Raskoljnikov odlazi gledajući u daljinu. Pred očima su mu se kovitlali crveni krugovi, a kuće i ljudi su se kretali i komešali oko nejga. Video je ženu koja je skočila u vodu. Neki ljudi su potrčali i izvukli je iz vode. Neki su govorili da je ona već nekoliko puta pokušala sebi da oduzme život. Raskoljnikov odlazi na mesto zločina i kod molera počinje da se raspituje o telima i lokvama krvi. Vratar ga je izgrdio i isterali su ga na ulicu misleći da je pijan. Opazio je nekakvu gužvu i krenuo je da vidi o čemu je reč. Na zemlji je video pregaženog Marmeladova. Raskoljnikov ga odvodi kući. Katarina je kukala gledajući muža krvavog. Raskoljnikov ju je smirivao, a ona je poslala ćerku Polječku da ode po Sonju. Na vratima se tiskala gomila koja je posmatrala sve kao neko slavlje. Svi su na okupu: gospođa Lipaveksel, doktor koji saopštava da će Marmeladov umreti svakog časa. Stiže i sveštenik koji obavlja ispovest i pričešće. Stiže Sonja i leti ocu u zagrljaj. Ona ga grli, a Marmeladov umire na njenim rukama. Raskoljnikov obećava Katarini da će on snositi sve troškove sahrane i dlazi. Na vratima se sudara sa Fomičem, a mala Poljenka je trčala za njim pitajući ga za ime i adresu. Obećao je da će navratiti sutra i odlazi kod Razumihina na zabavu, ali ubrzo njih dvojica odlaze kod Raskoljnikova u stan. U stanu zatiču Dunju sa majkom. Potrčale su mu u zagrljaj, ali ih on tera da idu, jer mu trenutno nije dobro. Saopštava im da on ne želi taj brak i da ne prihvata nikakvu žrtvu. Razumihin ih odvodi, izvinjavajući se što je malo popio. Želeo je da im bude od koristi, a pre svega prijatelj. Vređao je i Lužina, ali im obećava da će ujutru doći da ih izvesto o Raskoljnikovljevom stanju. Dunja i majka su bile ranjene Raskoljnikovljevom surovošću i brutalnošću. Palakle su tešeći jedna drugu. Razumihin dolazi i saopštava im da je sve u redu i da ne brinu. One mu pokazuju Lužinovo pismo u kome je Lužin zahtevao da Raskoljnikov ne bude prisutan na večeri. Odlučili su i odlaze kod Raskoljnikova. Kada ih je video obradovao se i obećao da će što pre nastaviti sa studijama, a dobijeni novac dao je Katarini za sahranu muža. Saznaje da je i Marfa umrla. Majci je pričao o devojci koja je umrla, a kojom je trebao da se oženi. Voleo ju je, jer je bila siromašna kao i on. Zatim upozorava Dunju da odluči - ili on ili Lužin. Ali, ona uporno tvrdi da se neće odreći tog braka. Daje mu Lužinovo pismo i on čita, ali pored svega što je pročitao, one su bile uporne i govore mu da neizostavno dođe i to sa Razumihinom. Ulazi Sonja i poziva Raskoljnikova na opelo. Raskoljnikov saopštava Razumihinu da je imao kod babe zalog, pa bi hteo da se obrati Porfiriju za pomoć. Čak i da je bio kod babe 3 dana pre ubistva. Njih dvojica odlaze kod Porfirija. Tu zatiču i Zametova. Porfirij ga savetuje da mu je najbolje da svoju nameru prijavi policiji, a da prethodno napiše prijavu. Porfirij je odavno čekao da dođe Raskoljnikov, jer su imena svih zalagača pisala na hartiji. I svi su saslušani osim Raskoljnikova. Čak je i od Fomiča saznao za Raskovnikovljevu brigu o povređenom Marmeladovu. Raskoljnikljov ih je sve prezirao, a mučilo ga je to - da li znaju za njegovu posetu babinom stanu. Zatim su počeli da pričaju o zločinu. Za Raskoljnikova zločin je socijalno pitanje, za Razumihina protest protiv socijalnog uređenja, jer sredina propasti ljude. Zametov govori o Raskoljnikovljevom članku o zločinu.. Raskoljnikov se začudio, jer je prvi put čuo da je njegov članak objavljen. Po Zametovu ljudi se dele na obične koji ne krše zakon i neobične koji mogu da ga gaze. Po Raskoljnikovu neobičan čovek može da dozvoli prekoračenje svoje svesti, ali samo ako se bori za neku ideju. Za njega je uzor Napoleonova noć i sam Napoleon koji je bio krvoločan. On deli ljude na poslušne konzervativne i one koji su naklonjeni zločinu - gospodari budućnosti. Po njemu zločinci treba da nose neki