SONJA
Dosadno joj. Gde je klima blaža manje se snage troši na borbu sa prirodom i zato je čovek tamo blaži i nežniji, tamo su ljudi lepi, vitki, lako se oduševljavaju, govor im je lepši, pokret graciozniji. Kod njih cveta nauka i umetnost, njihova filozofija nije tako mračna, odnosi prema ženama puni su divne plemenitosti. Dopada joj se Astrov, zaljubljena je. Srdi se na oca i Jelenu i ne govori sa njom 2 nedelje. Ljuti se na Vojnickog što se napio sa Atrovom. "Sivi sokolovi združili se". Astrov je uvek takav, ali Vanja nije, to ne dolikuje njegovim godinama. Govori Astrovu da ne daje Vanji da pije, jer mu to škodi i moli Astrova da ne pije, jer mu ne dolikuje. Žali što nije lepa, za nju je to strašno. "Ona je dobra, velikodušna, ali šteta što nije lepa". Ljuta na Jelenu što se udala za oca iz računa. Sonja od dana venčanja kažnjavala je Jelenu svojim nepoverljivim umnim očima. Zaslužuje sreću. Ostavila svoj posao i došla Jeleni na razgovor. Razlenjila se. Ima divnu kosu. Muči je Astrov, jer gleda Jelenu. Ona je bez nade, očajna je, nema ponosa, snage da gospodari sobom, ne može da se savlada. Priznala i Vanji da je zaljubljena i posluga zna, svi znaju. Plemenita, dobra, čita, jadna devojka. Treba biti milostiv. Najviše radi od svih, zamara se, okleva, vezala se za ljude koji su statični. "Trpi ujko" Trpi!".
Zaljubljena u Astrova, srdi se na oca i Jelenu, dobra, velikodušna, ali nije lepa, ima divnu kosu, nema nadu, očajna je, nema ponosa, snage, ne može da se savlada, pametna, čita, jadna devojka, najviše radi od svih, zamara se, okleva, vezala se za ljude koji su statični...
TELEGIN, OBLANDA - zbog rošavog lica, ILJA ILJIČ
"Ko izneveri ženu ili muža taj je nevernik, taj može da izneveri i otadžbinu". Zbog njegove ružnoće žena je posle svadbe pobegla sa čovekom koga je voelela. On je još uvek voli, veran joj je, pomaže joj, dao joj je imanje i školuje decu koja nisu njegova. "Sreću sam izgubio, ali mi je ostao ponos". A njoj mladost prošla, lepota pod uticajem prirodnih zakona uvela, ljubljeni čovek umro. Krstio je Sonju - pomoćnik i njena desna ruka.
MARINA - dadilja
Obožava profesora, izneverilo je pamćenje, nežna prema profesoru, govori da i nju u nogama boli, zove ga "sunce moje", žali ga, daje mu čaj, greje mu "nožice", moli se bogu za njega, on je dirnut, ne voli nikoga osim sojih brošura i profesora. Voli samo njega i njegove brošure.
VERA PETROVNA - profesorova prva žena, Vojnickova sestra
Divno blago stvorenje, čisto kao plavo nebo, plemenita, velikodušna, imala više obožavalaca nego on đaka, volela ga kao što vole čisti anđeli, čiste i pravedne, po čitave noći nekad nije spavala, mrtva umorna, mnogo volela profesora, tj. muža.
Нема коментара:
Постави коментар