Epilog
I
Rođa je u zatvoru, u Sibiru već 9 meseci. Sve se razjasnilo, a sudije i islednici su se čudili što Raskoljnikov nije koristio stvari, već ih je sakrio. Mislili su da je to laž. Psiholozi su verovali da je to moguće i da se zločin desio u privremenom ludilu i bolesti monomaniji. Uzrok je bio težak položaj, sirotinja. Hteo je da obezbedi karijeru sa 3 hiljade rubalja računajući da će toliko naći kod babe. Prijavio se, jer ga je na to nateralo kajanje. Lizavetu je ubio iz razloga što čovek u isto vreme izvrši 2 ubistva zaboravljajući da su vrata otvorena. Svi su poverovali da ga je na zločin naterao socijalni položaj, a da nije koristio novac i dalje je smatrano za laž. Razumihin je na sudu rekao kako je Raskoljnikov još dok je bio student svojim novcem pomagao siromašnog i tuberkuloznog svoga druga i izdržavao ga pola godine, a kada je on umro njegovog starog i iznemoglog oca je smestio u bolnicu, a kada je umro sahranio ga je. Raskoljnikovljeva gazdarica je posvedočila da je on za vreme požara iz kuće izneo dvoje male dece, a prilikom toga se na nekoliko mesta opekao. Raskoljnikova su osudili na robijaški rad drugog reda i 8 godina zatvora. Za vreme suđenja Raskoljnikovljeva majka se razbolela i Dunja i Razumihin su je sklonili iz Petrograda. Bolest je praćena ludilom i ona je bila živčana, padala je u vatru i bunilo. Dunja i Razumihin su joj rekli da je njen sin na kraju Rusije u misiji koja će mu doneti novac i slavu. Ona je plakala i pričala njihov poslednji susret. Verovala je da će njen sin postati državnik i da ima književni talenat. Neprestano je čitala članak. Postajala je histerična i naglas skoro bez prestanka govorila je osvom Rođi. Razumihin je viđao Rođu u zatvoru. I Sonja ga je viđala. Raskoljnikov se raspitivao i brinuo za majku. Bio je turoban zbog njenog lošeg stanja. Sonja je sa grupom zatvorenika otišla u Sibir. Dunja se udala za Razumihina. Svadba je bila mirna i tiha. Bili su Porfirij i Zosimov. Mladenci su hteli da za 5 godina pređu u Sibir. Pulherija je po dućanima pričala i hvalila sina, ali srećom niko se nije setio prezimena. Ona je htela da poseti i majku dece koju je njen Rođa spasao. Jednog jutra je raspremala sve po kući i govorila je da će njen Rođa doći. Ceo dan je sanjarila o tome, a u noć se razbolela. Ujutru je bila u vatri i bunilu, a posle 2 nedelje je umrla. Raskoljnikov se dopisivao sa rodbinom preko Sonje, a Sonja im je opisivala Rođin život u zatvoru. Uvek je bio mrgodan. Čak je bio hladan kada je čuo za majčinu smrt. Bio je zdrav, išao je na rad, prema hrani je ravnodušan. Spavao je na podu. U početku nije voleo da mu Sonja dolazi, ali sada je navikao na to. Bilo mu je vrlo teško kada je bila bolesna i nije ga posećivala. Sonja je sklopila neka poznanstva u gradu. Dobila je zaštitnike. Bavila se šivenjem. Raskoljnikova su robijaši mrzeli. Nisu ga trpeli i on je ćutao i postajao je bled. Čak se razboleo i ležao je u bolnici...
II
Želeo je da se kaje i pati. Tek sada je uvideo da je želja za životom jaka i snažna. Čudili su ga i robijaši koji su voleli život i sve bi dali za njega. Život u zatvoru se cenio više nego na slobodi. Svi su ga gledali nepoverljivo i neprijateljski. Prezirali su ga i smejali su mu se i to čak veći zločinci od njega. Kada je išao u crkvu da se pričesti svi su skočili na njega i vikali su mu da je nezbožnik i da ga treba ubiti. Jedan bi ga zatvorenik ubio da se tu nisu zatekli i stražari. Zatvorenici su voleli Sonju, iako su je retko viđali. Ona im je pisala pisma za rodbinu i otpravljala poštom. Njihovi rođaci i rodbina, žene, ljubavnice slali su po Sonji novac. Raskoljnikov je ozdravio i sećao se svojih snova. Pričinjavalo mu se da je ceo svet osuđen na žrtvu nekoj neviđenoj kugi koja je nadirala iz Azije u Evropu. Svi će propasti osim mali broj izabranih. Ljudi su bili uznemireni i pozivani na pobunu. Tukli su se i okrivljavali međusobno. Zemljoradnja je zastala. Nastali su požari. Sledeći dan nije mu dolazila Sonja. Razbolela se i ležala je kod kuće, ali bolest nije bila opasna. Sonja mu je poslala pismo i rekla mu da joj je lakše i da će brzo doći. Na radu je Raskoljnikov seo na obalu reke. Tamo preko na drugoj obali čuo je pesmu. Tamo su živeli ljudi i sloboda. Sonja dolazi i seda do njega. Grlio ju je i ona je znala da je on voli. Odlučili su da čekaju još 7 godina. Mislili su jedno na drugo. Sada su i robijaši bili ljubazniji prema njemu. Uzeo je Jevanđelje i čitao je o Lazarevom vaskrsenju. I na tih 7 godina gledali su kao na 7 dana, a Raskoljnikov je znao da budući život treba iskupiti i platiti velikim podvigom.
KONEC, KRAJ, THE END
Нема коментара:
Постави коментар