"Zločin i kazna" - Dostojevski, Epilog, I-II...

Epilog

I

Rođa je u zatvoru, u Sibiru već 9 meseci. Sve se razjasnilo, a sudije i islednici su se čudili što Raskoljnikov nije koristio stvari, već ih je sakrio. Mislili su da je to laž. Psiholozi su verovali da je to moguće i da se zločin  desio u privremenom ludilu i bolesti monomaniji. Uzrok je  bio težak položaj, sirotinja. Hteo je da obezbedi karijeru sa 3 hiljade rubalja računajući da će toliko naći kod babe. Prijavio se, jer ga je na to nateralo kajanje. Lizavetu je ubio iz razloga što čovek u isto vreme izvrši 2 ubistva zaboravljajući da su vrata otvorena. Svi su poverovali da ga je na zločin naterao socijalni položaj, a da nije koristio novac i dalje je smatrano za laž. Razumihin je na sudu rekao kako je Raskoljnikov još dok je bio student svojim novcem pomagao siromašnog i tuberkuloznog svoga druga i izdržavao ga pola godine, a kada je on umro njegovog starog i iznemoglog oca je smestio u bolnicu, a kada je umro sahranio ga je. Raskoljnikovljeva gazdarica je posvedočila da je on za vreme požara iz kuće izneo dvoje male dece, a prilikom toga se na nekoliko mesta opekao. Raskoljnikova su osudili na robijaški rad drugog reda i 8 godina zatvora. Za vreme suđenja Raskoljnikovljeva majka se razbolela i Dunja i Razumihin su je sklonili iz Petrograda. Bolest je praćena ludilom i ona je bila živčana, padala je u vatru i bunilo. Dunja i Razumihin su joj rekli da je njen sin na kraju Rusije u misiji koja će mu doneti novac i slavu. Ona je plakala i pričala  njihov poslednji susret. Verovala je da će njen sin postati državnik i da ima književni talenat. Neprestano je čitala članak. Postajala je histerična i naglas skoro bez prestanka govorila je  osvom Rođi. Razumihin je viđao Rođu u zatvoru. I Sonja ga je viđala. Raskoljnikov se raspitivao i brinuo za majku. Bio je turoban zbog njenog lošeg stanja. Sonja je sa grupom zatvorenika otišla u Sibir. Dunja se udala za Razumihina. Svadba je bila mirna i tiha. Bili su Porfirij i Zosimov. Mladenci su hteli da za 5 godina pređu u Sibir. Pulherija je po dućanima pričala i hvalila sina, ali srećom niko se nije setio prezimena. Ona je htela da poseti i majku dece koju je njen Rođa spasao. Jednog jutra je raspremala sve po kući i govorila je da će njen Rođa doći. Ceo dan je sanjarila o tome, a u noć se razbolela. Ujutru je bila u vatri i bunilu, a posle 2 nedelje je umrla.  Raskoljnikov se dopisivao sa rodbinom preko Sonje, a Sonja im je opisivala Rođin život u zatvoru. Uvek je bio mrgodan. Čak je bio hladan kada je čuo za majčinu smrt. Bio je zdrav, išao je na rad, prema hrani je ravnodušan. Spavao je na podu. U početku nije voleo da mu Sonja dolazi, ali sada je navikao na to. Bilo mu je vrlo teško kada je bila bolesna i nije ga posećivala. Sonja je sklopila neka poznanstva u gradu. Dobila je zaštitnike. Bavila se šivenjem. Raskoljnikova su robijaši mrzeli. Nisu ga trpeli i on je ćutao i postajao je bled. Čak se razboleo i ležao je u bolnici...

II

Želeo je da se kaje i pati. Tek sada je uvideo da je želja za životom jaka i snažna. Čudili su ga i robijaši koji su voleli život i sve bi dali za njega. Život u zatvoru se cenio više nego na slobodi. Svi su ga gledali nepoverljivo i neprijateljski. Prezirali su ga i smejali su mu se i to čak veći zločinci od njega. Kada je išao u crkvu da se pričesti svi su skočili na njega i vikali su mu da je nezbožnik i da ga treba ubiti. Jedan bi ga zatvorenik ubio da se tu nisu zatekli i stražari. Zatvorenici su voleli Sonju, iako su je retko viđali. Ona im je pisala pisma za rodbinu i otpravljala poštom. Njihovi rođaci i rodbina, žene, ljubavnice slali su po Sonji novac. Raskoljnikov je ozdravio i sećao se svojih snova. Pričinjavalo mu se da je ceo svet osuđen na žrtvu nekoj neviđenoj kugi koja je nadirala iz Azije u Evropu. Svi će propasti osim mali broj izabranih. Ljudi su bili uznemireni i pozivani na pobunu. Tukli su se i okrivljavali međusobno. Zemljoradnja je zastala. Nastali su požari. Sledeći dan nije mu dolazila Sonja. Razbolela se i ležala je kod kuće, ali bolest nije bila opasna. Sonja mu je poslala pismo i rekla mu da joj je lakše i da će brzo doći. Na radu je Raskoljnikov seo na obalu reke. Tamo preko na drugoj obali čuo je pesmu. Tamo su živeli ljudi i sloboda. Sonja dolazi i seda do njega. Grlio ju je i ona je znala da je on voli. Odlučili su da čekaju još 7 godina. Mislili su jedno na drugo. Sada su i robijaši bili ljubazniji prema njemu. Uzeo je Jevanđelje i čitao je o Lazarevom vaskrsenju. I na tih 7 godina gledali su kao na 7 dana, a Raskoljnikov je znao da budući život treba iskupiti i platiti velikim podvigom.

KONEC, KRAJ, THE END

"Zločin i kazna" - Dostojevski, šesti deo, V-VIII...

V

Raskoljnikov je išao za Svidrigajlovom i rekao mu je da se neće maknuti od njega. Raskoljnikov je hteo da ode kod Sonje i da joj se izvine što nije došao na sahranu, a Svidrigajlov mu govori da ona nije kdo kuće i da je odvela decu kod jedne gospođe na razgovor. Svidrigajlov mu govori da beži u Ameriku - ima još vremena. Pozajmiće mu novac i nabaviti pasoš. Stižu kod Sonje, ali nje nema i Raskoljnikov je otišao na most. Gledao je u vodu. Tu je bila Dunja, ali je nije video,  a video je Svidrigajlova. Dunja i Svidrigajlov su razgovarali i govorio joj je da Razumihin zna za njeno pismo. I odlaze kod Svidrigajlova u stan. Sonje nije bilo. Dunja je sa nepoverenjem razgledala stan. Pokazao joj je i stolicu na kojoj je sedeo dok je slušao razgovor Dunje i Raskoljnikova. Dunja nije verovala da je njen brat izvršio zločin o kome joj je pisao u pismu Svidrigajlov. Svidrigajlov je pričao da je on ubio babu zelenašicu i njenu sestru Lizavetu. Ubio ih je sekirom i poharao ih je, a stvari, tj. novac je sakrio ispod kamena. Sonji je sve to poverio i neće ga odati. On je ubio zbog gladi, ogorčenja, tesne sobe, zbog odela, socijalnog položaja, sestre i majke. Zanela ga je ideja. Smatrao je sebe za idealnog čoveka. Dunja je bila razjarena i govorila je da su sve to laži i onesvetila se. Svidrigajlov ju je prskao vodom i govorio joj je da će ga izvući, daće mu novac, nabaviće mu kartu za inostranstvo. Svidrigajlov joj nije dao da ide i govori Dunji da će ga ona sama izdati. Izjavljuje joj ljubav, ljubio joj haljinu. Ona je vikala i htela je da ode. On joj govori da su sami i da je ključ izgubio. Ona je vikala i izvadila je revolver, koji je bio Svidrigajlovljev. On ju je čak učio i da gađa. Ona je govorila da je pištolj Marfin i da ju je Svidrigajlov ubio i otrovao. Dunja u tom trenutku je bila prelepa. Opet je sevao plamen iz njenih očiju i on je krenuo ka njoj. Dunja je pucala, a zrno je okrzlo Svidrigajlova. Mali mlaz krvi mu je klizio niz slepoočnicu. Terao ju je da ga ubije i približio joj se. Ona je opalila, ali opet ništa. Još joj se približio i ona je bacila revolver. On joj je prišao i zagrlio je oko struka. Ona mu je rekla da ga ne voli i on joj daje ključ i ona odlazi, a potom i Svidrigajlov odlazi noseći sa sobom revolver...

VI

Svidrigajlov je išao iz krčme u krčmu. Pio je vino. Čak je bio i sudija jedne kavge i platio odštetu. Počela je da pada kiša i da grmi. On je otišao kući, a potom i kod Sonje i govori joj da će otputovati u Ameriku i da se sada poslednji put vide. Rekao joj je da su deca zbrinuta i daje joj priznanice u vrednosti 3 hiljade rubalja. Za Raskoljnikova je rekao da ima 2 puta: metak u glavu ili put u Sibir i priznaje Sonji da zna sve i da nikome neće reći. I govori joj da će joj trebati novac kada krene sa Raskoljnikovom u Sibir. Zamolio ju je da nikome ne govori za njegovu posetu i za novac. Pozdravlja se sa Sonjom i odlazi kod neveste i govori im da ide na važan put i dao joj je 15 hiljada rubalja kao poklon pred svadbu. Svi su bili zbunjeni i začuđeni, a on se pozdarvio sa njima  i otišao je. Svratio je u gostionicu i naručio je čaj i teletinu. Uzeo je sobu i otišao je da legne. Tresla ga je groznica. U susednoj sobi video je jednog gosta kako bije drugoga. Bio je u bunilu. Nije mu se spavalo i ležao je. Dunjin lik mu je bio pred očima. Osećao je kako mu nešto protrča ispod jorgana po ruci i nozi. Mislio je da je to miš. Sageo se da pogleda i miš iskoči iz čaršafa. Osećao je kako ga nešto grebe pod pazuhom i golica po telu. Drhtao je i probudio se. Nije hteo da misli, ali bunovne slike su mu izalzile na oči Video je cveće. Sanjao je sjajan topao i vreo dan. Praznik Svete Trojice. Bogatu raskošnu seosku vilu obraslu mirisnim cvećem. Okolo vijugavo rastinje i ruže. Stepenište zastrto ćilimima. Kineske saksije sa cvećem, vaze na prozorima. Ušao je u visoku dvoranu. Svuda beše cveće. Svež vazduh je prodirao u sobu. Ptice su cvrkutale, a u sobi je stajao mrtvački sanduk, a u njemu je ležala devojčica utopljenica od 14 godina. Svidrigajlov ustaje i izlazi u hodnik i ugledao je devojčicu od 5 godina koja je drhtala i plakala. Rekla mu je da je razbila šolju i da će je mama tući, pa je zbog toga pobegla od kuće. Uzeo je devojčicu i stavio ju je u krevet i ona je zaspala. Ujutru je Svidrigajlov uzeo revolver, napisao kratko pismo i izašao na ulicu. Došao je do jedne kuće i izvadio revolver i ubio se. Sve je to posmataro Ahil koji je stajao na kapiji, a Svidrigajlov pre nego što je opalio rekao mu je da ide u Ameriku...

VII

Raskoljnikov odlazi kod Dunje i majke. Odelo mu je bilo kaljavo, iscepano i izgužvano. Lice unakaženo od klonulosti i fizičkog umora, nepogode i unutrašnje borbe sa smim sobom, koja je trajala čitav dan i noć. Prethodnu noć je proveo sam. Došao je kod majke. Dunja nije bila kod kuće. Govori mu da je Dunja često izvan kuće, da je nepažljiva i ima neke svoje tajne. Raskoljnikv je rekao majci da je voli ma šta da čuje o njemu. Uvek će je voleti i to od srca i nikada neće prestati da je voli. Majka mu je rekla da je Dunja celu noć bila u bunilu, čak je i njega pominjala i majka je rekla da predoseća da nešto nije u redu. Raskoljnikov joj govori da putuje i da se pomoli bogu za njega. Ljubio je majku, a oboje su plakali zagrljeni. Govori joj da će doći sutra i odlazi. Došao je kući, a u sobi je video Dunju. Predosećao je da ona zna sve. Govori joj da mu nije dobro i da ništa nije rekao majci, jer ona sve razume i shvata. Čak je hteo da se utopi da bi izbegao sramotu. Dunja je plakala i zagrlila ga. Govorio je da je ubio babu gadnu vaš koja je sisala krv sirotinji. Tražio je od Dunje da mu oprosti. Molio ju je da ostane sa majkom i da se ne odmiče od nje i Razumihin će biti sa njima. A on iako ubica biće hrabar. Dao je Dunji i sliku devojke koju je voleo, a koja je umrla i odlazi. Razmišlajo je zašto ga svi vole kad on to ne zaslužuje...

VIII

Dolazi kod Sonje. Ušao je i rekao joj je da je došao po krst i da je spreman da pođe na straadnje. Sonja je ćutala i izvadila je iz fioke 2 krsta, prekrstila ga i stavila mu krst. Rekao joj je da će joj ispuniti želju i da će otići na robiju. Njen plač mu je padao teško. Pomolili su se bogu i odlazi, a Sonji je rekao da ne ide za njim. Došao je do trga, izvadio je nešto novca i dao ženi koja je bila sa detetom. Setio se Sonjinih reči i otišao je na raskršće. Sageo se, poljubio zemlju i poklonio se i rekao svima da je ubica. Neki su vikali da je mlad i plemićkog roda, drugi da ide u Jerusalim, da je pijan. Pošao je u policiju, ali je ugledao Sonju i shvatio da je ona zauvek sa njim. Stiže. Zastao je i odahnuo. Odlučio je da se prijavi Barutu. Ušao je u kancelariju. Fomiča i Zametova nije bilo. Barut mu se obradovao i rekao mu da je čuo da je on bivši student, da se bavi književnošću, upoznao mu je i sestru. Barut mu je rekao da je Zametov premešten i da je skllon skandalima. Pričao je o pojavi nihilista, ošišanih devojaka-babica, samoubistava. I govori da se baš jutros ubio gospodin Svidrigajlov. Raskoljnikov govori da ga je poznavao i da je sa njim pio vino juče i odlazi sav bled iz kancelarije. Vrtelo mu se u glavi. Silazi u dvorište i zatiče Sonju Zastaje i vraća se u kancelariju. Seo je i rekao Barutu da je on ubio babu i Lizavetu sekirom i poharao ih...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, šesti deo, I-IV...

