"Zločin i kazna" - Dostojevski, drugi deo, II...

II

Dolazi u sobu. Nije zateko nikoga. Poleteo je ka uglu i izvukao je iz rupe stvari koje je poharao. Izašao je iz sobe i krenuo je da negde sakrije stvari. Hteo je da uništi svaki trag. Lutao je po obali. Osmatrao je prilaz kanalu, ali se bojao da kutije neće potonuti. Krenuo je dalje. Hteo je da sakrije negde u žbunju stvari, ali je opazio jedno dvorište i to pusto. Opazio je jedan kamen i ispod njega sakrio stvari. I krenuo je ka trgu. Razmišljao je da je sasvim bezbedan i da niko neće tamo tražiti stvari. Vrzmale su mu se razne misli po glavi. Mučile su ga sve laži koje je izrekao, sve podlosti i sva odvratna uligivanja i pretvaranja. Želeo je da se razonodi, ali nije znao kako. Sva lica su mu bila gadna i odvratna. Zaustavio se na obali Neve, tj. kod mosta i odlazi kod Razumihina. Razumihin se zaprepastio kada ga je video u takvom odelu, tj. u ritama. Raskoljnikov je došao kod njega, jer nije znao nikoga ko bi mogao da mu pomogne. On mu je bio najbolji i jedini prijatelj. Odjednom je Raskljnikov rekao da želi da ga svi ostave na miru. Razumihin mu je nudio posao prevodioca, ali Raskoljnikov nije hteo i otišao je. Išao je ulicom neznajući kuda ide. Odjednom je osetio udarac biča po leđima. To je bio kočijaš, koji umalo što nije zgazio Raskoljnikova. Potom je osetio nečiju ruku u svom džepu. Bila je to jedna trgovkinja, koja mu je davala novac. Uzeo je novac i otišao je dalje ka Nevi. Zastao je i gledao je u daljinu. Sve mu je bilo još od ranije poznato. Sve je viđao dok je išao na univerzitet. Uspeo je da sredi sve slike, pitanja i nedoumice. Bilo mu je čudo što i sada misli o istim stvarima. Sećao se prošlosti, zadataka i utisaka iz prošlosti. Odlučio je da baci novac u vodu i krenuo je kući. Legao je da spava, ali ga je probudila strašna vika. Bio je uplašen i strepio je. Drhtao je kao prut prepoznavši glas. To je bio glas Ilje Petroviča, koji je bio gazdaricu. Raskoljnikov je osećao led i hladnoću u duši, a gazdarica je jaukala i ječala. Ilja je grdio, a ona je i dalje kukala i plakala. Svi iz stanova su izašli da to vide. Odjednom kod Raskoljnikova ulazi Nastasja i donosi mu supu. On ju je pitao zašto je Ilja tukao gazdaricu, a ona mu govori da je niko nije tukao. Ona ga je ubedila da nije bilo nikoga, već da to krv u njemu vri i već mu se raznorazne stvari i besmsilice priviđaju. Nastasju je poslao po vodu. Ona mu je donela i posle toga je bio u stanju nesvestice...