod Sonje i da joj se izvine što nije došao na sahranu, a Svidrigajlov mu govori da ona nije kdo kuće i da je odvela decu kod jedne gospođe na razgovor. Svidrigajlov mu govori da beži u Ameriku - ima još vremena. Pozajmiće mu novac i nabaviti pasoš. Stižu kod Sonje, ali nje nema i Raskoljnikov je otišao na most. Gledao je u vodu. Tu je bila Dunja, ali je nije video,  a video je Svidrigajlova. Dunja i Svidrigajlov su razgovarali i govorio joj je da Razumihin zna za njeno pismo. I odlaze kod Svidrigajlova u stan. Sonje nije bilo. Dunja je sa nepoverenjem razgledala stan. Pokazao joj je i stolicu na kojoj je sedeo dok je slušao razgovor Dunje i Raskoljnikova. Dunja nije verovala da je njen brat izvršio zločin o kome joj je pisao u pismu Svidrigajlov. Svidrigajlov je pričao da je on ubio babu zelenašicu i njenu sestru Lizavetu. Ubio ih je sekirom i poharao ih je, a stvari, tj. novac je sakrio ispod kamena. Sonji je sve to poverio i neće ga odati. On je ubio zbog gladi, ogorčenja, tesne sobe, zbog odela, socijalnog položaja, sestre i majke. Zanela ga je ideja. Smatrao je sebe za idealnog čoveka. Dunja je bila razjarena i govorila je da su sve to laži i onesvetila se. Svidrigajlov ju je prskao vodom i govorio joj je da će ga izvući, daće mu novac, nabaviće mu kartu za inostranstvo. Svidrigajlov joj nije dao da ide i govori Dunji da će ga ona sama izdati. Izjavljuje joj ljubav, ljubio joj haljinu. Ona je vikala i htela je da ode. On joj govori da su sami i da je ključ izgubio. Ona je vikala i izvadila je revolver, koji je bio Svidrigajlovljev. On ju je čak učio i da gađa. Ona je govorila da je pištolj Marfin i da ju je Svidrigajlov ubio i otrovao. Dunja u tom trenutku je bila prelepa. Opet je sevao plamen iz njenih očiju i on je krenuo ka njoj. Dunja je pucala, a zrno je okrzlo Svidrigajlova. Mali mlaz krvi mu je klizio niz slepoočnicu. Terao ju je da ga ubije i približio joj se. Ona je opalila, ali opet ništa. Još joj se približio i ona je bacila revolver. On joj je prišao i zagrlio je oko struka. Ona mu je rekla da ga ne voli i on joj daje ključ i ona odlazi, a potom i Svidrigajlov odlazi noseći sa sobom revolver...

VI

Svidrigajlov je išao iz krčme u krčmu. Pio je vino. Čak je bio i sudija jedne kavge i platio odštetu. Počela je da pada kiša i da grmi. On je otišao kući, a potom i kod Sonje i govori joj da će otputovati u Ameriku i da se sada poslednji put vide. Rekao joj je da su deca zbrinuta i daje joj priznanice u vrednosti 3 hiljade rubalja. Za Raskoljnikova je rekao da ima 2 puta: metak u glavu ili put u Sibir i priznaje Sonji da zna sve i da nikome neće reći. I govori joj da će joj trebati novac kada krene sa Raskoljnikovom u Sibir. Zamolio ju je da nikome ne govori za njegovu posetu i za novac. Pozdravlja se sa Sonjom i odlazi kod neveste i govori im da ide na važan put i dao joj je 15 hiljada rubalja kao poklon pred svadbu. Svi su bili zbunjeni i začuđeni, a on se pozdarvio sa njima  i otišao je. Svratio je u gostionicu i naručio je čaj i teletinu. Uzeo je sobu i otišao je da legne. Tresla ga je groznica. U susednoj sobi video je jednog gosta kako bije drugoga. Bio je u bunilu. Nije mu se spavalo i ležao je. Dunjin lik mu je bio pred očima. Osećao je kako mu nešto protrča ispod jorgana po ruci i nozi. Mislio je da je to miš. Sageo se da pogleda i miš iskoči iz čaršafa. Osećao je kako ga nešto grebe pod pazuhom i golica po telu. Drhtao je i probudio se. Nije hteo da misli, ali bunovne slike su mu izalzile na oči Video je cveće. Sanjao je sjajan topao i vreo dan. Praznik Svete Trojice. Bogatu raskošnu seosku vilu obraslu mirisnim cvećem. Okolo vijugavo rastinje i ruže. Stepenište zastrto ćilimima. Kineske saksije sa cvećem, vaze na prozorima. Ušao je u visoku dvoranu. Svuda beše cveće. Svež vazduh je prodirao u sobu. Ptice su cvrkutale, a u sobi je stajao mrtvački sanduk, a u njemu je ležala devojčica utopljenica od 14 godina. Svidrigajlov ustaje i izlazi u hodnik i ugledao je devojčicu od 5 godina koja je drhtala i plakala. Rekla mu je da je razbila šolju i da će je mama tući, pa je zbog toga pobegla od kuće. Uzeo je devojčicu i stavio ju je u krevet i ona je zaspala. Ujutru je Svidrigajlov uzeo revolver, napisao kratko pismo i izašao na ulicu. Došao je do jedne kuće i izvadio revolver i ubio se. Sve je to posmataro Ahil koji je stajao na kapiji, a Svidrigajlov pre nego što je opalio rekao mu je da ide u Ameriku...