Šesti deo

I

Raskoljnikov je bio u bezizlazu. Obuzimala ga je mučnina, bolest i brige, paničan strah. Padao je u apatiju. Zabrinjavao ga je Svidrigajlov. Završavao bi u krčmama. Nekada bi se budio u svanuće u žbunju. Posle Katarinine smrti, 2 puta je video Svidrigajlova, koji se brinuo o sahrani. Za decu je našao dom. Sveštenik je stigao. Počelo je opelo. Deca su plakala moleći se bogu. I Sonja je plakala. Posle službe Raskoljnikov je prišao Sonji, stegao joj ruku i otišao kući. Dolazi Nastasja i donosi mu da jede. Dolazi mu i Razumihin i govori mu da mu je majka bolesna i da je dolazila, ali ga nije zatekla. Vratila se kući i sada je bolesna i u vatri. Razumihin mu govori da ga je tražio i kod Sonje, ali je tamo zatekao decu koja plaču. Razumihin ga je grdio i saznaje da se Raskoljnikov još juče video sa Dunjom i da mu sada predaje obe na čuvanje. Razumihin mu govori da je Dunja dobila pismo koje ju je uznemirilo. Čak mu govori da je ubica moler i da je priznao sve. A to mu je saopštio Porfirij. Razumihin odlazi, a Raskoljnikova je i dalje Svidrigajlov bacao u brge. Zabrinjavala ga je i Razumihinova sumnja. Raskoljnikov želi da izađe. Mislio je da ubije Porfirija ili Svidrigajlova. Na vratima se sudara sa Porfirijem...

II

Porfirij puši i govori mu da ne može da ostavi cigare i da je to velika šteta, jer mnogo kašlje i sipa. Porfirij mu govori da je i pre svraćao, ali ga nije bilo i podsetio je Raskoljnikova kako je pri njihovom poslednjem susretu došlo do svađe. Raskoljnikovu su se razdražili živci, što je tada Porfirij primetio. Porfirij mu je govorio da je u početku bilo samo govorkanje, pa susret sa Raskoljnikovom, babine beleške na zalozima, članak o zločinu. I u početku je rešio da izazove Raskoljnikova, jer je on nestrpljiv i bolestan. Po njemu Raskoljnikov je smišljao članak u nesanici noću, sa uzbuđenjem i lupanjem srca, sa prigušenim entuzijazmom. On, tj. Porfirij je u tom članku pronašao mladalačku i nepotkupljivu gordost, smelost i odlučnost. Govori mu da je i pretresao stan, ali ništa nije našao. I govori mu da je i Zametov sumnjao u njega, a Zametov je rekao da je od Raskoljnikova saznao da su stvari skrivene pod kamenom. Za Porfirija Mikolka je nevin, ima srce, zna da peva i priča priče, ljudi dolaze iz drugih mesta da ga čuju. Čak je hteo da ide u pustinju, noću se molio bogu, čitao stare i istinite knjige. Na njega su uticale žene i piće. Želi da primi stradanje Ali  će Mikolka da se ispovedi i odreći će se svojih dosadašnjih izjašnjavanja. Za Porfirija ubica nije bio sposoban da pohara, jer je stvari zakopao. Čak  je i u bunilu odlazio u stan i zvonio. Ubica  nije Mikolka i Porfirij govori Raskoljnikovu da ih je on ubio i govori mu da mu je bolje da se sam prijavi i prizna zločin. To će biti bolje za njega i kazna će mu biti manja. Raskoljnikov je govorio da mu smanjenje ne treba. Porfirij mu govori da nađe veru, jer samo tako može živeti. Treba da promeni vazduh. Porfirij mu je dao dan i po - dva da se prijavi i rekao mu je da ne može pobeći. Za Porfirija u patnji leži ideja i rekao mu je ako bi se slučajno odlučio na samoubistvo da ostavi sve na papiru u 2-3 reda...

III

Raskoljnikov odlazi kod Svidrigajlova. Hteo je da sazna da li je Svidrigajlov bio kod Porfirija. Osećao je umor, očajanje. Bila mu je potrebna Sonja. Hteo je znati od koga je Dunja dobila pismo. Došao je do jedne gostionice. Tu je video Svidrigajlova i odlazi kod njega i govori mu da ga ostavi na miru i da neće uspeti da ga strpa u zatvor. Svidrigajlovu je Raskoljnikov bio zanimljiv kao subjekat za posmatranje. Dopao mu se što Raskoljnikov ima veliki uticaj na Dunju. Svidrigajlov mu je pričao kako je bio plemić, služio je u konjici, posle se skitao i krao, oženio se Marfom, kockao je i varao U Petrogradu je zbog žena i priznaje da je razvrat bolest i da tu čovek ne zna za meru. On se boji smrti i mističan je. I počeo je da govori kako ga je Dunja spasila...

IV

Pričao je da je bio u zatvoru zbog duga, a Marfa ga je iskupila i on ju je oženio. Sklopio je sa njom ugovor: da je nikada ne sme ostaviti, da će biti njen muž, da se bez njene dozvole ne sme udaljavati, stalnu ljubavnicu ne sme imati, ako bi ga mučilo nešto dužan je da se poveri Marfi. Dok su se svađali Svidrigajlov je ćutao, a Marfa je imala i loših navika. Bila je vatrena i prijemčiva. Čak se i zaljubila u Dunju. Marfi je smetala ćutnja i ravnodušnost Svidrigajlova. Dunji je poveravala sve porodične tajne i kritikovala muža, a Dunja je znala njegove mračne tajne. Svidrigajlovu je žao što se Dunja nije rodila u II ili III veku nove ere kao kćer nekog kneza ili starešine ili prokonzula, jer bi ona prihvatila sve muke. Smešila bi se dok bi joj pekli grudi užarenim kleštima. A da je rođena u IV ili V veku otišla bi u pustinju i hranila bi se korenjem. Živela od ushićenja i priviđenja. Ona želi da strada za nekoga, da se pati. Ona je čista i nevina i to preterano. Čak je Parašu jednu njihovu sobaricu Dunja uzela u odbarnu i molila je Svidrigajlova da je ostavi. Svidrigajlov da bi pokorio Dunjino žensko srce upotrebio je laskanje. Čak je i Marfa pala na to. Voleo je Dunjin pogled i oči koje su sevale. Sanjao je i šuštanje njenih haljina. Zaneo se i ponudio je Dunji novac, ali pod uslovom da pobegen sa njim. Čak bi i otrovao i ubio Marfu, da mu je to Dunja rekla. Razljutio je se kad je saznao da je Marfa izmajstorisla Lužinov i Dunjin brak. Raskoljnikovu nije verovao Svidrigajlov kada je čuo da ga Dunja više ne voli. Pričao je da će i da se ženi devojčicom od 16 godina sa kojom ga je upoznala gospođa Reslih. Ta devojak je lepa, pametna, završila je školu. Kad su sami ona ga grli, ljubi, kune se da će mu biti poslušna i verna. Svidrigajlov voli decu. Na jednoj igranci je video devojčicu koja je imala 13 godina i koju su vređali. Tu je bila sa majkom i Svidrigajlov se upoznao sa njima i odveo ih kući. I danas je sa njima u dobrim odnosima. Raskoljnikov i Svidrigajlov izlaze iz krčme i kreću ka Senskom trgu...

  

"Zločin i kazna" - Dostojevski, peti deo, I-V...

Peti deo

I

Lužin ustaje. Tešio se da će naći drugu i bolju devojku. I u senatu mu se desila neprijatnost. Gazda stana koji je iznajmio za nejga i Dunju hteo je odštetu, a i radnja nije htela da mu vrati novac od nameštaja koji je trebao da kupi. Mislio je da još jednom pokuša sa Dunjom, ali to je bilo nemoguće zbog Raskoljnikova. Na podušju Katarina se trudila da bude sve svečano. Bile su pozvane uglednije ličnosti, čak i gazdarica Amalija, Raskoljnikov. Lužin otpočinje razgovor sa Lebezjatnikovom i saznaje da je i njega pozvala Katarina. Lužina je začudilo što je Katarina dosta novca dala na hranu. Bilo je vina, ruma. Lebezjatnikov je govorio da nije tukao Katarinu, već se branio, jer je ona prva naletela na njega i počela da ga grebe. Lebezjatnikov je rekao da nije isterao Sonju iz kuće i nije joj se nametao. Čak ju je zvao u Komunu. Za njega ona je devojka prekrasne prirode. Sjajno je razumela pitanje o ljubljenju ruku smatrajući da muškarac vređa osećanje ravnopravnosti kada ženi ljubi ruku. I o radničkim udruženjima u Francuskoj slušala je sa velikom pažnjom, a sada joj objašnjava o ulasku u sobe u budućem društvu. Lužin traži od Lebezjatnikova da mu  dovede Sonju i on je dovodi. Pošto mu je rekao da je Raskoljnikov tamo kod njih, Lužin ga je zamolio da ostane sa njim i sa Sonjom. Lužin je rekao Sonji da ne može doći na podušje i da će im pomoći da Katarina dobije penziju, tj. privremenu pomoć. Čak će i pokušati da skupi neke priloge. Smatrao je da je opasno dati Katarini novac, jer ona ne ume da čuva i o prikupljanju priloga Katarina ne sme znati. Uzeo je 10 rubalja i dao je Sonji. Sonja je uzela, a Lužin ju je ispratio, a Sonja sva uznemirena i usplahirena vrati se kući. Lebezjatnikov je prišao Lužinu i pruža mu ruku, govoreći da je to humano i blagodarno od njega. Lužin je rekao da mu treba zakoniti brak, jer ne želi da mu se na vrat natovare tuđa deca. Za Lebezjatnikova deca su socijalno pitanje. On bi čak dozvolio ženi da ima ljubavnika...

II

Za podušje Katarina je spremila svačega. Htela je da pokaže ništavnim i gadnim susedima da ume da živi i da zna da dočeka i da je vaspitana u blagodarnoj aristokratskoj porodici. Na stolu je bilo: rakije, vina, ruma, raznog voća, 3-4 vrste jela iz kuhinje Amalije. Jedan Poljačić je trčkarao i slušao Katarinu oko kupovine. Amalija je postavljala sto. Na pogreb su došli: Poljak, odvratni kancelarista, gluv i slep starac, pijani poručnik u penziji. Raskoljnikov je stigao čim su oni došli sa groblja. Katarina mu se obradovala, a on joj se izvinuo što je zakasnio. Govorila mu je da je kriva Amalija, jer nije pozvala bolji svet, već ološe. Dolazi i Sonja i saopštava Lužinovo izvinjenje. Katarina je pričala o slabosti svoga muža, a to je da je uvek bio dobar i blagodaran, voleo je i uvažavao porodicu i suviše se poveravao svakojakim razvratnim ljudima i sa svakim je pio. I pijan je mislio na decu, u džepu su mu našli medenog petla. Prema njemu nije bila stroga. Bio je čovek dobre duše. Nekada ga je i sažaljevala. On ju je i poštovao. Raskoljnikov je gledao dipolmu Katarine o kojoj mu je rpičao Marmeladov. Katarina je rekla da je Amalija možda ćerka nekog Finca mlekadžije i zamerila joj je što je htela da je još juče izbaci iz stana. Amalija je počela da ciči. To ju je veoma rasrdilo i rekla je  Katarini da se odmah seli. Deca su plakala. A na vratim se pojavio Lužin. Katarina je poletela ka njemu...

III

Katarina je tražila od Lužina da je zaštiti. Lužin je tražio Sonju da se sa njom objasni, a Katarinu kao da je pogodio grom. Dolazi i Lebezjatnikov. Lužin govori Amaliji i svim prisutnim da mu je Sonja ukrala 100 rubalja. Sonja je govorila da ništa ne zna i da ima samo 10 rubalja koje joj je dao Lužin. Katarina je uzela 10 rubalja i bacila u lice Lužinu. Amalija je govorila da treba zvati policiju i da je Sonja i pre krala. Katarina je bila sva zaprepašćena, poletela je i zgarlila Sonju. Na vartima je bila i dama sa ćerkom. Pretresli su Sonju, a iz desnog džepa je ispalo 100 rubalja. Amalija je vikala da je kradljivica i u Sibir je treba proterati, a Raskoljnikov je samo posmatrao i ćutao. Sonja se klela da nije uzela. Lužin je rekao da će joj oprostiti i želi da joj ova sramota bude lekcija za budućnost. Lebezjatnikov je rekao da će da svedoči i rekao je Lužinu da je klevetnik i da je on lično stavio 100 rubalja u Sonjin džep dok ju je pratio. Lebezjatnikov je msilio da Lužin želi kradom da joj učini to dobročinstvo. I pošto Sonja nije znala za tu novčanicu, Lebezjatnikov je hteo da dođe da joj kaže. Lužin je govorio da to nije nikakav dokaz, a Raskoljnikov je počeo da govori kako je Lužin hteo da ga zavadi sa majkom i sestrom. Lužin ga je klevetao i priičao razne gadosti o Sonji, a ovim je hteo da dokaže svoje tvrdnje o lošem karakteru Sonje. Lebezjatnikov je rekao da se Lužin raspitivao da li je Raskoljnikov tamo, jer mu je bilo potrebno da i Raskoljnikov bude na podušju. Lužin odlazi, a kasnije i Sonja usled histeričnosti. Amalija je lupala Katarinine stvari i terala ju je napolje. Katarina jedva dišući rekla je deci da je čekaju, a ona je otišla da traži pravdu ako je ima na svetu. Raskoljnikov je krenuo kod Sonje...

