VI
Raskoljnikov odlazi. Nije znao kuda ide i šta treba da razmišlja. Znao je jedno, a to je da sve treba da završi danas, jer više neće tako da živi. Krenuo je na Senski trg i tada ga je dirnula romansa koju je svirao jedan verglaš. Izvadio je novac i dao devojčici koja je pevala. Razgovarao je sa jednim mladim prolaznikom o uličnom pevanju. To mu je godilo. Vuklo ga je čak da sa svima stupa u konverzaciju. Krenuo je dalje. U jednoj ulici začuo je pesmu, vrevu, viku, zvuk, gitare. Zapazio je pijane vojnike, mangupe, pijane ljude po ulici. Svi su mu bili zaniljivi. Hteo je i on da se napije. Opazio je jednu lepu devojku i ušao je u krčmu i naručio čaj. Donešene su mu novine koje je tražio. Listao ih je i našao je o zločinu i počeo je da čita. Ruke su mu drhtale. Bio je uzbuđen i u grozničavom stanju. Kod njega je seo Zametov, a on je prestao da čita. Zametov mu je pričao o zločinu, ali Raskoljnikov priznaje Zametovu da je čitao o zločinu. Raskoljnikov se setio scene dok je stajao sa sekirom iza vrata, a kKoh i Pestrakov su zvonili. Zametov je pričao kako su uspešno uhvaćeni falsifikatori novca. Zametov je pričao šta bi uradio da se našao na takvom mestu. On bi brojao hiljadu po hiljadu, pažljivo razgledao, gledao prema svetlosti, prevrtao novčanice. Izbrojao bi, pošao da ide, opet se vratio i tražio dodatna objašnjenja. Za ubicu babe je rekao da je to neka smela glava koja je usred belog dana rizikovala. Samo ga je čudo spasilo, ali su mu ruke zadrhtale, jer nije umeo da pohara. Nije izdržao. Raskoljnikov je pričao šta bi on uradio sa lažnim novcem. On bi uzeo novac i otišao. Ne bi svraćao nigde i otišao bi u neko zabačeno usamljeno mesto i našao bi kamen ispod koga bi sakrio novac. Zatim je rekao da je on možda ubio babu i Lizavetu. To je začudilo Zametova. Raskoljnikov je navaljivao na Zametova i smataro je da mu je poverovao. Čak je hteo da mu kaže o čemu je pričao sa poručnikom Barutom, kada se on, tj. Raskoljnikov osvestio. Raskoljnikova je obuzimao umor, osećao se razdražljivo, slabila su mu osećanja. Krenuo je da ide, a na vratima je sreo Razumihina. Razumihin se drao (derao) na njega, jer je otišao iz postelje jedva dišući. Uhvatio je Raskoljnikova za ramena i rekao je da će ga svezati i vratiti u sobu. Raskoljnikov je rekao da ga svi ostave samog. Za njega su svi bili brbljivci, razmetljivci, načinjeni od masti, u žilama im teče surutka. Razumihin mu je rekao da dođe na zabavu. Dao mu je adresu i rekao je da zna da će doći, iako je Raskoljnikov govorio da neće. Raskoljnikov mu je rekao da je i razgovarao sa Zametovim i Raskoljnikov odlazi. Razumihin i Zametov su razgovarali o Raskoljnikovu i smatrali su da ga ne smeju više puštati samog, jer se može utopiti i da moraju paziti na njega. Raskoljnikov je stajao na mostu i gledao je u daljinu. Želeo je da negde sedne i legne i to baš na ulicu. U očima su mu se kovitlali crveni krugovi, kretale su se kuće, prolaznici, rečna obala, kočija. Sve se komešalo i okretalo oko njega. Osetio je nekoga iza sebe. Bila je to jedna žena, koja je skočila u vodu. Ljudi su potrčali ka njoj, a jedan policajac ju je spasao. Neko od prolaznika je prepoznao utopljenicu. Ona je čak pokušala i da se obesi. Znali su i gde živi. Raskoljnikov se dvoumio da li da kaže ili ne. Bio je umoran. U glavi su mu se motale svakojake gluposti. Išao je i došao do babine kuće. Ušao je u stan. Tu su radili moleri. Pitao ih je za krv i tela. Pričao im je o ubistvu. Rekao je da želi da iznajmi stan, ali će prvo da razgleda. Oni su ga odveli kod vratara. Vratar ga je izgrdio i rekao mu da ide. Mislili su da je pijan, a Raskoljnikov je pre ulaska u stan zvonio na zvonce. Bio je dosadan i nisu mogli da ga se otresu. I otišao je. Idući opazio je gužvu na ulici i krenuo je da vidi o čemu je reč...