znak, simbol i žig, kako bi ih razlikovali od običnih ljudi. Po njemu broj običnih i neobičnih ljudi unapred je određen prirodnim zakonom. Po njemu društvo je dobro obezbeđeno zatvorima, robijama, islednicima, i ne vidi razlog za strah. Porfirij je pitao Raskoljnikova da li bi on poharao nekoga usled životnih neprilika. Raskoljnikov priznaje da sebe ne smatra Napoleonom. Porfirij mu govori da dođe u policiju i da da izjavu radi formalnosti. Raskoljnikov priznaje da je bio na ulici u 8 sati 3 dana pre ubistva i da je video samo činovnika koji se iseljavao. Razumihin i Raskoljnikon odlaze. Krenuli su kod Dunje, ali Raskoljnikov odlazi do stana. Pojurio je u ugao i video da su sve stvari na svom mestu. Izašao je iz sobe, a jedan građanin mu prilazi i govori da je ubica. Rasokljnikov je klonuo, kolena su mu se tresla. Osećao je fizičku slabost. Kosa mu je bila mokra od znoja, usne su mu drhtale. Išao je ulicom, a ispred sebe je video čoveka koji mu maše - to je građanin. Išao je za njim, a on ga je vodio i odveo do babine sobe. Izvadio je sekiru i udario babu. Ali, ona je sedela i smejala mu se. Hteo je da beži, ali u predsoblju je bilo puno sveta. Srce mu se ledilo i stezalo. Probudio se teško dišući. U sobu ulazi Svidrigajlov, koji mu priznaje da je sa Dunjom imao ozbiljne namere. Priča o priviđenjima - priviđa mu se Marfa i to 3 puta - na sahrani, na stanici i u stanu pre 2 sata. Prvi put ga je opomenula da navije sat, drugi put htela je da mu gleda u karte, a danas je došla u gostionicu i sela do njega. Pre 10 godina video je svog umrlog slugu, koji je došao da mu zapali lulu. Svidrigajlov nije verovao u priviđenja. Moli Raskoljnikova da mu ugovori još jedan sastanak sa Dunjom i želi da joj da 10 hiljada rubalja, ako se ne uda za Lužina. Govori mu da će se uskoro oženiti i da je Marfa ostavila Dunji 3 hiljade rubalja. Dolazi Razumihin i odlazi sa Raskoljnikovom kod Dunje. Sreću se sa Lužinom. Ulaze i sedaju za sto. Lužin saopštava da je Svidrigajlov doputovao u Petrograd. Dunja i majka su se uznemirile, a on im je rekao da ne ulaze sa njim u razgovor. Lužin ga je okrivljavao za Marfinu smrt, čak je osramotio dalju rođaku madam Reslih - silovao je devojčicu od 14-15 godina gluvonemu koja se potom obesila. I slugu Filipa je mučio i on se takođe obesio. Raskoljnikov govori da je Marfa ostavila Dunji 3 hiljade rubalja i da Svidrigajlov želi da se sastane sa njom. Lužin je smatrao da ljubav prema mužu mora da nadmaši ljubav prema bratu. Raskoljnikov vređa Lužina, jer smatra da je on bezvredniji od Sonjinog malog prsta. Dunja sva besna tera Lužina i on odlazi. Raskoljnikov saopštava Dunji sve što joj poručuje Svidrigajlov. Razumihin im predlaže da osnuju firmu i da se bave prepisivačkom delatnošću. Raskoljnikov odlazi govoreći im da mu je potrebna samoća. Razumihin trči za njim, a Raskoljnikov ga moli da ostane uz Dunju i majku i da se brine o njima. Razumihin im se vraća uveravajući ih da će sve biti u redu. Raskoljnikov odlazi kod Sonje. Soba je bila velika, a sirotinja očevidna. Sonja mu saopštava da je videla oca dok je išla ulicom. Katarina gubi pamet, gazdarica hoće da je istera. Njih dve su maštale da otvore pansion za plemićke kćeri. Htele su da kupe cipele za malu ćerkicu Katarininu, ali nisu imale dovoljno novca. Čak manžetne koje je kupila kod Lizavete odbila je da da Katarini, pa joj je žao zbog toga. Raskoljnikov joj govori da će Katarina umreti, jer ima sušicu. Zamolio je Sonju da mu čita Novi zavet i ona mu je čitala o Lazarevom vaskrsenju. On joj saopštava da će joj sutra reći ko je zločinac, a poziva je da krene sa njim, jer on ne može biti sam - potrebna mu je ona. Putevi su im zajednički. Njihov razgovor prisluškivao je Svidrigajlov. Raskoljnikov odlazi kod Porfirija, koji mu priča da islednik kreće od sitnica, zločincu ostavi vremena da prošeta, pa zato uhapsi prvo pogrešnog...
Нема коментара:
Постави коментар