IV

Osećao je nemoć i strah. Bio je u neodlučnosti i dvoumio se da li da joj kaže ko je ubio Lizavetu. Ušao je u sobu i rekao joj da Amalija tera Katarinu iz stana i da je Katarina otišla na ulicu u potrazi za pravdom. Sonja je htela da ide, ali joj Raskoljnikov nije dao rekavši joj da ostane malo sa njim. Pitao ju je šta više voli da bude mrtav Lužin ili Katarina. Ona je govorila da ono što bi ona volela ne može biti i da ona ne zna božiju promisoa. Ona nije sudija. Raskoljnikov je tražio da mu oprosti i govori da će joj reći ko je ubio Lizavetu. Tražio je da pogodi ko je ubica i rekao joj je da je ubica njegov veliki prijatelj i da je on slučajno ubio Lizavetu. Sonja ga je grlila i ljubila ga i rekla mu je da će za njim ići svugde i da ga nikad neće ostaviti. Krenuće sa njim i na robiju. On je rekao da neće otići na robiju i da je oplajčkao babu ne iz gladi, već da pomogne majci. Babin novac nije koristio. Zakopao ga je ispod kamena. Još uvek ne zna da li će da uzme taj novac ili ne. Sonja je plakala i grlila ga, a on je vikao da je podlac zlog srca. Čak je ubio misleći da će postati Napoleon. Hteo je da babin novac upotrebi za svoje školovanje. On nije ubio babu već vaš, nekorisnu, gadnu, štetnu. Za sebe je govorio  da je zao, naklonjen ludilu, osvetoljubiv. Mogao je da daje časove i da podučava đaka, ali nije hteo. Čak ga je i teskobna soba stešnjavala. Mrzeo je svoju sobu. Nije hteo da izlazi i da nešto radi. Ležao je i inatio se. Rasprodao je knjige. Dok je ležao u mračnoj sobi pred oči mu je sve izlazilo kako da ubije. Đavo ga je zavodio. Ubio je samo zbog sebe. Bilo mu je potrebno da sazna da li je i on vaš kao i svi ili je čovek. Đavo ga je vodio i dokazao mu da je ista vaš kao i svi ostali. Đavo ga je ismejao, a Raskoljnikov se sam ubio i sebe za ceo vek uzeo, a đavo je ubio babu. Sonja mu je rekla da ode da se pokloni zemlji koju je oskrnavio, a potom da se pokloni celom svetu i da svima kaže da je ubio. On nije hteo, jer su svi varalice i podlaci, uništavaju milione ljudi. Bojao se da ga ne ismeju i odlučio je da se i dalje bori. Sonja mu je davala krst, ali on joj govori da će malo kasnije doći po krst, jer još nije spreman da krene na stradanje. Dolazi i Lebezjatnikov...

V

Lebezjatnikov govori Sonji da je Katarina otišla kod jednog načelnika, ali ga nije zatekla kod kuće i potom je otišla kod generala i prekinula ga za večerom i izazvala ih i oni su je istukli. Ona ih je grdila, a potom otišla na ulicu terajući decu da igraju i pevaju. Deci je od krpica napravila kostime i čak ih je i tukla. Katarina je bila poludela. Lebezjatnikov je pričao Raskoljnikovu kako su u Parizu vršeni eksperimenti, gde je utvrđeno da se na lude osobe može uticati samo logičkim ubeđivanjem. Jer, je ludlo logička greška i greška u nepravilnom rasuđivanju. Raskoljnikov odlazi kući. Bio je užasan i usamljen. Dolazi mu Dunja i govori mu da sve zna, tj. da ga muče usled nekog saslušanja. Ona je govorila da majci neće ništa govoriti i reći će joj da će je sin uskoro posetiti. Raskoljnikov je Dunji pri odlasku rekao da je Razumihin dobar čovek, ozbiljan, vredan, častan, i sposoban je mnogo da voli. Dunja odlazi, a i on posle nje. Mučila ga je tuga. Čuo je da ga neko zove. Bio je to Lebezjatnikov koji mu saopštava da je Katarina na ulici sa decom. Van sebe je i Sonja. Katarina je bila u staroj pohabanoj haljini. Katarina je vikala na decu. Prolaznicima je govorila da su to deca iz aristokratske kuće. Neki su joj se smejali. Poludela žena sa prestravljenom decom bila je zaniljiva svima. Deca su bila u kostimima, dok je Sonja plakala i molila Katarinu da se vrati kući. Katarina čim je videla Raskoljnikova poletela je ka njemu i ispričala mu o generalu. Raskoljnikov ju je molio da se vrati i podsećao ju je da će ona osnovati pansion. Ali, ona je pričala da ju je ta mašta već odavno prošla. Ljutilo ju je što im neće niko da udeli novac. Decu je terala da pevaju i na francuskom. Dolazio je i policajac i rekao joj da ne pravi nered. Čak ju je pitao da li ima dozvolu za uzimanje priloga od naroda. Deca odjednom se uhvatiše za ruke i počeše da beže i Katarina je potrčala za njima da ih stigne, ali se spotakla i pala je. Ugruvala se i krv ju je oblila. Raskoljnikov i Lebezjatnikov su potrčali ka njoj. Iz gomile su vikali da će umreti, da je poludela. Činovnik videći da Katarina pljuje krv, rekao je da je to jektika i da će ona umreti. Odveli su je kod Sonje u sobu. Deca su plakala. Došao je čak i Svidrigajlov. Katarina je pitala decu zašto su bežala, a Sonji je rekla da ih uzme i da se brine o njima. Rekla im je da ne zovu sveštenika, jer nemaju novca. Ona nema greha, a i bog će joj sve oprostiti. Ubrzo je i izdahnula. Deca su je grlila i plakala su. Raskoljnikovu prilazi Svidrigajlov i govori mu da će on platiti sahranu, a decu će smestiti u sirotinjski dom, a 10 hiljada koje je hteo da da Dunji, sada će dati ovoj deci. I rekao je Raskoljnikovu da zna sve i da je prisluškivao njegov razgovor sa Sonjom...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, četvrti deo, IV-VI...

IV

Raskoljnikov odlazi kod Sonje. Lutao je po mraku i najzad je došao u Sonjinu sobu. Soba je bila velika, a sirotinja očevidna: nema zavesa. Rekao joj je da se vide možda poslednji put i došao je da joj nešto kaže. Govorio je o njenoj ruci da je slaba, bleda. Sonja mu se smešila govoreći da je ona uvek bila takva. Rekao joj je da bi se bojao u ovoj sobi da noći. Sonja mu govori da  je danas dok je išla ulicom videla oca, tj. Marmeladova. Išao je ispred nje. Govorila je da je Katarina nije tukla, već da  je ona pravična i čista. Čak i gazadrica hoće da je istera iz stana, a Katarina gubi pamet hoće da poludi. Jedina nada joj je Raskoljnikov. Katarina želi da ode u svoje rodno mesto i tamo otvori pansion za plemićke kćeri i da će joj Sonja biti nadzornica. Pričala je i o tome kako su njih dve išle da kupe devojčicama cipele. Katarina je izabrala najlepše, ali nije imalan novca. Bile su preskupe. Čak je pričala o mažetnama i okovratniku koje je kupila kod Lizavete. To se svidelo Katarini, ali joj Sonja nije dala i ona se naljutila. Posle je Sonji bilo žao zbog toga. Raskoljnikov je rekao da će Katarina uskoro umreti, jer ima sušicu i ljubio joj je nogu. Sonja se iznenadila i govorila je da je nečasna, da je velika grešnica. Njega je čudilo kako je uspela da ne poremeti pameću ili da se ne ubije u takvom bezizlazu. Po njemu ona je imala 3 puta: skočiti u kanal, otići u ludnicu ili se baciti u razvrat. Sonja se uzdala u boga i mnogo se molila. Uzeo je Novi zavet i rekao joj da mu čita o Lazarevom vaskrsenju. Ruke su joj drhtale, a glas je izneverio. Dva puta joj je nestajao, a u grudima ju je stezalo. Savladala je sebe i čitala je sva drhteći. Pročitala je, a on joj je rekao da je došao da razgovara sa njom. Pričao je da je ostavio majku i sestru i da im se neće vratiti, jer sada ima samo Sonju. Oni su zajedno prokleti i poziva je da krene sa njim. Ona ga razume i potrebna mu je. Ona je uradila isto što i on, prekoračila je  i ruku na sebe digla i upropastila život. Ako bude sama poludeće kao i on. Treba da idu istim putem. A ako dođe sutra reći će joj ko je ubio Lizavetu. Sonja se začudila i zbunila, a on je već odavno izabrao njoj da kaže. A njihov razgovor je prisluškivao sve  vreme Svidrigajlov...

V

Raskoljnikov odlazi kod Porfirija. Čudiilo ga je što ga dugo nisu primili. Kancelarijska lica ga nisu primećivala. Bila su zabrinuta kancelarijskim sitnicama Obuzimao ga je strah i drhtavica pri pomsili na mrzovoljnog Porfirija. Pozvali su ga i on saopštava da je doneo molbu i da je spreman da razgovara o poznanstvu sa babom. Uzbuđenje mu je raslo, živci su se razdraživali. Mučilo ga je sve to. Mislio je da će se odati. Porfirij mu je govorio da se ne uznemirava i da ima vremena i počeo je da priča o tome kako za islednika postoji jedan put, a to je da on počinje izdaleka, od sitnica da bi uspavali opreznost ispitaniku. A kobnim i opasnim pitanjem ga tresnu po glavi i to kad se najmanje nada. Raskoljnikov je govorio da žuri i kreće da ode, ali Porfirij ga smiruje i moli ga da ostane još malo i nastavlja da mu priča, kako se počinje sporednim pitanjima. Za njega su forme trice, dok je islednikov posao slobodna umetnost. Forma je uvek prisutna i za nju ne treba brinuti. On ne mora uhapsiti pravog zlčinca prvo, već bi drugog, a zločincu bi ostavio vremena da se prošeta. Jer, islednik želi da dođe do jasnih dokaza. Jer, ako bi ga odmah uhapsio ne bi bio u mogućnosti da obelodanjuje nejgovu krivicu. Kada zločinac zna da ga prate, da sve znaju i da je osumljičen, njemu se onda muti u glavi, popuštaju mu živci, bolestan je, slab, ozlojađen. On je žrtva i nikuda neće pobeći. Svaki korak mu prati i psihološki ne može da pobegne. Zločinac se neprestano vrti, baca se u misli, zaplitaće se, uznemiriće se i život će mu biti neprijatelj. Raskoljnikov je ćutao i sedeo nepomičan. Bio je bled i rekao je Porfiriju da mu ne može podvaliti i ne može ga uplašiti i da nema dokaza. Hteo je da skoči i udavi Porfirija. Bio je pun srdžbe i besa, ali se odlučio da ćuti. Porfirij je pričao da je oštroumlje velelepna stvar i sposobno je da zada zagonetke koje je nemoguće rešiti. Zločinac će slagati lukavo i odlučno i to uz pomoć fanatzije. Zanosiće se nestašlukom svoga oštroumlja, bledeće, istrčavaće sam napred, nameće se i gde ne traže, započinje razgovor o onome o čemu bi trebao da ćuti. Raskoljnikov je pobledeo, a Porfirij ga je umirivao. Raskoljnikov govori da mu je sve dosadilo i ako hoće neka ga uhapsi, ali neće da ga muči. Porfirij ga je stišavao i otvorio je prozor i dao mu vode da pije. Govorio mu je da će poludeti ako tako nastavi i da će uvući i Razumihina i upropastiti. Govori mu da je znao za njegovu posetu stanu i za raspitivanje o krvi i da je zvonio. Porfirij mu je pričao o jednom psihološkom slučaju kako je ubica poremetio pameću, počelo mu se priviđati, uveravao je sebe u to, a ustvari bio je nevin. Jer, duševne bolesti su i zarazne. Raskoljnikov je govorio da nije bio u bunilu kada je dolazio u stan, a Porfiriju je govorio da laže i da hoće da ga uvuče u igru. Raskoljnikov je bio uznemiren i sve je unapred sam govorio svojim gestovima. Porfirij mu je rekao da izdrži neizvesnost, ali Raskoljnikov je padao u jarost. Lupao je pesnicama po stolu. Bio je besan. Porfirij mu je nudio prijateljstvo na koje je Raskoljnikov pljuvao i krenuo je. Ali Porfirij mu je rekao da iza zaključanih vrata ima iznenađenje za njega...

VI

U sobu ulaze stražari sa Nikolajem koji je vikao da je kriv i da je ubica. Govorio je da Mićka nije rkiv. Porfirij je rekao da su sve to tuđe reči i prilikom opraštanja sa Raskoljnikovom primetio je kako mu drhte ruke. Pri odlasku je video da ga sada drugačije posmatraju. Opazio je i vratare koji su nešto čekali, a Porfirij mu je rekao da će ga još ispitivati. Raskoljnikov je išao kući sav zbunjen i znao je da nešto mora učiniti, jer opasnost razotkrivanja istine je neminovna i neizbežna. Porfirij je rizikovao i pokazao  mu je svoju igru i namere. Krenuo je na podušje kod Katarine. Na vratim se susreo sa građaninom koji mu je rekao da je kriv što ga je optužio i hteo je da mu se izvine. On ga je i prijavio kod Porfirija i  on je slušao Raskoljnikovljevo saslušanje, tj. on je bio to iznenađenje. Molio ga je da mu oprosti, a zatim je otišao...

 

"Zločin i kazna" - Dostojevski, četvrti deo, I-III...

