V
Raskoljnikov ustaje sa klupe i odlazi. Idući padao je u zamišljenost. Posmatrao je ukrašene vile, balkone, terase, zelenilo, žene, decu, bašte, cveće. Izbrojao je novac i otišao da popije rakiju i potom je krenuo kući. Skrenuo je sa puta u žbunje i tu je zaspao i počeo je da sanja. Sanjao je detinjstvo u svojoj varošici. Imao je 7 godina i šetao je sa ocem. Prolazili su pored jedne krčme koja je izazivala neprijatne utiske i strah. Bilo je dosta sveta. Drali su se, smejali, psovali, pevali, bili. Strašna i pijana lica su ga plašila, pa je drhtao grleći čvrsto oca. U blizini je bilo groblje i crkva. Seća se babinog parastosa. Pored babinog groba bio je grob njegovog brata koji je umro u 6 mesecu života. Pred krčmom je živo. Tu su varoške žene, seljanke, svakojaki pijani svet peva pesme. On primećuje velika kola u koja se uprežu veliki teretni konji. Ali, u ta kola su upregli malo mršavo seljačko kljuse. Grupa pijanih ljudi je sela u kola, a jedan je uzeo bič i počeo da bije kljuse. Iživljavao je se i terao je kljuse da ih povuče. Raskoljnikova je taj prizor užasnuo. Hteo je da pomogne kljusetu koje su neprestano šibali i udarali. Kljuse se trzalo i na kraju je pokleknulo i teško disalo i ispustilo dušu. I opet počinju da ga ga biju, ali sada pesnicama. Raskoljnikov je plakao i bilo mu je teško. Odjednom se budi sav u znoju. Drhtao je od straha. Nije mogao da zamisli da će on uzeti sekiru i razmrskati lobanju i da će gaziti po krvi. Verovao je da to neće izdržati. Ustao je i otišao. Molio je boga da mu pokaže pravi put. Išao je preko Senskog trga i video je Lizavetu babinu sestru kako razgovara sa trgovcem i njegovom ženom. Ona sutra dolazi u 7 sati kod njih, što znači da je baba sutra sama. Raskoljnikov stiže kući...
VI
Saznao je da je Lizaveta bila preporodavac robe i trgovcu i njegovoj ženi je prodavala robu. Kada se vraćao od babe, svratio je u jednu krčmu i tu je čuo razgovor jednog studenta i oficira. Pričali su o Aljoni Ivanovnoj, o njenom bogatstvu. Ona je strašan gad, zla i sestru Lizaevtu bije i drži u ropstvu. Lizaveta joj je bila i kuvarica i pralja. Svu zaradu je davala babi, koja je po testamentu svu pokretnu imovinu ostavila Lizaveti, a novac jednom manastiru. Pričali su kako bi poharali i ubili tu babu, jer je ona zla i bolesna, nikome nije potrebna, štetna je. Bolje je uzeti njen novac i nahraniti drugih 100 života i spasiti ih od truleži i raspadanja. Baba je škodljiva i truje druge. Ujela je Lizavetu i samo što joj nisu odsekli prst. Raskoljnikov je bio uzbuđen, jer što da baš on čuje taj razgovor. A i njegove misli su bile takve. Vraća se kući. Nastasja mu donosi čaj i hleb i budi ga. Jeo je malo i bez apetita - mehanički. Priviđalo mu se da je u nekoj oazi. Karavn se odmara. Okolo palme. Svi ručaju, a on pije vodu. Ustao je i načinio petlju u unutrašnjem delu kaputa za sekiru. Uzeo je zalog - drvenu daščicu, na koju je stavio metalnu pločicu, koju je našao u dvorištu. Umotao je u belu hartiju i zavezao raznim mašnama, kako bi odvratio babinu pažnju. Pošao je da ukrade sekiru i kuhinje. Mučilo ga je pitanje o zločincu i tragovima koji su očevidni. Zločinac u trenutku zločina oseća pad i klonuće, dolazi do lakomislenosti kad je najpotrebnija zdrava pamet i opreznost. Nije znao da li bolest rađa zločin ili zločin bolest. Stiže do kuhinje i Nastasja je tu. Bio je poražen i zastao je kod kapije. Nije hteo da se vrati, već je otišao kod vratara. I pošto ga nije našao, izvukao je sekiru ispod stola i istrčao je na ulicu. Išao je ozbiljno, ne žureći se da ne bi izazvao sumnju. Kada je prolazio kroz park razmišljao je o podizanju vodoskoka. Razmišljao je o proširenju parka. Stigao je do babine kuće. Vratara nije bilo na kapiji. Jedva je disao. Poželeo je da se vrati. Oslušnuo je na vratima. Unutra je bilo tiho. Čekao je da mu se umrii srce, ali nije izdržao i zazvonio je. Baba posle jednog trenutka otvara vrata...
VI
Saznao je da je Lizaveta bila preporodavac robe i trgovcu i njegovoj ženi je prodavala robu. Kada se vraćao od babe, svratio je u jednu krčmu i tu je čuo razgovor jednog studenta i oficira. Pričali su o Aljoni Ivanovnoj, o njenom bogatstvu. Ona je strašan gad, zla i sestru Lizaevtu bije i drži u ropstvu. Lizaveta joj je bila i kuvarica i pralja. Svu zaradu je davala babi, koja je po testamentu svu pokretnu imovinu ostavila Lizaveti, a novac jednom manastiru. Pričali su kako bi poharali i ubili tu babu, jer je ona zla i bolesna, nikome nije potrebna, štetna je. Bolje je uzeti njen novac i nahraniti drugih 100 života i spasiti ih od truleži i raspadanja. Baba je škodljiva i truje druge. Ujela je Lizavetu i samo što joj nisu odsekli prst. Raskoljnikov je bio uzbuđen, jer što da baš on čuje taj razgovor. A i njegove misli su bile takve. Vraća se kući. Nastasja mu donosi čaj i hleb i budi ga. Jeo je malo i bez apetita - mehanički. Priviđalo mu se da je u nekoj oazi. Karavn se odmara. Okolo palme. Svi ručaju, a on pije vodu. Ustao je i načinio petlju u unutrašnjem delu kaputa za sekiru. Uzeo je zalog - drvenu daščicu, na koju je stavio metalnu pločicu, koju je našao u dvorištu. Umotao je u belu hartiju i zavezao raznim mašnama, kako bi odvratio babinu pažnju. Pošao je da ukrade sekiru i kuhinje. Mučilo ga je pitanje o zločincu i tragovima koji su očevidni. Zločinac u trenutku zločina oseća pad i klonuće, dolazi do lakomislenosti kad je najpotrebnija zdrava pamet i opreznost. Nije znao da li bolest rađa zločin ili zločin bolest. Stiže do kuhinje i Nastasja je tu. Bio je poražen i zastao je kod kapije. Nije hteo da se vrati, već je otišao kod vratara. I pošto ga nije našao, izvukao je sekiru ispod stola i istrčao je na ulicu. Išao je ozbiljno, ne žureći se da ne bi izazvao sumnju. Kada je prolazio kroz park razmišljao je o podizanju vodoskoka. Razmišljao je o proširenju parka. Stigao je do babine kuće. Vratara nije bilo na kapiji. Jedva je disao. Poželeo je da se vrati. Oslušnuo je na vratima. Unutra je bilo tiho. Čekao je da mu se umrii srce, ali nije izdržao i zazvonio je. Baba posle jednog trenutka otvara vrata...
Нема коментара:
Постави коментар