VII
Zapazio je jedne kočije, a na zemlji je ležao pregažen čovek. To je bio Marmeladov. Rekao je da zovu doktora i da će on sve platiti. I poneli su ga kući. Katarina je pogledala muža. Bila je ljuta. Kada ga je videla zakukala je. Marmeladov je bio sav krvav. Na vratima je bila gomila, koja je sve posmatrala. Deca su bila uplašena i tresla su se. Razumihin je umriivao Katarinu i sve joj je objašnjavao. Raskoljnikov je rekao da neko ode po doktora, a zatim je uzeo da pere Marmeladovljevo lice, koje je oblivala krv. Katarina je poslala ćerku Polječku da zovne Sonju da dođe. Soba se napunila raznoraznog sveta, a Katarina ih je terala i govorila im da su nemilostivi i da ne daju čoveku s mirom da umre. Gomila je sve posmatrala kao neko slavlje, nisu čak ni mrtvo telo sažaljevali. Došla je i gospođa Lipaveksel, a Marmeladov se osvestio i tražio je sveštenika. Govorio je da obuju njegovu ljubimicu koja je bila bosa. Dolazi i doktro i govori da će Marmeladov umreti za 10 minuta. Dolazi i sveštenik. Katarina je plakala. I Sonja stiže. Bila je izgubljena. Sveštenik je završio ispovest i pričešće. Katarina je govorila da će joj biti čak i bolje kad Marmeladov umre, jer je on ionako propao. Od jutra do mraka bi krpila i prala njegove prljave i izgužvane košulje. Ali, je priznala da mu sve oprašta. Marmeladov je opazio Sonju i tražio je da mu oprosti. Ona ga je zagrlila, a on je umro na njenim rukama. Raskljnikov govori Katarini da je saznao sve o njihovom životu i da ju je Marmeladov voleo i uvažavao i da će platiti sahranu. Pozdarvio se i otišao. Susreo se na vratima i sa Fomičem. Za njim je potrčala Poljenka i pitala ga je za ime i adresu i rekla je da je šalje Sonja i majka. Devojčica ga je zagrlila i pričala je o ocu kako je on najviše voleo njegovu ljubimicu, jer je bila bolesna i uvek joj je donosio poklone. Ostalu decu je učio da čitaju, gramatiku i veronauku. Majka je trebala francuski da ih nauči. Rekla je da će se ceo život moliti za Raskoljnikova. On joj je obećao da će doći sutra i otišao je. Idući govorio je da njegov život nije umro sa babom i baba treba da se smiri. Krenuo je ka Razumihinu i dokazao mu je da je dobio opkladu. Lako ga je pronašao. U sobi je bilo oko 15 ljudi. Razumihin je bio ushićen, a i popio je. Raskoljnikov mu je rekao da je dobio opkladu i da je samo zbog toga i došao i da ne može ući, jer je slab i oseća da će pasti. Razumihin odlazi i dovodi Zosimova, koji daje lek Raskljnikovu. I Razumihin kreće sa Raskoljnikovom kući. Pri ulasku u sobu zatekli su Dunju sa majkom. Sedele su na krevetu. Čekale su ga sat i po i razgovarale su sa Nastasjom o njemu. Poletele su mu u susret. Bile su radosne...
VII
Zapazio je jedne kočije, a na zemlji je ležao pregažen čovek. To je bio Marmeladov. Rekao je da zovu doktora i da će on sve platiti. I poneli su ga kući. Katarina je pogledala muža. Bila je ljuta. Kada ga je videla zakukala je. Marmeladov je bio sav krvav. Na vratima je bila gomila, koja je sve posmatrala. Deca su bila uplašena i tresla su se. Razumihin je umriivao Katarinu i sve joj je objašnjavao. Raskoljnikov je rekao da neko ode po doktora, a zatim je uzeo da pere Marmeladovljevo lice, koje je oblivala krv. Katarina je poslala ćerku Polječku da zovne Sonju da dođe. Soba se napunila raznoraznog sveta, a Katarina ih je terala i govorila im da su nemilostivi i da ne daju čoveku s mirom da umre. Gomila je sve posmatrala kao neko slavlje, nisu čak ni mrtvo telo sažaljevali. Došla je i gospođa Lipaveksel, a Marmeladov se osvestio i tražio je sveštenika. Govorio je da obuju njegovu ljubimicu koja je bila bosa. Dolazi i doktro i govori da će Marmeladov umreti za 10 minuta. Dolazi i sveštenik. Katarina je plakala. I Sonja stiže. Bila je izgubljena. Sveštenik je završio ispovest i pričešće. Katarina je govorila da će joj biti čak i bolje kad Marmeladov umre, jer je on ionako propao. Od jutra do mraka bi krpila i prala njegove prljave i izgužvane košulje. Ali, je priznala da mu sve oprašta. Marmeladov je opazio Sonju i tražio je da mu oprosti. Ona ga je zagrlila, a on je umro na njenim rukama. Raskljnikov govori Katarini da je saznao sve o njihovom životu i da ju je Marmeladov voleo i uvažavao i da će platiti sahranu. Pozdarvio se i otišao. Susreo se na vratima i sa Fomičem. Za njim je potrčala Poljenka i pitala ga je za ime i adresu i rekla je da je šalje Sonja i majka. Devojčica ga je zagrlila i pričala je o ocu kako je on najviše voleo njegovu ljubimicu, jer je bila bolesna i uvek joj je donosio poklone. Ostalu decu je učio da čitaju, gramatiku i veronauku. Majka je trebala francuski da ih nauči. Rekla je da će se ceo život moliti za Raskoljnikova. On joj je obećao da će doći sutra i otišao je. Idući govorio je da njegov život nije umro sa babom i baba treba da se smiri. Krenuo je ka Razumihinu i dokazao mu je da je dobio opkladu. Lako ga je pronašao. U sobi je bilo oko 15 ljudi. Razumihin je bio ushićen, a i popio je. Raskoljnikov mu je rekao da je dobio opkladu i da je samo zbog toga i došao i da ne može ući, jer je slab i oseća da će pasti. Razumihin odlazi i dovodi Zosimova, koji daje lek Raskljnikovu. I Razumihin kreće sa Raskoljnikovom kući. Pri ulasku u sobu zatekli su Dunju sa majkom. Sedele su na krevetu. Čekale su ga sat i po i razgovarale su sa Nastasjom o njemu. Poletele su mu u susret. Bile su radosne...
Нема коментара:
Постави коментар