Četvrti deo

I

Raskoljnikov ga je gledao sa nepoverenjem i vrlo pažljivo. Svidrigajlov mu je ispričao kako je predlagao Dunji da pobegne sa njim u Ameriku. I da je za sve kriva Marfa, a u slučaju njene smrti ništa nije posumnjano. Utvrđeno je da je to bila kap. Priznaje čak da ju je i udario 2 puta bičem, a modrica nije ostala. Nikada se nisu tukli, već su živeli u slozi. Za 7 godina braka samo 2 puta upotrebio je bič. Prvi put 2 meseca posle venčanja odmah po dolasku u selo i sad drugi put. Varao je na kartama i to priznaje. Uhapsili su ga zbog dugova i Marfa ga je iskupila, a on se vezao za nju i to zakonitim brakom. Marfa je starija 7 godina. Odvela ga je u selo i više nije mogao da putuje kao pre. Sada bi otišao i na Severni pol i to balonom. Pre 1 godinu na svoj rođendan dobio je od Marfe dokument i poklonila mu je nešto novca. Pričao je kako mu se priviđa Marfa i to 3 puta do sada. Prvi put je video na dan sahrane i to kada se vratio sa groblja. Drugi put na stanici, a treći u njegovom stanu pre 2 sata. Prvi put ga je opomenula, jer nije navio sat u trepezariji, a svih 7 godina taj sat je svake nedelje navijao, a kad bi zaboravio to, opomenula bi ga Marfa. Drugi put je sela kraj njega sa kartama i htela je da mu baci karte pred put, ali joj on nije dao i sada mu je žao zbog toga. Treći put, tj. danas došla je u gostionicu i sela je kod njega u novoj svilenoj haljini. On joj je saopštio da će da se ženi, ali ona mu je rekla da je to nečasno za njega. A pre 10 godina video je svog slugu posle sahrane. Došao je da mu zapali lulu. To je bilo njegovo prvo priviđenje. Raskoljnikov mu govori da ne veruje u priviđenja i da se priviđenja javljaju samo bolesnicima. Za Svidrigajlova su priviđenja parčad i odlomci drugih svetova. Čim se čovek razboli, odmah mu se počinju prikazivati mogućnosti drugih svetova. Svidrigajlov je pitao da li je istina da se Dunja udaje za Lužina. Po njemu se Dunja žrtvuje za porodicu udajom za Lužina i govori da je Marfa osmislila taj brak. On želi da se vidi sa Dunjom i da je upozori da od Lužina neće videti korist, već će imati samo štetu i želi da joj uruči 10 hiljada rubalja i da joj na taj način olakša raskid sa Lužinom. A ako Dunja odbije taj novac, on će ga potrošiti na najgluplji način. Tim novcem on želi i da se iskupi za sve što joj je učinio. Govori čak da će se uskoro oženiti sa jednom devojkom i zamolio je Raskoljnikova da sve ovo saopšti Dunji, a ako to neće on će se lično obratiti Dunji. A molio je Raskoljnikova da mu zakaže i sastanak sa Dunjom i da joj kaže da joj je Marfa testamentom 3 hiljade rubalja ostavila. I Svidrigajlov odlazi, a ulazi Razumihin...

II

Krenuli su kod Dunje. Raskoljnikov je objašnjavao Razumihinu o Svidrigajlovu. Pričao je da mu deluje čudno i kao da nešto zna. Bojao ga je se i smatrao je da Dunju treba čuvati od njega. Bilo mu je važno da Razumihin upamti negovo lice. Razumihin mu govori da je bio kod Porfirija i Zametov je bio tamo, čak je prineo pesnicu Porfiriju. Hteo je da ga udari, a pljunuo je i otišao. Sa Zametovim nije ni reči progovorio. A da je na Raskoljnikovljevom mestu počeo bi da i mistifikuje stvari. Stižu i susreću se sa Lužinom. Dunja ih je dočekala lepo i seli su za sto. Lužin je pomišljao i da ode i tako kazni obe dame, ali se predomislio i saopštio im da je Svidrigajlov doputovao u Petrograd. To je uznemirilo Dunju i Pulheriju. On im je rekao da ne ulaze u bilo kakve odnose sa Svidrigajlovim i da slušaju njega. A on se raspituje i motri na njega. Čak i sumnja da je on kriv za smrt Marfe i potrudiće se da sazna šta je dobio. I nadao se da će Svidrigajlov poći starim putem i izgubiti sve na kocki. Lužin je pričao kako je on osramotio daljnu rođaku madam Reslih, koja je imala 14-15 godina i bila je gluvonema i  našli su je obešenu. Čak je i slugu Filipa mučio i on se obesio, jer nije mogao da trpi kažnjavanje od strane Svidrigajlova. Dunja trvdi da se Filip obesio iz razloga što mu se Svidrigajlov podsmevao i da je Svidrigajlov voleo Filipa. Raskoljnikov reče da je Svidrigajlov dolazio kod njega i traži sastanak s a Dunjom, a Marfa joj je ostavila 3 hiljade rubalja. Govori da je Marfa svo imanje ostavila deci i da Svidrigajlov nije tako bogat. Dunja govori da se sve mora svršiti odmah i po svaku cenu. Lužin je pričao kako ljubav prema mužu mora da nadmaši ljubav prema bratu. Lužin je kritikovao i dalje, a Dunja se sve više i više ljutila. Pulherija je pitala Lužina zašto je govorio neistinu o njenom Raskoljnikovu. Raskoljnikov je rekao da Lužin ne vredi ni koliko mali prst nesrećne Sonje i saopštava da je Sonja sedela do Dunje i majke. Dunja je rekla Lužinu da ide i on odlazi...

III

Dunja je krivila sebe, dok je Pulherija govorila da ih je izbavio bog. Razumihin je bio ushićen, dok je Raskoljnikov sedeo i ćutao. Bio je namršten i rasejan i rekao je Dunji da Svidrigajlov želi da joj pokloni 10 hiljada rubalja i da želi da je vidi i da će se oženiti, a ne bi voleo da se Dunja uda za Lužina. Sve je to Dunju potreslo i ona je stajala sva zamišljena. Razumihin im je predložio da uz pomoć njega i njegovog čike osnuju firmu, tj. da se bave prevodilačkom delatnošću. Raskoljnikov je hteo da pođe i rekao je da je bolje da se na kratko vreme rastanu, a možda se i poslednji put vide. Jer, se još ne oseća dobro. Hteo je da bude sam i da ga zaborave. Da se ne raspituju o njemu. Ako ga ne ostave na miru, on će ih omrznuti i izašao je. A Dunja je potrčala za njim, a on je otišao i sačekao u hodniku Razumihina, jer je znao da će Razumihin poći za njim. Raskloljnikov mu je rekao da se vrati i da ostane sa njima i da uvek bude kod njih. Rekao mu je da ih nikad ne ostavi i da mu ne dolazi. Razumihin je pobledeo i vratio se Dunji i Pulheriji uveravajući ih da je sve u redu i da će on doći kada se sredi, a sada  je rastrojen i ne treba ga razdraživati. Razumihin je rekao da će paziti  na njih i da će naći najboljeg doktora...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, treći deo, V-VI...

V

Tu je bio i Zametov. Razumihina je razbesnelo to što ga je Raskoljnikov uporedio sa Romeom. Ali brzo se odljutio, a Zametovljevo prisustvo ga je veoma iznenadilo. Raskoljnikov je saopštio srvhu svoga dolaska, a Porfirij mu je rekao da se prijavi policiji i da im saopšti da želi da otkupi svoje stvari i trebao je da napiše izjavu. Porfirij mu je saopštio da ga već odavno čeka da mu dođe. Čuvši to Raskoljnikov je zadrhtao. Porfirij je saopštio da je znao imena svih zalagača, jer su ona pisala na hartiji i svi su zalagači dolazili na saslušanje osim Raskoljnikova. Raskoljnikov je pričao da je istrčao na ulicu u bunilu da traži stan, jer su mu svi dosadili. Porfirij mu je saoopštio da je saznao od Fomiča da je bio u stanu Marmeladova. Raskoljnikov je u sebi govorio da neće dopustiti da se igraju sa njim, već da će im zapljusnuti svu istinu u oči. Sve ih je prezirao i smataro je da još ne postoje fakti već samo priviđenja. Rešio je da sazna da li znaju za njegovu posetu babinom stanu. Za Raskoljnikova zločin je bio samo socijalno pitanje. Pričali su i dalje o zločinu. Za Razumihina zločin je protest protiv socijalnog uređenja i da sredina upropasti ljude. Ako bi se sredilo društvo nestalo bi i zločina. Zosimov je saopštio da mu je veliku pažnju privukao Raskoljnikovljev članak o zločinu. Raskoljnikova je to začudilo, jer on sve do sada nije znao da su taj članak odštampali. Zosimov je rekao da je preko urednika saznao čiji je članak i da je dobro razmatrao suštinu tog članka i psihološko stanje zločinca koje prati svaki zločin. Po Zosimovu ljudi se dele na obične - koji žive u pokornosti i koji ne smeju prekoračivati zakon, i neobične - koji imaju pravo na zločin i da mogu da gaze zakon. Po Raskoljnikovu neobični čovek ima pravo da dozvoli svojoj svesti da prekorači preko nekih prepreka i to jedino kada treba da izvrši ideju. I dobrotvori čovečanstva, kao npr. Napoleon bio je krvoločan. On deli ljude na one - koji su poslušni i konzervativni i one - koji su naklonjeni zločinu i oni su gospodari budućnosti, pokreću svet i vode ga ka cilju. Po Raskoljnikovu treba da postoje neki znaci na odelu ili žig, kako bi se zločinci mogli razlikovati od običnih ljudi. Po njemu zločinci se uvek zanesu. Treba ih čak i šibati i pokazati im mesto. Oni se sami šibaju i jedan drugom čine uslugu, tako da izvršilac nije potreban. Raskoljnikov je govorio da je poredak običnih i neobičnih ljudi unapred određen prirodnim zakonima. Razumihina je zabrinjavao ovaj razgovor, čak ih je pitao da li se šale. Raskoljnikov je govorio da su u članku dati samo nagoveštaji i da je društvo dobro obezbeđeno zatvorima, progonstvima, tamnicama, islednicima, robijom i ne vidi razlog za strah. Porfirija je zanimalo da li je i Raskoljnikov smatrao sebe neobičnim čovekom  dok je pisao članak i da li bi on zbog životnih neprilika i nevolja ubio ili poharao nekoga. Raskoljnikov je saopštio da mu ne bi rekao ako bi to učinio i da sebe ne smatra za Napoleona. Razumihin se i dalje mrštio, a Raskoljnikov odlazi, a Porfirij mu govori da dođe sutra kod njega u policiju i govori mu da želi da ga formalno sasluša i da je Mička čist. I Raskoljnikov priznaje da je bio oko 8 sati na ulici, molere nije video, već je video činovnika koji se iseljavao i da je to bilo 3 dana pre ubistva. Raskoljnikov i Razumihin odlaze...

VI

Išli su na večeru kod Dunje. Raskoljnikov je govorio da je merio svaku Porfirijevu reč i bunilo ga je što ne pretresaju stan. A Razumihinu je bilo čudno Zametovljevo ponašanje i da je on na Raskoljnikovljevom mestu on bi se smejao svima, pljunuo bi ih, raspalio šamarima i ne bi se upuštao sa njima u objašnjenja. Raskoljnikov je pošao Porfiriju da ide i da mu sve prizna, ali ga je sprečio Razumihin govoreći mu da su to koješta i da niko nije svedočio protiv sebe. Raskoljnikov je znao da Porfirij pokušava da ga uhvati na sitnicama računajući da će on požuriti da odgovori i da će zaboraviti da pre 3 dana nije ni bilo radnika. Na ništavnim stvarima se najbolje zbunjuju lukavi ljudi. Raskoljnikov se oprašta od Razumihina govoreći mu da će otići najpre do svog stana, a da će doći kasnije. Raskoljnikov je stigao u sobu i pojurio u ugao da vidi da li su stvari na broju. Sve je bilo tu - pretresa nije bilo. I izašao je na ulicu. Kod vratara se raspitivao jedan čovek pitajući za bivšeg studenta. Raskoljnikov im je prišao, a vratar mu je rekao da se taj čovek građanin raspitivao za njega, a Raskoljnikov čuvši to pojurio je za građaninom i stigao ga je. Građanin mu je rekao da je ubica, što je začudilo Raskoljnikova i ukočilo. Klecala su mu kolena, oslabio je vrativši se sav klonuo u osbu. Legao je. Gušilo ga je i jeza je nadolazila. Čuo je razgovor Razumihina i Nastasje. Osećao je fizičku slabost. Želeo je sazanti nešto više o čoveku ispod zemlje, tj. o građaninu koji je video sve. Mučilo ga je što ga nije video - gde je stajao i odakle je posmatrao. Drhato je govoreći da je baba bila bolest i da je ubio načelo. Znao je da je trebao da bude oprezan, da pazi na pravičnost, na težinu i meru i da će uzeti onoliko koliko mu je potrebno za prvi korak. Kosa mu je bila mokra i znojava, usne su mu drhtale, pogled nepomičan. Išao je ulicom setno i brižno. Zaboravio je šta treba da uradi, ali je pošao ka čoveku koji mu je mahao. To je bio građanin. Išao je za njim, došao je do babinog stana, a potom je izgubio građanina iz vida. Ušao je u sobu gde je ubio babu. Čuo je  pucanj i opazio je jednu žensku bundicu, a na stolici babu. Sve je to sanjao. Izvadio je sekiru, udario babu. Ali ona je sedela i smejala mu se. Hteo je da beži, ali u predsoblju je bilo puno sveta. Srce mu se ledilo i stezalo, a noge su mu bile prikovane. Odjednom se budi teško dišući. U sobi mu je ušao neki čovek. To je bio Svidrigajlov...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, treći deo, I-IV...