VII

Raskoljnikov odlazi kod Dunje i majke. Odelo mu je bilo kaljavo, iscepano i izgužvano. Lice unakaženo od klonulosti i fizičkog umora, nepogode i unutrašnje borbe sa smim sobom, koja je trajala čitav dan i noć. Prethodnu noć je proveo sam. Došao je kod majke. Dunja nije bila kod kuće. Govori mu da je Dunja često izvan kuće, da je nepažljiva i ima neke svoje tajne. Raskoljnikv je rekao majci da je voli ma šta da čuje o njemu. Uvek će je voleti i to od srca i nikada neće prestati da je voli. Majka mu je rekla da je Dunja celu noć bila u bunilu, čak je i njega pominjala i majka je rekla da predoseća da nešto nije u redu. Raskoljnikov joj govori da putuje i da se pomoli bogu za njega. Ljubio je majku, a oboje su plakali zagrljeni. Govori joj da će doći sutra i odlazi. Došao je kući, a u sobi je video Dunju. Predosećao je da ona zna sve. Govori joj da mu nije dobro i da ništa nije rekao majci, jer ona sve razume i shvata. Čak je hteo da se utopi da bi izbegao sramotu. Dunja je plakala i zagrlila ga. Govorio je da je ubio babu gadnu vaš koja je sisala krv sirotinji. Tražio je od Dunje da mu oprosti. Molio ju je da ostane sa majkom i da se ne odmiče od nje i Razumihin će biti sa njima. A on iako ubica biće hrabar. Dao je Dunji i sliku devojke koju je voleo, a koja je umrla i odlazi. Razmišlajo je zašto ga svi vole kad on to ne zaslužuje...

VIII

Dolazi kod Sonje. Ušao je i rekao joj je da je došao po krst i da je spreman da pođe na straadnje. Sonja je ćutala i izvadila je iz fioke 2 krsta, prekrstila ga i stavila mu krst. Rekao joj je da će joj ispuniti želju i da će otići na robiju. Njen plač mu je padao teško. Pomolili su se bogu i odlazi, a Sonji je rekao da ne ide za njim. Došao je do trga, izvadio je nešto novca i dao ženi koja je bila sa detetom. Setio se Sonjinih reči i otišao je na raskršće. Sageo se, poljubio zemlju i poklonio se i rekao svima da je ubica. Neki su vikali da je mlad i plemićkog roda, drugi da ide u Jerusalim, da je pijan. Pošao je u policiju, ali je ugledao Sonju i shvatio da je ona zauvek sa njim. Stiže. Zastao je i odahnuo. Odlučio je da se prijavi Barutu. Ušao je u kancelariju. Fomiča i Zametova nije bilo. Barut mu se obradovao i rekao mu da je čuo da je on bivši student, da se bavi književnošću, upoznao mu je i sestru. Barut mu je rekao da je Zametov premešten i da je skllon skandalima. Pričao je o pojavi nihilista, ošišanih devojaka-babica, samoubistava. I govori da se baš jutros ubio gospodin Svidrigajlov. Raskoljnikov govori da ga je poznavao i da je sa njim pio vino juče i odlazi sav bled iz kancelarije. Vrtelo mu se u glavi. Silazi u dvorište i zatiče Sonju Zastaje i vraća se u kancelariju. Seo je i rekao Barutu da je on ubio babu i Lizavetu sekirom i poharao ih...