"Zločin i kazna" - Dostojevski, prvi deo, III - IV...

III

Raskoljnikovljeva soba bila je kao mala ćelija. Izgled je bio bedan sa prašnjavim zidovima i odlepljenim tapetama. Često je spavao u odelu. Pokrivao se starim pohabanim kaputom. Ispod jastuka je držao i čisto i prljavo rublje. Gazdarica mu je ukinula hranu Ali, služavka Nastasja budi ga i donosi mu čaj, a potom i doručak. Rekla mu je da će ga gazdarica tužiti u policiji. I donosi mu pismo od majke i osatvlja ga samog. On ljubi pismo i počinje da ga čita. Majka mu govori da mu je poslati novac uzajmila od jednog trgovca. I Dunja je sada sa njom. U kući Svidrigajlovih je doživela puno neprijatnosti. Tu je radila kao gubernant i uzajmila je 100 rubalja, a bratu je poslala 60. Otišla je, jer se gospodin Svidrigajlov grubo ophodio prema njoj. On joj se čak i udvarao, obećavao joj nagrade i tražio je da pobegne sa njim u inostranstvo. Marfa Petrovna je čula njihov razgovor i Dunju je odmah oterala. Po varoši su kolale razne priče. Jedno vreme nisu išle ni u crkvu. Svi su ih prezrivo gledali. Marfa ju je kaljala i klevetala po mnogim kućama. Uspele su ipak sve da izdrže. Svidrigajlov se pokajao i dokazao je Dunjinu čistotu pokazavši Marfi Dunjino pismo. Pismo je bilo blagodarno i dirljivo, a Marfa ga je nosila po selu i čitala. I posluga je posvedočila o Dunjinoj ispravnosti. Marfa je Dunju na kolenima molila za oproštaj. A prethodno se ispovedila u crkvi pred ikonom Bogorodice. Dunju prosi Lužin rođak Marfe. On će uskoro doći u Petrograd i svartiće i do Raskoljnikova. Iako je malo obrazovan dosta je pametan i dobar. Ima 45 godina. Solidan je i uglađen, ali i mrgodan i uobražen. Više voli časnu devojku, sirotu i bez miraza. Jer, takve smatraju muža za dobrotvora. Lužin će u Petrogradu otvoriti  advokatsku kancelariju. Uzeće čak i Raskoljnikova u službu. I Dunja će doći u Petrograd sa majkom. Sada Dunjinoj majci povećavaju kredite znajući za Lužina. Majka mu obećava da pošalje oko 25-30 rubalja. Završio je sa čitanjem, a suze su mu lile niz lice. Misli su mu se uznemirile, srce je počelo jače da udara i odmah je izašao...

IV

Pročitano pismo ga je mnogo mučilo. Nije dozvoljavao udaju Dunje. Od besa je mogao da ubije Lužina. Znajući svoju sestru nije se mirio sa tim da se ona prodaje i žrtvuje. On to nije hteo. Tražio je klupu da sedne i opazio je jednu devojku. Hteo je da joj priđe. Devojka je pala na klupu. Bila je pijana i imala je 15-16 gdina. Malo podalje  stajao je jedan gospdoin koji je želeo da joj priđe. Imao je oko 30 godina. Bio je krupan i debeo. Raskoljnikov je poleteo ka njemu. Hteo je da ga bije, ali ga je sprečio policajac. Raskoljnikov je policajcu rekao da je devojka pijana i da taj gospodin želi da je iskoristi. Raskoljnikov daje i novac policajcu da odvede devojku. Ona usatje i odlazi, a za njom i gospdoin, a Raskoljnikov je ostao da sedi. Znao je da je krenuo negde, ali se ne seća gde. Hteo je da ode kod druga Razumihina, koji je isto ostavio univerzitet na kratko...