Treći deo

I

Raskoljnikov ih gleda i ćuti. On ih tera da idu kući sa Razumihinom, ali one neće. Dunja je htela da ide, govoreći majci da one ubijaju njega. Raskoljnikov joj govori da ne odobrava njenu udaju i ne želi nikakvu žrtvu. Za Raskoljnikova je taj brak podlost. Majka je bila u očajanju i nije htela da ide. Razumihin im je ispričao kako se Raskoljnikov brzo rasrdi. Upozorio ih je i na  gostionicu, koja je na lošem glasu. Rekao im je da će im ujutru podneti izveštaj o Raskoljnikovljevom zdravstvenom stanju i da će on noćiti u hodniku i da će paziti na Raskoljnikova. Poslao je Nastasju da sedi kod njega, dok se Razumihin  ne vrati, tj. dok ne odvede Dunju sa majkom kući. Usput im je pričao da je malo popio i da je pijan, da lupa svašta, da ih obe voli, želi da im bude prijatelj i od koristi. Za njega one su izvor dobrote, čistote i razuma. Ljubi im ruke, kleči ispred njih. Za njega je Lužin podlac, njuškalo i špekulant, niktov, zelenaš. Dopratio ih je do sobe i obećao im je da će im doneti izveštaj i odlazi. Dunja i majka razgovaraju o Raskoljnikovu. Bolela ih je njegova surovost i brutalnost. Plakale su, dok je Dunja tešila majku i govorila da je on bolestan, rastrojen i ubrzo će ozdraviti. Razumihin dolazi i govori da je Raskoljnikov dobro i da spava, a Nastasja bdi nad njim. Odlazi i dovodi im Zosimova, tj. doktora koji saopštava da su uzrok njegove bolesti moralni razlozi i zapleteni morlani uticaji i uznemirenja usled straha i ideja. Sve to ukazuje na monomaniju. Čak će ga iz bunila osvestiti dolazak majke i sestre. Njih dvojica odlaze...

II

Razumihin ustaje i priseća se jučerašnjeg dana. Mučilo ga je što se pokazao nisko i gadno pred Dunjom i što je kritikovao i grdio Lužina. To ga je rasrdilo i udario je pesnicom po peći i povredio ruku. Rublje mu je bilo čisto i umio se. Oprao kosu sapunom, vrat i ruke. Zosimov ga prekida i govori mu da će doći kasnije, jer sada želi da malo odspava. Razumihin odlazi kod Dunje. One su ga očekivale nestrpljivo i polete su ka njemu ljubeći ga. Dunja je rpičala o bratu govoreći da je on fantastičan, a Razumihin se izvinjavao što je vređao Lužina. One mu pokazuju pismo koje su dobile od Lužina i one je zahtevao da Raskoljnikov ne dolazi na večeru. Rešili su da odu kod Raskoljnikova i da mu to saopšte, ali majku je plašio susret sa sinom. Čak celu noć nije spavala, a Dunja je to veče sanjala pokojnu Marfu koja je bila u belom i uzela Dunju zs ruku, a glavom je mahala strogo...

III

Ušli su kod Raskoljnikova koji je bio bled i mrzovoljan. Kad je video mjaku i sestru lice mu se razvedri i zasija. Obećao im je da će se što pre vratiti na univerzitet. Majka se zahvalila doktoru Zosimovu što ih je sinoć posetio, a to je Raskoljnikova uznemirilo. Majku je užasavalo sinovljevo odelo i govori mu da im je Nastasja rekla kako je istrčao u vrućici i bunilu na ulicu i kako su ga svi tražili. Raskoljnikov je rekao da nije mogao da im dođe, jer je odelo uprljao krvlju prilikom prenošenja Marmeladova u stan. A dobijeni novac je dao nejgovoj ženi. Govore mu da je Marfa umrla. Muž ju je istukao, a ona se prejela i u kadi je udarila kap. Raskoljnikov je pobledeo. U glavu mu je udarilo užasno osećanje. Majci je rekao da će imati vremena da se narazgovaraju. On je znao da je to laž i to ga je bolelo. Zosimov odlazi, a Raskoljnikov primećuje na Dunji sat, tj. poklon od Marfe. Majci je pričao o devojci koja je umrla i koju je hteo da oženi. On ju je voleo, jer je delila sirotinju, a i bila je bolesna. A da je bila gubava ili hroma još više bi je voleo. Majka je smatrala njegov stan vrlo rđav i mislila da je zbog toga bolestan i melanholičan. Sestri je rekao da bira između njega i Lužina, a ako se uda više mu nije sestra. Dunja je tvrdila da će se udati i da se ne žrtvuje i da se ne prodaje za novac. Rekla je majci da mu pokaže pismo Lužinovo. Raskoljnikov je čitao pismo i uvideo je da je Lužin neškolovan i da ne govori vešto i da je nepismen čovek. Dunja je priznala da je Lužin završio malo škole. Raskoljnikov je video u pismu Lužinovu nameru da ostavi Dunju i njenu majku ako budu neposlušne, i ako mu se usprotive. Čak je video kako ga je Lužin klevetao i optužio da je dao novac Sonji koja je na lošem glasu zbog izvikanog vladanja. A nju je Raskoljnikov tek juče video, a novac je dao njenoj maćehi. Tu je razotkrio Lužinovo podlo delo da ga okalja i zavadi sa majkom i sestrom. Dunja i majka su htele da dođe na večeru, iako to Lužin nije hteo. Dunja poziva i Razumihina...

IV

Dolazi Sonja po preporuci Katarine, koja poziva Raskoljnikova na opelo i podušje. Raskoljnikov ju je predstavio svima. Od Sonje saznaje da će Marmeladov biti i prenešen u kapelu. Ona mu se i zahvalila. Dunja i majka odlaze. Raskoljnikov je pitao Razumihina da li poznaje Porfirija. To je Razumihinov rođak. Raskoljnikov mu je rekao da je imao kod babe zalog, tj. sestrin prsten i očev sat i želeo bi da saopšti policiji da su te stvari njegove, a želi i da ih otkupi. Rešio je da pođe kod Porfirija, a pri odlasku uzima Sonjinu adresu i odlaze. Sonja je krenula kući, a sve vreme ju je pratio jedan gospodin. To je bio njen sused. Raskoljnikov je rekao Razumihinu da je bio zalagač i da je bio kod babe 3 dana pre ubistva. Razumihin mu je rekao da je u snu pominjao lančiće i prstenje. Za Porfirija je govorio da je pametan čovek i da je uspeo da reši komplikovane stvari, ubistva gde su svi tragovi bili izgubljeni. Raskoljnikova je mučilo lupanje srca i bojao se da ga to ne oda. Hteo je da dozna da li Porfirij zna za njegovu jučerašnju posetu babinom stanu. Raskoljnikov je priemtio Razumihinovo uzbuđenje i trzavice i nazvao ga je Romeom. Sa smehom ulaze kod Porfirija...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, drugi deo, VI-VII...

VI

Raskoljnikov odlazi. Nije znao kuda ide i šta treba da razmišlja. Znao je jedno, a to je da sve treba da završi danas, jer više neće tako da živi. Krenuo je na Senski trg i tada ga je dirnula romansa koju je svirao jedan verglaš. Izvadio je novac i dao devojčici koja je pevala. Razgovarao je sa jednim mladim prolaznikom o uličnom pevanju. To mu je godilo. Vuklo ga je čak da sa svima stupa u konverzaciju. Krenuo je dalje. U jednoj ulici začuo je pesmu, vrevu, viku, zvuk, gitare. Zapazio je pijane vojnike, mangupe, pijane ljude po ulici. Svi su mu bili zaniljivi. Hteo je i on da se napije. Opazio je jednu lepu devojku i ušao je u krčmu i naručio čaj. Donešene su mu novine koje je tražio. Listao ih je i našao je o zločinu i počeo je da čita. Ruke su mu drhtale. Bio je uzbuđen i u grozničavom stanju. Kod njega je seo Zametov, a on je prestao da čita. Zametov mu je pričao  o zločinu, ali Raskoljnikov priznaje Zametovu da je čitao o zločinu. Raskoljnikov se setio scene dok je stajao sa sekirom iza vrata, a kKoh i Pestrakov su zvonili. Zametov je pričao kako su uspešno uhvaćeni falsifikatori novca. Zametov je pričao šta bi uradio da se našao na takvom mestu. On bi brojao hiljadu po hiljadu, pažljivo razgledao, gledao prema svetlosti, prevrtao novčanice. Izbrojao bi, pošao da ide, opet se vratio i tražio dodatna objašnjenja. Za ubicu babe je rekao da je to neka smela glava koja je usred belog dana rizikovala. Samo ga je čudo spasilo, ali su mu ruke zadrhtale, jer nije umeo da pohara. Nije izdržao. Raskoljnikov je pričao šta bi on uradio sa lažnim novcem. On bi uzeo novac i otišao. Ne bi svraćao nigde i otišao bi u neko zabačeno usamljeno mesto i našao bi kamen ispod koga bi sakrio novac. Zatim je rekao da je on možda ubio babu i Lizavetu. To je začudilo Zametova. Raskoljnikov je navaljivao na Zametova i smataro je da mu je poverovao. Čak je hteo da mu kaže o čemu je pričao sa poručnikom Barutom, kada se on, tj. Raskoljnikov osvestio. Raskoljnikova je obuzimao umor, osećao se razdražljivo, slabila su mu osećanja. Krenuo je da ide, a na vratima je sreo Razumihina. Razumihin se drao (derao) na njega, jer je otišao iz postelje jedva dišući. Uhvatio je Raskoljnikova za ramena i rekao je da će ga svezati i vratiti u sobu. Raskoljnikov je rekao da ga svi ostave samog. Za njega su svi bili brbljivci, razmetljivci, načinjeni od masti, u žilama im teče surutka. Razumihin mu je rekao da dođe na zabavu. Dao mu je adresu i rekao je da zna da će doći, iako je Raskoljnikov govorio da neće. Raskoljnikov mu je rekao da je i razgovarao sa Zametovim i Raskoljnikov odlazi. Razumihin i Zametov su razgovarali o Raskoljnikovu i smatrali su da ga ne smeju više puštati samog, jer se može utopiti i da moraju paziti na njega. Raskoljnikov je stajao na mostu i gledao je u daljinu. Želeo je da negde sedne i legne i to baš na ulicu. U očima su mu se kovitlali crveni krugovi, kretale su se kuće, prolaznici, rečna obala, kočija. Sve se komešalo i okretalo oko njega. Osetio je nekoga iza sebe. Bila je to jedna žena, koja je skočila u vodu. Ljudi su potrčali ka njoj, a jedan policajac ju je spasao. Neko od prolaznika je prepoznao utopljenicu. Ona je čak pokušala i da se obesi. Znali su i gde živi. Raskoljnikov se dvoumio da li da kaže ili ne. Bio je umoran. U glavi su mu se motale svakojake gluposti. Išao je i došao do babine kuće. Ušao je u stan. Tu su radili moleri. Pitao ih je za krv i tela. Pričao im je o ubistvu. Rekao je da želi da iznajmi stan, ali će prvo da razgleda. Oni su ga odveli kod vratara. Vratar ga je izgrdio i rekao mu da ide. Mislili su da je pijan, a Raskoljnikov je pre ulaska u stan zvonio na zvonce. Bio je dosadan i nisu mogli da ga se otresu. I otišao je. Idući opazio je gužvu na ulici i krenuo je da vidi o čemu je reč...

VII

Zapazio je jedne kočije, a na zemlji je ležao pregažen čovek. To je bio Marmeladov. Rekao je da zovu doktora i da će on sve platiti. I poneli su ga kući. Katarina je pogledala muža. Bila je ljuta. Kada ga je videla zakukala je. Marmeladov je bio sav krvav. Na vratima je bila gomila, koja je sve posmatrala. Deca su bila uplašena i tresla su se. Razumihin je umriivao Katarinu i sve joj je objašnjavao. Raskoljnikov je rekao da neko ode po doktora, a zatim je uzeo da pere Marmeladovljevo lice, koje je oblivala krv. Katarina je poslala ćerku Polječku da zovne Sonju da dođe. Soba se napunila raznoraznog sveta, a Katarina ih je terala i govorila im da su nemilostivi i da ne daju čoveku s mirom da umre. Gomila je sve posmatrala kao neko slavlje, nisu čak ni mrtvo telo sažaljevali. Došla je i gospođa Lipaveksel, a Marmeladov se osvestio i tražio je sveštenika. Govorio je da obuju njegovu ljubimicu koja je bila bosa. Dolazi i doktro i govori da će Marmeladov umreti za 10 minuta. Dolazi i sveštenik. Katarina je plakala. I Sonja stiže. Bila je izgubljena. Sveštenik je završio ispovest i pričešće. Katarina je govorila da će joj biti čak i bolje kad Marmeladov umre, jer je on ionako propao. Od jutra do mraka bi krpila i prala njegove prljave i izgužvane košulje. Ali, je priznala da mu sve oprašta. Marmeladov je opazio Sonju i tražio je da mu oprosti. Ona ga je zagrlila, a on je umro na njenim rukama. Raskljnikov govori Katarini da je saznao sve o njihovom životu i da ju je Marmeladov voleo i uvažavao i da će platiti sahranu. Pozdarvio se i otišao. Susreo se na vratima i sa Fomičem. Za njim je potrčala Poljenka i pitala ga je za ime i adresu i rekla je da je šalje Sonja i majka. Devojčica ga je zagrlila i pričala je o ocu kako je on najviše voleo njegovu ljubimicu, jer je bila bolesna i uvek joj je donosio poklone. Ostalu decu je učio da čitaju, gramatiku i veronauku. Majka je trebala francuski da ih nauči. Rekla je da će se ceo život moliti za Raskoljnikova. On joj je obećao da će doći sutra i otišao je. Idući govorio je da njegov život nije umro sa babom i baba treba da se smiri. Krenuo je ka Razumihinu i dokazao mu je da je dobio opkladu. Lako ga je pronašao. U sobi je bilo oko 15 ljudi. Razumihin je bio ushićen, a i popio je. Raskoljnikov mu je rekao da je dobio opkladu i da je samo zbog toga i došao i da ne može ući, jer je slab i oseća da će pasti. Razumihin odlazi i dovodi Zosimova, koji daje lek Raskljnikovu. I Razumihin kreće sa Raskoljnikovom kući. Pri ulasku u sobu zatekli su Dunju sa majkom. Sedele su na krevetu. Čekale su ga sat i po i razgovarale su sa Nastasjom o njemu. Poletele su mu u susret. Bile su radosne...   

