Variranje, težnja i nemoć da se izađe iz nepoznatog. Čovek je kolektivno biće. S nebesa kroz svet u pakao. Đavo gubi opkladu, a čovek iz teških zabluda uvek teži boljem. On se može spasiti. Bogat, šaren, raznolik život. Čovek se oseća nevoljno u skučenim i uobičajenim zemaljskim okvirima. Čovekove težnje ne mogu biti zadovoljne ni najdubljim poniranjem u nauku, ni uživanjem u najvećim dobrima. On kuša sve strane života, i sve je nesrećniji. Čovekova tragika prouzrokovana je njegovim ograničenim moćima i beskonačnom žudnjom za snažnim afirmisanjem. Čovek je dobio kratak trenutak, nejako telo i omeđen duh i neodoljiva potreba da se potvrdi, produži, uveća, proširi, ovekoveči, spoji sa rajskim i vanljudskim svetom. Vezan je za repove konjima koji besomučno jure u raznim pravcima - ka saznanju, ljubavi, stvaranju. Čoveku su otvoreni zamaljski i nebeski prostori i sva vremena doveo je u dodir s njjim - boga, i đavola, veštice, anđele, džinove, utvare. U svojoj tamnoj žudnji čovek je svestan da je udruživanje s đavolom klonuće. Iz crnog psa, zle unutrašnje tame, rađa se Mefist. Čovek poraste iznad sebe visoko samo kada se buni, traži, želi...
Нема коментара:
Постави коментар