"Zločin i kazna" - Dostojevski, drugi deo, III-V...

III

Osećao se izvan sebe. Bio je u grozničavom stanju, polusvesti koje je praćeno buncanjem. Sećao se Nastasje koja je često sedela pored njega, ali se seća i jednog čoveka. Mislio je da leži već mesec dana, a potom je mislio da je to jedan dan. Već je došao sebi. Jedan čovek i Nastasja bili su u sobi. Dolazi i Razumihin. Raskoljnikov je slabo jeo, iz kašičice su mu davali čaj. Razumihin mu je saopštio da je već dva puta dovodio Zosimova. Donosi mu 35 rubalja koje mu je poslala majka. Raskoljnikov nije hteo taj novac, već je uzeo da jede. Razumihin mu govori da mu je gazdarica odobrila obroke. Raskoljnikov je rešio da se pravi kao da ništa ne razume. Hteo je da sazna šta se zbiva oko njega. Razumihin je hvalio gazdaricu Raskoljnikovljevu. Govorio je da je ona prijatna i ubedio ju je da će joj Raskoljnikov platiti dug. Ali, Raskoljnikov mu je prizano da i njegova majka prosi milostinju i da će to biti vrlo teško. A jedan gospodin dvorski savetnik je gazdarici rekao da prijavi Raskoljnikova. Razumihin mu je doneo i menicu od gazdarice i dobio je gazdaričino poverenje. Raskoljnikov se ukočio kada je čuo da je Razumihin dovodio Zametova. Razumihin mu je govorio da je bio u bunilu i da je pominjao neke minđuše, prstenje, lančiće, vratara, Fomiča, ostrvo, Ilju Petroviča, svoju čarapu. Plakao je dok mu nisu našli čarapu i dali mu je, a kada je dobio čarapu stiskao ju je jako i s njom je zaspao. Pominjao je i pocepane pantalone. Sve je tražio  sa suzama. Razumihin je uzeo 10 rubalja i otišao je da mu kupi nešto. Kad je ostao sam Raskoljnikov je čeprkao po peći i našao je poziv. Hteo je da pobegne, ali nije imao šta da obuče. Ali mu je bilo lako, jer je znao da ima menicu i nešto novca. Hteo je da ode daleko u Ameriku. Bojao se da izađe na ulicu. Plašilo ga je da ne naiđe na policiju i stražare. Uzeo je pivo i hteo je da ugasi vatru u grudima. Legao je i zaspao. Kada se probudio ugledao je Razumihina i govori mu da nije našao Zosimova. Govori i da se preselio u novi stan i da mu je stigao čika. Doneo mu je odelo - kačket nošen, a kad ovaj iznosi sledeće godine će dobiti nov i to džabe, pantalone isto nošene, prsluk, čizme, takođe nošene, inostrane kože i izrade. Kupio ih na vašerskom trgu od engleskog sekretara, 3 košulje. Sve je koštalo 10 rubalja i 55 kopejki. Raskoljnikov je vikao da mu te stvari ne trebaju. Razumihin i Nastasja su ga jedva obukli. U sobu dolazi Zosimov...

IV

Zosimov je opipao Raskoljnikovljev puls i rekao je da je zadovoljavajuće. Rekao je da ga mogu hraniti - supom, čajem, pečurkama. Goveđe meso ne sme. Razumihin je rekao da će sutra izvesti Raskoljnikova u šetnju do Kristalnog dvorca i rekao je da slavi večeras i poziva Zosimova i Raskoljnikova na zabavu. Tu će biti Porfirij, studenti, njegov čika, učitelji, činovnici, muzičari. Zosimov i Razumihin su otpočeli razgovr o moleru koji je optužen za zločin. Razumihin je govorio da će pokušati da ga izvuče. Nastasja je saopštila Raskoljnikovu da je ubijena i Lizaveta koja mu je krpila košulje. Raskoljnikov je osećao da mu trne ruka i da mu se oduzima. Razumihin je rekao da su sumnjivi Koh i Pestrakov koji su zvonili na vratima, a Pestrakov će možda doći i na njegovu zabavu. Rekao je Razumihin Raskoljnikovu da se to ubistvo desilo baš pred njegovu bolest. Tog istog dana se onesvestio u policiji. Jedan seljak, gazda pivnice Duškin došao je u policiju i doneo kutiju sa zlatnim minđušama i ispričao  je da je kod  njega oko 8 sati uveče došao jedan moler Nikolaj i doneo mu tu kutiju i molio ga da mu to uzme kao zalog. Rekao mu je da je tu kutiju našao na trotoaru. Duškin mu je dao 1 rublju. Nikolaj je popio piće i otišao. Kada je Duškin čuo za zločin pošao je da se raspita o tome nešto više. Tražio je Nikolku, ali ga nije bilo. Posle 3 dana došao mu je Nikolka. Nije hteo da pije i pošao je da izađe. Duškin mu nije dao, ali Nikolaj je potrčao da beži i svi su ga jurili. Uhvatili su ga u jednoj mehani, a pre toga su ga sprečili da se obesi u jednoj šupi. Tražio je da ga odvedu i rekao je da će sve priznati. On je govorio u policiji da ništa nije čuo o ubistvu i da je to saznao u jednoj krčmi. Minđuše je našao na trotoaru i rekao je da je bežao od Duškina, jer se uplašio. Priznaje da je minđuše našao u stanu u kome je radio. Kada je izašao iz stana pobio se sa Mitrijem. Za sada Nikolaj se smatra za jedinog ubicu. Koh je posvedočio da su te minđuše iz babinog sanduka. On ih je založio, a i na hartiji je bilo njegovo ime. I dok su se Mitrij i Nikolaj bili i odvratili pažnju na sebe, zločinac je tiho i neprimetno izašao, a kutiju je ispustio i ne primetivši to. U sobu ulazi jedan stariji gospodin...

V

To je bilo Lužin, tražio je Raskoljnikova. Razgledao je sobu i pitao je Raskoljnikova je li mu majka poslala pismo i je li mu saopštila svrhu posete. Izvinuo se Rskoljnikovu što ga uznemirava u bolesti. Pričao mu je da ima važan posao da obavi u senatu i da očekuje njegovu sestru i majku da dođu. Našao im je i stan. Razumihin se zgrozio kad je to čuo, jer su ti stanovi gadni i smrde. Tu se dašavalo sve i svašta. Dešavali su se skandalozni slučajevi. Lužin saopštava da je našao i svoj mladenački stan, tj. za njega i za Dunju. Zosimov je smatrao da ubica može biti jedino zalagač i da su na zalozima bila zapisana imena. Neki su ispitivani. Lužin je govorio  kako su se ubistva namnožila. Mnogi haraju i kradu. Raskoljnikov je pitao Lužina zašto više voli dobru i sirotu devojku. Lužina je to zbunilo i planuo je rekavši da glasovi koji su do Raskoljnikova došli nemaju zdravu osnovu i da je njegova majka sve izvrnula. Raskoljnikov mu je rekao da mu ne vređa majku i u protivnom će ga baciti niz stepenice. Lužin se uvredio i otišao je. Raskoljnikov je vikao da ga svi ostave. Odlaze Razumihin i Zosimov. Razgovarali su o Raskoljnikovljevom stanju i smatrali su da ga je potreslo majčino pismo. Primetili su da on ćuti i da je ravndoušan prema svemu, ali kada se govori o zločinu on se interesuje i strahuje. Čudilo ih je i to što se on razboleo baš na dan zločina. I Nastasja je otišla iz sobe...