"Zločin i kazna" - Dostojevski, drugi deo, III-V...

III

Osećao se izvan sebe. Bio je u grozničavom stanju, polusvesti koje je praćeno buncanjem. Sećao se Nastasje koja je često sedela pored njega, ali se seća i jednog čoveka. Mislio je da leži već mesec dana, a potom je mislio da je to jedan dan. Već je došao sebi. Jedan čovek i Nastasja bili su u sobi. Dolazi i Razumihin. Raskoljnikov je slabo jeo, iz kašičice su mu davali čaj. Razumihin mu je saopštio da je već dva puta dovodio Zosimova. Donosi mu 35 rubalja koje mu je poslala majka. Raskoljnikov nije hteo taj novac, već je uzeo da jede. Razumihin mu govori da mu je gazdarica odobrila obroke. Raskoljnikov je rešio da se pravi kao da ništa ne razume. Hteo je da sazna šta se zbiva oko njega. Razumihin je hvalio gazdaricu Raskoljnikovljevu. Govorio je da je ona prijatna i ubedio ju je da će joj Raskoljnikov platiti dug. Ali, Raskoljnikov mu je prizano da i njegova majka prosi milostinju i da će to biti vrlo teško. A jedan gospodin dvorski savetnik je gazdarici rekao da prijavi Raskoljnikova. Razumihin mu je doneo i menicu od gazdarice i dobio je gazdaričino poverenje. Raskoljnikov se ukočio kada je čuo da je Razumihin dovodio Zametova. Razumihin mu je govorio da je bio u bunilu i da je pominjao neke minđuše, prstenje, lančiće, vratara, Fomiča, ostrvo, Ilju Petroviča, svoju čarapu. Plakao je dok mu nisu našli čarapu i dali mu je, a kada je dobio čarapu stiskao ju je jako i s njom je zaspao. Pominjao je i pocepane pantalone. Sve je tražio  sa suzama. Razumihin je uzeo 10 rubalja i otišao je da mu kupi nešto. Kad je ostao sam Raskoljnikov je čeprkao po peći i našao je poziv. Hteo je da pobegne, ali nije imao šta da obuče. Ali mu je bilo lako, jer je znao da ima menicu i nešto novca. Hteo je da ode daleko u Ameriku. Bojao se da izađe na ulicu. Plašilo ga je da ne naiđe na policiju i stražare. Uzeo je pivo i hteo je da ugasi vatru u grudima. Legao je i zaspao. Kada se probudio ugledao je Razumihina i govori mu da nije našao Zosimova. Govori i da se preselio u novi stan i da mu je stigao čika. Doneo mu je odelo - kačket nošen, a kad ovaj iznosi sledeće godine će dobiti nov i to džabe, pantalone isto nošene, prsluk, čizme, takođe nošene, inostrane kože i izrade. Kupio ih na vašerskom trgu od engleskog sekretara, 3 košulje. Sve je koštalo 10 rubalja i 55 kopejki. Raskoljnikov je vikao da mu te stvari ne trebaju. Razumihin i Nastasja su ga jedva obukli. U sobu dolazi Zosimov...

IV

Zosimov je opipao Raskoljnikovljev puls i rekao je da je zadovoljavajuće. Rekao je da ga mogu hraniti - supom, čajem, pečurkama. Goveđe meso ne sme. Razumihin je rekao da će sutra izvesti Raskoljnikova u šetnju do Kristalnog dvorca i rekao je da slavi večeras i poziva Zosimova i Raskoljnikova na zabavu. Tu će biti Porfirij, studenti, njegov čika, učitelji, činovnici, muzičari. Zosimov i Razumihin su otpočeli razgovr o moleru koji je optužen za zločin. Razumihin je govorio da će pokušati da ga izvuče. Nastasja je saopštila Raskoljnikovu da je ubijena i Lizaveta koja mu je krpila košulje. Raskoljnikov je osećao da mu trne ruka i da mu se oduzima. Razumihin je rekao da su sumnjivi Koh i Pestrakov koji su zvonili na vratima, a Pestrakov će možda doći i na njegovu zabavu. Rekao je Razumihin Raskoljnikovu da se to ubistvo desilo baš pred njegovu bolest. Tog istog dana se onesvestio u policiji. Jedan seljak, gazda pivnice Duškin došao je u policiju i doneo kutiju sa zlatnim minđušama i ispričao  je da je kod  njega oko 8 sati uveče došao jedan moler Nikolaj i doneo mu tu kutiju i molio ga da mu to uzme kao zalog. Rekao mu je da je tu kutiju našao na trotoaru. Duškin mu je dao 1 rublju. Nikolaj je popio piće i otišao. Kada je Duškin čuo za zločin pošao je da se raspita o tome nešto više. Tražio je Nikolku, ali ga nije bilo. Posle 3 dana došao mu je Nikolka. Nije hteo da pije i pošao je da izađe. Duškin mu nije dao, ali Nikolaj je potrčao da beži i svi su ga jurili. Uhvatili su ga u jednoj mehani, a pre toga su ga sprečili da se obesi u jednoj šupi. Tražio je da ga odvedu i rekao je da će sve priznati. On je govorio u policiji da ništa nije čuo o ubistvu i da je to saznao u jednoj krčmi. Minđuše je našao na trotoaru i rekao je da je bežao od Duškina, jer se uplašio. Priznaje da je minđuše našao u stanu u kome je radio. Kada je izašao iz stana pobio se sa Mitrijem. Za sada Nikolaj se smatra za jedinog ubicu. Koh je posvedočio da su te minđuše iz babinog sanduka. On ih je založio, a i na hartiji je bilo njegovo ime. I dok su se Mitrij i Nikolaj bili i odvratili pažnju na sebe, zločinac je tiho i neprimetno izašao, a kutiju je ispustio i ne primetivši to. U sobu ulazi jedan stariji gospodin...

V

To je bilo Lužin, tražio je Raskoljnikova. Razgledao je sobu i pitao je Raskoljnikova je li mu majka poslala pismo i je li mu saopštila svrhu posete. Izvinuo se Rskoljnikovu što ga uznemirava u bolesti. Pričao mu je da ima važan posao da obavi u senatu i da očekuje njegovu sestru i majku da dođu. Našao im je i stan. Razumihin se zgrozio kad je to čuo, jer su ti stanovi gadni i smrde. Tu se dašavalo sve i svašta. Dešavali su se skandalozni slučajevi. Lužin saopštava da je našao i svoj mladenački stan, tj. za njega i za Dunju. Zosimov je smatrao da ubica može biti jedino zalagač i da su na zalozima bila zapisana imena. Neki su ispitivani. Lužin je govorio  kako su se ubistva namnožila. Mnogi haraju i kradu. Raskoljnikov je pitao Lužina zašto više voli dobru i sirotu devojku. Lužina je to zbunilo i planuo je rekavši da glasovi koji su do Raskoljnikova došli nemaju zdravu osnovu i da je njegova majka sve izvrnula. Raskoljnikov mu je rekao da mu ne vređa majku i u protivnom će ga baciti niz stepenice. Lužin se uvredio i otišao je. Raskoljnikov je vikao da ga svi ostave. Odlaze Razumihin i Zosimov. Razgovarali su o Raskoljnikovljevom stanju i smatrali su da ga je potreslo majčino pismo. Primetili su da on ćuti i da je ravndoušan prema svemu, ali kada se govori o zločinu on se interesuje i strahuje. Čudilo ih je i to što se on razboleo baš na dan zločina. I Nastasja je otišla iz sobe...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, drugi deo, II...

II

Dolazi u sobu. Nije zateko nikoga. Poleteo je ka uglu i izvukao je iz rupe stvari koje je poharao. Izašao je iz sobe i krenuo je da negde sakrije stvari. Hteo je da uništi svaki trag. Lutao je po obali. Osmatrao je prilaz kanalu, ali se bojao da kutije neće potonuti. Krenuo je dalje. Hteo je da sakrije negde u žbunju stvari, ali je opazio jedno dvorište i to pusto. Opazio je jedan kamen i ispod njega sakrio stvari. I krenuo je ka trgu. Razmišljao je da je sasvim bezbedan i da niko neće tamo tražiti stvari. Vrzmale su mu se razne misli po glavi. Mučile su ga sve laži koje je izrekao, sve podlosti i sva odvratna uligivanja i pretvaranja. Želeo je da se razonodi, ali nije znao kako. Sva lica su mu bila gadna i odvratna. Zaustavio se na obali Neve, tj. kod mosta i odlazi kod Razumihina. Razumihin se zaprepastio kada ga je video u takvom odelu, tj. u ritama. Raskoljnikov je došao kod njega, jer nije znao nikoga ko bi mogao da mu pomogne. On mu je bio najbolji i jedini prijatelj. Odjednom je Raskljnikov rekao da želi da ga svi ostave na miru. Razumihin mu je nudio posao prevodioca, ali Raskoljnikov nije hteo i otišao je. Išao je ulicom neznajući kuda ide. Odjednom je osetio udarac biča po leđima. To je bio kočijaš, koji umalo što nije zgazio Raskoljnikova. Potom je osetio nečiju ruku u svom džepu. Bila je to jedna trgovkinja, koja mu je davala novac. Uzeo je novac i otišao je dalje ka Nevi. Zastao je i gledao je u daljinu. Sve mu je bilo još od ranije poznato. Sve je viđao dok je išao na univerzitet. Uspeo je da sredi sve slike, pitanja i nedoumice. Bilo mu je čudo što i sada misli o istim stvarima. Sećao se prošlosti, zadataka i utisaka iz prošlosti. Odlučio je da baci novac u vodu i krenuo je kući. Legao je da spava, ali ga je probudila strašna vika. Bio je uplašen i strepio je. Drhtao je kao prut prepoznavši glas. To je bio glas Ilje Petroviča, koji je bio gazdaricu. Raskoljnikov je osećao led i hladnoću u duši, a gazdarica je jaukala i ječala. Ilja je grdio, a ona je i dalje kukala i plakala. Svi iz stanova su izašli da to vide. Odjednom kod Raskoljnikova ulazi Nastasja i donosi mu supu. On ju je pitao zašto je Ilja tukao gazdaricu, a ona mu govori da je niko nije tukao. Ona ga je ubedila da nije bilo nikoga, već da to krv u njemu vri i već mu se raznorazne stvari i besmsilice priviđaju. Nastasju je poslao po vodu. Ona mu je donela i posle toga je bio u stanju nesvestice...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, drugi deo, I...

Drugi deo

I

Uhvatila ga je jeza. Razgledao je odelo i tražio tragove od krvi Stvari iz babinog sanduka sakrio je u sobni ugao u rupu ispod tapeta. Klonuo je i tresao se. Bio je u bunilu. Skinuo je petlju i iskrzala vlakna na  kojima se uhvatila krv. Iščupao je i levi džep od pantalona i na čarapi je ugledao krv. Obuzimala ga je zima. Jak udar u vrata ga razbudi. To je bila Nastasja i vratar. Ušli su i saopštili mu da je dobio poziv iz policije i da treba da se javi. Sa strahom je čitao poziv, ali ti je bio običan poziv da se javi u policiju. Obukao se i krenuo. Pomišljao je da će mu pretresti stan dok bude odsutan. Došao je u policiju. Sobe su bile male i niske. Pokazao je pozivnicu i dobio uputstva gde treba da se javi. Raskoljnikov je bio nesređen. Bojao se da neće moći vladati sobom. Od njega su tražili novac. Saopštili su mu da ga je prijavila gazdarica zbog neplaćanja stana. Morao je ili da plati dug ili da se pismeno obaveže da će dug u datom roku isplatiti. Posmataro je svađu poručnika koji je nasrnuo na Lizu Ivanovnu iz razloga što se kod nje stalno dešavaju skandali. Ilja Petrovič saopštava Fomiču o Raskoljnikovu, tj. o njegovom neplaćanju dugova. Raskoljnikov se branio i govorio je da je bolestan i siromašan, da ga ubija sirotinja. I  obećao je da će isplatiti sav dug kada dobije novac od majke. Pričao je kako mu je gazdarica ukinula obroke i kako joj je dao usmeno obećanje da će se oženiti njenom ćerkom. Ali ta devojka je umrla od tifusa. Pričao je o obećanjima koje mu je obećavala gazdarica i o kreditima. Sve vreme je osećao mučninu. Mučila su ga mračna osećanja. Osećao je beskonačnu usamljenost i otuđenost. Delovođa mu je diktirao izjavu. Time se obavezao da će platiti dug, a da sve vreme neće napustiti grad. Hteo je čak da priđe Nikodimu Fomiču i da mu prizna za zločin. Nešto iznutra ga je nagonilo na to. Čuo je kako Fomič i Petrovič razgovaraju o ubistvu babe i o Kohu i o Pestrakovu, kako su zatekli prazan stan i otvorena vrata. I o tome da je Koh kriv što je odlazio od vrata. Raskoljnikov se osvestio i vidi da sedi na stolici i da mu daju vodu. Pitali su ga da li je juče izlazio iz kuće. Rekao je da jeste i to oko 8 sati uveče. Odgovarao je kratko i jasno. Bio je bled, zažarenih očiju. Jedva je stajao na nogama. Ustao je i izašao. iI na ulici dolazi potpuno sebi...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, prvi deo, VII...

VII

Ulazi u stan i daje zalog. Baba ga je posmatrala dugo i nepoverljivo. Raskoljnikov je osećao zbunjenost i strah. Bio je bled. Ruke su mu drhtale. Rekao je da je to iz razloga što nema šta da jede, a i muči ga sirotinja. Baba je pokušavala da otvori zalog i okrenula mu je leđa. Ruke su mu bile slabe, trnule su i kočile se. Izvadio je sekiru i udario je babu po temenu 2-3 puta. Baba je bila mrtva. Uzeo je ključeve i otrčao je u spavaću sobu. Učinilo mu se da je baba živa i opet je uzeo sekiru i lupio babu. Skinuo je sa babinog vrata novčanik i stavio ga u džep i vratio se u sobu. Sageo se ispod kreveta i počeo da otključava sanduk. Tu je bila haljina, šal, bunda, zlatan sat, lančić, minđuše, ukrasne igle i kutije. Sve je bilo uredno i pažljivo zamotano u hartiju. Učinilo mu se da neko ide i istrčao je iz sobe sa sekirom. Video je Lizavetu. On je poleteo ka njoj i ubio je. Opazio je kofu sa vodom i oprao je ruke i sekiru, koju je vratio pod kaput. Bio je u nedoumici i pojurio je ka vratima i navukao je rezu. Znao je da treba da ode. Ali je čuo nečije korake. Bio je ukočen. Ispred vrata su stajali Koh i Pestrakov. Zvali su babu. Videli su da je reza namaknuta i pretpostavljali su da je neko unutra. Jedan je otišao po vratara. Raskoljnikov je stajao i stezao je sekiru. Bio je spreman da se pobije sa Kohom i Pestrakovim ako uđu u stan. Ovaj što je bio kod vrata otišao je isto dole, a Raskoljnikov je izašao i otišao u stan koji je bio prazan i u kome su prethodno radili moleri. Kada se sve smirilo, on je istrčao kroz kapiju i izašao na ulicu. Znoj mu je padao sa čela. Bio je mokar. Jedva se držao na nogama. Stigao je kući. I pošao je da vrati sekiru. Vratar nije bio tu i sve je uspešno završio i vratio se u sobu i legao...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, prvi deo, V-VI...

V

Raskoljnikov ustaje sa klupe i odlazi. Idući padao je u zamišljenost. Posmatrao je ukrašene vile, balkone, terase, zelenilo, žene, decu, bašte, cveće. Izbrojao je novac i otišao da popije rakiju i potom je krenuo kući. Skrenuo je sa puta u žbunje i tu je zaspao i počeo je da sanja. Sanjao je detinjstvo u svojoj varošici. Imao je 7 godina i šetao je sa ocem. Prolazili su pored jedne krčme koja je izazivala neprijatne utiske i strah. Bilo je dosta sveta. Drali su se, smejali, psovali, pevali, bili. Strašna i pijana lica su ga  plašila, pa je drhtao grleći čvrsto oca. U blizini je bilo groblje i crkva. Seća se babinog parastosa. Pored babinog groba bio je grob njegovog brata koji je umro u 6 mesecu života. Pred krčmom je živo. Tu su varoške žene, seljanke, svakojaki pijani svet peva pesme. On primećuje velika kola u koja se uprežu veliki teretni konji. Ali, u ta kola su upregli malo mršavo seljačko kljuse. Grupa pijanih ljudi je sela u kola, a jedan je uzeo bič i počeo da bije kljuse. Iživljavao je se i terao je kljuse da ih povuče. Raskoljnikova je taj prizor užasnuo. Hteo je da pomogne kljusetu koje su neprestano šibali i udarali. Kljuse se trzalo i na kraju je pokleknulo i teško disalo i ispustilo dušu. I opet počinju da ga ga biju, ali sada pesnicama. Raskoljnikov je plakao i bilo mu je teško. Odjednom se budi sav u znoju. Drhtao je od straha. Nije mogao da zamisli da će on uzeti sekiru i razmrskati lobanju i da će gaziti po krvi. Verovao je da to neće izdržati. Ustao je i otišao. Molio je boga da mu pokaže pravi put. Išao je preko Senskog trga i video je Lizavetu babinu sestru kako razgovara sa trgovcem i njegovom ženom. Ona sutra dolazi u 7 sati kod njih, što znači da je baba sutra sama. Raskoljnikov stiže kući...

VI

Saznao je da je Lizaveta bila preporodavac robe i trgovcu i njegovoj ženi je prodavala robu. Kada se vraćao od babe, svratio je u jednu krčmu i tu je čuo razgovor jednog studenta i oficira. Pričali su o Aljoni Ivanovnoj, o  njenom bogatstvu. Ona je strašan gad, zla i sestru Lizaevtu bije i drži u ropstvu. Lizaveta joj je bila i kuvarica i pralja. Svu zaradu je davala babi, koja je po testamentu svu pokretnu imovinu ostavila Lizaveti, a novac jednom manastiru. Pričali su kako bi poharali i ubili tu babu, jer je ona zla i bolesna, nikome nije potrebna, štetna je. Bolje je uzeti njen novac i nahraniti drugih 100 života i spasiti ih od truleži i raspadanja. Baba je škodljiva i truje druge. Ujela je Lizavetu i samo što joj nisu odsekli prst. Raskoljnikov je bio uzbuđen, jer što da baš on čuje taj razgovor. A  i njegove misli su bile takve. Vraća se kući. Nastasja mu donosi čaj i hleb i budi ga. Jeo je malo i bez apetita - mehanički. Priviđalo mu se da je u nekoj oazi. Karavn se odmara. Okolo palme. Svi ručaju, a on pije vodu. Ustao je i načinio petlju u unutrašnjem delu kaputa za sekiru. Uzeo je zalog - drvenu daščicu, na koju je stavio metalnu pločicu, koju je našao u dvorištu. Umotao je u belu hartiju i zavezao raznim mašnama, kako bi odvratio babinu pažnju. Pošao je da ukrade sekiru i kuhinje. Mučilo ga je pitanje o zločincu i tragovima koji su očevidni. Zločinac u trenutku zločina oseća pad i klonuće, dolazi do lakomislenosti  kad je najpotrebnija zdrava pamet i opreznost. Nije znao da li bolest rađa zločin ili zločin bolest. Stiže do kuhinje i Nastasja je tu. Bio je poražen i zastao je kod kapije. Nije hteo da se vrati, već je otišao kod vratara. I pošto ga nije našao, izvukao je sekiru ispod stola i istrčao je na ulicu. Išao je ozbiljno, ne žureći se da ne bi izazvao sumnju. Kada je prolazio kroz park razmišljao je o podizanju vodoskoka. Razmišljao je o proširenju parka. Stigao je do babine kuće. Vratara nije bilo na kapiji. Jedva je disao. Poželeo je da se vrati. Oslušnuo je na vratima. Unutra je bilo tiho. Čekao je da mu se umrii srce, ali nije izdržao i zazvonio je. Baba posle jednog trenutka otvara vrata...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, prvi deo, III - IV...

III

Raskoljnikovljeva soba bila je kao mala ćelija. Izgled je bio bedan sa prašnjavim zidovima i odlepljenim tapetama. Često je spavao u odelu. Pokrivao se starim pohabanim kaputom. Ispod jastuka je držao i čisto i prljavo rublje. Gazdarica mu je ukinula hranu Ali, služavka Nastasja budi ga i donosi mu čaj, a potom i doručak. Rekla mu je da će ga gazdarica tužiti u policiji. I donosi mu pismo od majke i osatvlja ga samog. On ljubi pismo i počinje da ga čita. Majka mu govori da mu je poslati novac uzajmila od jednog trgovca. I Dunja je sada sa njom. U kući Svidrigajlovih je doživela puno neprijatnosti. Tu je radila kao gubernant i uzajmila je 100 rubalja, a bratu je poslala 60. Otišla je, jer se gospodin Svidrigajlov grubo ophodio prema njoj. On joj se čak i udvarao, obećavao joj nagrade i tražio je da pobegne sa njim u inostranstvo. Marfa Petrovna je čula njihov razgovor i Dunju je odmah oterala. Po varoši su kolale razne priče. Jedno vreme nisu išle ni u crkvu. Svi su ih prezrivo gledali. Marfa ju je kaljala i klevetala po mnogim kućama. Uspele su ipak sve da izdrže. Svidrigajlov se pokajao i dokazao je Dunjinu čistotu pokazavši Marfi Dunjino pismo. Pismo je bilo blagodarno i dirljivo, a Marfa ga je nosila po selu i čitala. I posluga je posvedočila o Dunjinoj ispravnosti. Marfa je Dunju na kolenima molila za oproštaj. A prethodno se ispovedila u crkvi pred ikonom Bogorodice. Dunju prosi Lužin rođak Marfe. On će uskoro doći u Petrograd i svartiće i do Raskoljnikova. Iako je malo obrazovan dosta je pametan i dobar. Ima 45 godina. Solidan je i uglađen, ali i mrgodan i uobražen. Više voli časnu devojku, sirotu i bez miraza. Jer, takve smatraju muža za dobrotvora. Lužin će u Petrogradu otvoriti  advokatsku kancelariju. Uzeće čak i Raskoljnikova u službu. I Dunja će doći u Petrograd sa majkom. Sada Dunjinoj majci povećavaju kredite znajući za Lužina. Majka mu obećava da pošalje oko 25-30 rubalja. Završio je sa čitanjem, a suze su mu lile niz lice. Misli su mu se uznemirile, srce je počelo jače da udara i odmah je izašao...

IV

Pročitano pismo ga je mnogo mučilo. Nije dozvoljavao udaju Dunje. Od besa je mogao da ubije Lužina. Znajući svoju sestru nije se mirio sa tim da se ona prodaje i žrtvuje. On to nije hteo. Tražio je klupu da sedne i opazio je jednu devojku. Hteo je da joj priđe. Devojka je pala na klupu. Bila je pijana i imala je 15-16 gdina. Malo podalje  stajao je jedan gospdoin koji je želeo da joj priđe. Imao je oko 30 godina. Bio je krupan i debeo. Raskoljnikov je poleteo ka njemu. Hteo je da ga bije, ali ga je sprečio policajac. Raskoljnikov je policajcu rekao da je devojka pijana i da taj gospodin želi da je iskoristi. Raskoljnikov daje i novac policajcu da odvede devojku. Ona usatje i odlazi, a za njom i gospdoin, a Raskoljnikov je ostao da sedi. Znao je da je krenuo negde, ali se ne seća gde. Hteo je da ode kod druga Razumihina, koji je isto ostavio univerzitet na kratko...

"Zločin i kazna" - Dostojevski, prvi deo, II...

II

Raskoljnikov nije bio naviknut na takav svet. Izbegavao je društvo, ali odjednom ga je nešto privlačilo tim ljudima. Rešio je da malo duže posedi. Bilo je zagušljivo. Raskljnikovljevu pažnju je privukao jedan gost, bivši činovnik. Bio je to čovek preko 50 godina srednjeg rasta, prosed i malo ćelav sa žutim i po malo zelenkastim licem, koje je podbulo od pića i otečenim kapcima, uzanih malih crvenih očiju. Nosio je stari pohabani frak sa otpalim dugmadima. Košulja mu je bila izgužvana i uprljana. Lice obrijano na činovnički način. Pokreti  i dostojanstvo takođe činovnički. Stupaju u razgovor. To je bio titularni savetnik Marmeladov. Pričao je Raskoljnikovu da je sirotinja istina, a ne greh. Pijanstvo nije vrlina. Za njega je beda greh. U sirotinji čovek može da sačuva svo blagodarstvo, dok u bedi pije. Pričao je kako mu je jedan gospodin istukao ženu. To je Lebezjatnikov. Pričao mu je da je noćevao i po senu, da gmiže po zemlji i da je sve uzaludno. Kada mu je Lebezjatnikov bio ženu, on je bio pijan i nije joj mogao pomoći. To ga mnogo boli. On smatra da čovek mora da ima uvek nekuda poći. Pričao mu je i o ćerci Sonji koja ima žutu knjižicu od koje živi. O ženi Katarini Ivanovnoj i govori da je kći bivšeg oficira. Žena uzvišenog srca, dosledno vaspitana i osećajna, velikodušna. Govori da je propio njene čarape i maramu. Žive u hladnom stanu i žena mu se razbolela i pljuje krv. Imaju troje male dece. Žena mu pere od jutra do mraka. Navikla je na čistoću. Naklonjena je jektici i vrlo je slaba. On čak pije, jer tako dvostruko pati. Žena mu je u gubernijskom pansionu dobila vaspitanje. Tu je zavrila školu. Dobila je zlatnu medalju i pohvalni list. Oženio ju je kao udovicu sa troje dece. Prvo je bila udata za pešadijskog oficira. On se odao kocki. Osuđen je bio, a potom i umro. Mnogo ju je i tukao. Rodbina je se odrekla. A i Marmeladov je udovac. Ima kći iz prvog braka Sonju. Izgubio je posao zbog pića. Žive u stanu Amalije Fjodorovne Lipeveksel. Sonju je vaspitala Katarina. Pročitala je nekoliko romana i jednu knjižicu. Sada radi kao šnajderka. Lice joj je bledo i mršavo. Nikad se ne protivi. Dok bi Katarina tukla decu kad bi zaplakala usled gladi. Sonja im daje novac. A otkad je dobila žutu knjižicu, više ne živi sa njima. Svraća jedino noću. Stanuje kod krojača Kapernaumova. One su mu kupile nov mindir i čizme, košulju, polumindir za 11,5 rubalja. One iz ničega sve stvore. Katarina se često svađa i sa gazdaricom. Kada je doneo prvu platu 23,40 Katarina ga je nazvala "slatkom bubicom". A on je sledećeg dana ukrao ostatak plate i otišao da pije. Pet dana nije kod kuće. Traže ga, a i dobio je  otkaz. Mindir je zaboravio u nekoj pivnici. Išao je kod Sonje i ona mu je dala poslednjih 30 kopejaka i on je otišao da pije. On zna da ona  mora da pazi na čistotu, da kupuje pomade, suknje, cipele. On je u flaši tražio tugu i suze. To je okusio i našao. Raskoljnikov ga vodi kući. On se ne boji što će ga žena čupati za kosu, već se boji njenih očiju, njenog crvenila na licu, njenog disanja, dečjeg plača. Stižu kući. Soba je bedna. Sve je razbacano. Opšti nered. Razbacane stvari i krpe. Malo je nameštaja: dve stolice, pocepano kanabe, stari sto od čamovine. Katarina je mršava, vitka, stasita sa kestenjastom kosom, rumenih obraza. Bilo je zagušljivo. Katarina je kašljala. Najmanja devojčica od 6 godina je spavala na podu. Dečak od 7 godina drhtao je i plakao u uglu. Najstarija devojčica od 9 godina tanka i mršava bila je u iscepanoj košulji i stajala je u  uglu kraj brata. Marmeladov je pao na vratima. Katarina je vrisnula i u besu ga zgrabila za kosu. Deca su počela da plaču. Katarina je napala i Raskoljnikova. Radoznali posmatrači su sve posmatarli sa vrata. Smejali su se. Raskoljnikov je izvadio novac i stavio na prozor i otišao...

Fjodor Dostojevski - Zločin i kazna, 4...

Želi da dođe do jasnih dokaza. Zločincu se muti  u glavi, popuštaju mu živci, bolestan je, slab, razdražljiv. Raskoljnikov sav bled, pun besa i srdžbe, vikao je da ga ne može uplašiti, jer nema dokaza. Porfirij mu je davao vode, smirivao ga i rekao mu je da zna za njegovu posetu babinom stanu i da iza vrata ima iznenađenje za njega. Ulazi Nikolaj koji je vikao da je kriv i da je zločinac. Raskoljnikov odlazi sav zbunjen. Susreo se sa građaninom koji ga je optužio i on je bio to iznenađenje. Kod Katarine uveliko se sprema. Spremila je sve za podušje. Lužin moli Lebezjatnikova da mu dovede Sonju. Dolaze kod Lužina i on joj daje 10 rubalja. Na podušje stiže i Raskoljnikov. Dolazi do sukoba između Katarine i gazdarice Amalije, koja je počela da je tera iz stana. Deca su plakala, a na vratima je stajao Lužin koji optužuje Sonju da mu je ukrala 100 rubalja. I Amalija je podržala Lužina. A Katarina je ječala. Međutim, Lebezjatnikov je rekao da je Lužin stavio 100 rubalja Sonji u džep, a ona to nije znala. Amalija je bacila tanjire i terala Katarinu napolje. Katarina odlazi da traži pravdu, a Raskoljnikov kod Sonje i priznaje joj zločin. Sonja je rekla da će i na robiju s njim da pođe. Govori mu da ode i da se pokloni zemlji koju je oskrnavio. Dolazi i Lebezjatnikov i govri da je Katarina  izgrđena od strane jednog generala, a decu je odvela na ulicu i tera ih da igraju i pevaju. Raskoljnikov odlazi u stan. Dolazi Dunja i obećava da neće reći majci. Ulazi  i Lebezjatnikov govoreći da je Katarina van sebe. Raskoljnikov odlazi i nalazi je. Deca su se razbežala, a ona je potrčala za njima i pala je. Odvode je kod Sonje u sobu i umire. Deca su je grlila i plakala. Dolazi i Svidrigajlov koji saopštava da će decu zbrinuti u dom,  a Raskljnikovu  - da je prisluškivao razgovor sa Sonjom. Raskoljnikov je bio zabrinut. Posle opela Raskoljnikov odlazi kući. Stiže mu Razumihin i govori mu da mu je majka bolesna, a Dunja je dobila pismo koje ju je uznemirilo. Razumihin odlazi, a dolazi Porfirij i govori mu da mu  je pretresao stan, ali ništa nije našao i preporučuje mu da se za 2 dana sam prijavi. Raskoljnikov odlazi kod Svidrigajlova i napada ga. Međutim, on ga nije prijavio. Svidrigajlov mu govori da beži i on će mu dati novac. Dunja se sastaje sa Svidrigajlovim i odlazi kod njega u stan i govori joj šta je čuo o njenom bratu. Dolazi do svađe i Dunja dva puta puca u Svidrigajlova, ali bezuspešno. Rekla mu je da ga ne voli i odlazi, a Svidrigajlov uzima revolver. Odlazi kod Sonje i daje joj novac. Odlazi kod neveste i pozdarvlja se sa njom. Odlazi u hotel, uzima sobu. Počeo je da sanja. Svete trojice - bogata raskošna vila obrasla u cveće, ulazi u kuću i ugledao je mrtvački sanduk, a u njemu utopljenu devojčicu od 14 godina. Ustao je pošao, ali u hodniku sreće devojčicu. Uzima je i stavlja u krevet. Ujutru je ostavio kratko pismo, uzeo revolver, otišao i ubio se. Raskoljnikov odlazi kod Dunje i majke i majci govori da je mnogo voli i da će otputovati na duže. Odlazi u stan i zatiče Dunju koja mu oprašta sve. Odlazi potom Raskoljnikov kod Sonje od koje uzima krst, a potom odlazi i ljubi zemlju. Odlazi u policiju i prijavljuje svoj zločin Barutu, a pre toga saznaje da je Svidrigajlov izvršio ubistvo (samoubistvo).

EPILOG

U zatvoru je već 9 meseci. Osuđen je na razbojnički rad drugog reda i to 8 godina zatvora. Majka mu se razbolela. Dunja i Razumihin su zajedno. Ubrzo umire mu majka. Sonja ga je posećivala i pisala o njemu. Patio je i hteo je da se kaje.

RASKOLJNIKOVLJEVI PODVIZI

RAZUMIHIN - pomogao siromašnog druga koji je umro od tuberkuloze, sahranio ga je, a njegovog starog oca smestio u dom, a potom i sahranio.

GAZDARICA - iz požara spasao dvoje male dece.

MOTIVI UBISTVA SU RAZLIČITI - siromaštvo, odelo, ubeđenje da pripada neobičnim i izabranim.

Ponašanje posle ubistva nerazumno. Dok se dvoumio između DA i NE razum je bio aktivan, tražio argumente, slagao ih u sistem, dokazivao logičnost plana. Posle prvog uspeha razum se zamrsio i pokazao nemoć.

Bez morala nema čoveka. Čestitom čoveku je potrebno saznanje i osećanje da je sve čisto ostvareno.

Ubistvo iz idejnih pobuda.

Savest oseća teret krivice.

Nema prave vere. U suštini to je očajanje.

Snovi ometaju izvršenje zločina. Nesvesno se odaje. 


 THE END

Fjodor Dostojevski - Zločin i kazna, 3...

Raskoljnikov odlazi gledajući u daljinu. Pred očima su mu se kovitlali crveni krugovi, a kuće i ljudi su se kretali i komešali oko nejga. Video je ženu koja je skočila u vodu. Neki ljudi su potrčali i izvukli je iz vode. Neki su govorili da je ona već nekoliko puta pokušala sebi da oduzme život. Raskoljnikov odlazi na mesto zločina i kod molera počinje da se raspituje o telima i lokvama krvi. Vratar ga je izgrdio i isterali su ga na ulicu misleći da je pijan. Opazio je nekakvu gužvu i krenuo je da vidi o čemu je reč. Na zemlji je video pregaženog Marmeladova. Raskoljnikov ga odvodi kući. Katarina je kukala gledajući muža krvavog. Raskoljnikov ju je smirivao, a ona je poslala ćerku Polječku da ode po Sonju. Na vratima se tiskala gomila koja je posmatrala sve kao neko slavlje. Svi su na okupu: gospođa Lipaveksel, doktor koji saopštava da će Marmeladov umreti svakog časa. Stiže i sveštenik koji obavlja ispovest i pričešće. Stiže Sonja i leti ocu u zagrljaj. Ona ga grli, a Marmeladov umire na njenim rukama. Raskoljnikov obećava Katarini da će on snositi sve troškove sahrane i dlazi. Na vratima se sudara sa Fomičem, a mala Poljenka je trčala za njim pitajući ga za ime i adresu. Obećao je da će navratiti sutra i odlazi kod Razumihina na zabavu, ali ubrzo njih dvojica odlaze kod Raskoljnikova u stan. U stanu zatiču Dunju sa majkom. Potrčale su mu u zagrljaj, ali ih on tera da idu, jer mu trenutno nije dobro. Saopštava im da on ne želi taj brak i da ne prihvata nikakvu žrtvu. Razumihin ih odvodi, izvinjavajući se što je malo popio. Želeo je da im bude od koristi, a pre svega prijatelj. Vređao je i Lužina, ali im obećava da će ujutru doći da ih izvesto o Raskoljnikovljevom stanju. Dunja i majka su bile ranjene Raskoljnikovljevom surovošću i brutalnošću. Palakle su tešeći jedna drugu. Razumihin dolazi i saopštava im da je sve u redu i da ne brinu. One mu pokazuju Lužinovo pismo u kome je Lužin zahtevao da Raskoljnikov ne bude prisutan na večeri. Odlučili su i odlaze kod Raskoljnikova. Kada ih je video obradovao se i obećao da će što pre nastaviti sa studijama, a dobijeni novac dao je Katarini za sahranu muža. Saznaje da je i Marfa umrla. Majci je pričao o devojci koja je umrla, a kojom je trebao da se oženi. Voleo ju je, jer je bila siromašna kao i on. Zatim upozorava Dunju da odluči - ili on ili Lužin. Ali, ona uporno tvrdi da se neće odreći tog braka. Daje mu Lužinovo pismo i on čita, ali pored svega što je pročitao, one su bile uporne i govore mu da neizostavno dođe i to sa Razumihinom. Ulazi Sonja i poziva Raskoljnikova na opelo. Raskoljnikov saopštava Razumihinu da je imao kod babe zalog, pa bi hteo da se obrati Porfiriju za pomoć. Čak i da je bio kod babe 3 dana pre ubistva. Njih dvojica odlaze kod Porfirija. Tu zatiču i Zametova. Porfirij ga savetuje da mu je najbolje da svoju nameru prijavi policiji, a da prethodno napiše prijavu. Porfirij je odavno čekao da dođe Raskoljnikov, jer su imena svih zalagača pisala na hartiji. I svi su saslušani osim Raskoljnikova. Čak je i od Fomiča saznao za Raskovnikovljevu brigu o povređenom Marmeladovu. Raskoljnikljov ih je sve prezirao, a mučilo ga je to - da li znaju za njegovu posetu babinom stanu. Zatim su počeli da pričaju o zločinu. Za Raskoljnikova zločin je socijalno pitanje, za Razumihina protest protiv socijalnog uređenja, jer sredina propasti ljude. Zametov govori o Raskoljnikovljevom članku o zločinu.. Raskoljnikov se začudio, jer je prvi put čuo da je njegov članak objavljen. Po Zametovu ljudi se dele na obične koji ne krše zakon i neobične koji mogu da ga gaze. Po Raskoljnikovu neobičan čovek može da dozvoli prekoračenje svoje svesti, ali samo ako se bori za neku ideju. Za njega je uzor Napoleonova noć i sam Napoleon koji je bio krvoločan. On deli ljude na poslušne konzervativne i one koji su naklonjeni zločinu - gospodari budućnosti. Po njemu zločinci treba da nose neki znak, simbol i žig, kako bi ih razlikovali od običnih ljudi. Po njemu broj običnih i neobičnih ljudi unapred je određen prirodnim zakonom. Po njemu društvo je dobro obezbeđeno zatvorima, robijama, islednicima, i ne vidi razlog za strah. Porfirij je pitao Raskoljnikova da li bi on poharao nekoga usled životnih neprilika. Raskoljnikov priznaje da sebe ne smatra Napoleonom. Porfirij mu govori da dođe u policiju i da da izjavu radi formalnosti. Raskoljnikov priznaje da je bio na ulici u 8 sati 3 dana pre ubistva i da je video samo činovnika koji se iseljavao. Razumihin i Raskoljnikon odlaze. Krenuli su kod Dunje, ali Raskoljnikov odlazi do stana. Pojurio je u ugao i video da su sve stvari na svom mestu. Izašao je iz sobe, a jedan građanin mu prilazi i govori da je ubica. Rasokljnikov je klonuo, kolena su mu se tresla. Osećao je fizičku slabost. Kosa mu je bila mokra od znoja, usne su mu drhtale. Išao je ulicom, a ispred sebe je video čoveka koji mu maše - to je građanin. Išao je za njim, a on ga je vodio i odveo do babine sobe. Izvadio je sekiru i udario babu. Ali, ona je sedela i  smejala mu se. Hteo je da beži, ali u predsoblju je bilo puno sveta. Srce mu se ledilo i stezalo. Probudio se teško dišući. U sobu ulazi Svidrigajlov, koji mu priznaje da je sa Dunjom imao ozbiljne namere. Priča o priviđenjima - priviđa mu se Marfa i to 3 puta - na sahrani, na stanici i u stanu pre 2 sata. Prvi put ga je opomenula da navije sat, drugi put htela je da mu gleda u karte,  a danas je došla u gostionicu i sela do njega. Pre 10 godina video je svog umrlog slugu, koji je došao da mu zapali lulu. Svidrigajlov nije verovao u priviđenja. Moli Raskoljnikova da mu ugovori još jedan sastanak sa Dunjom i želi da joj da 10 hiljada rubalja, ako se ne uda za Lužina. Govori mu da će se uskoro oženiti i da je Marfa ostavila Dunji 3 hiljade rubalja. Dolazi Razumihin i odlazi sa Raskoljnikovom kod Dunje. Sreću se sa Lužinom. Ulaze i sedaju za sto. Lužin saopštava da je Svidrigajlov doputovao u Petrograd. Dunja  i majka su se uznemirile, a on im je rekao da ne ulaze sa njim u razgovor. Lužin ga je okrivljavao za Marfinu smrt, čak je osramotio dalju rođaku madam Reslih - silovao je devojčicu od 14-15 godina gluvonemu koja se potom obesila. I slugu Filipa je mučio i on se takođe obesio. Raskoljnikov govori da je Marfa ostavila Dunji 3 hiljade rubalja i da Svidrigajlov želi da se sastane sa njom. Lužin je smatrao da ljubav prema mužu mora da nadmaši ljubav prema bratu. Raskoljnikov vređa Lužina, jer smatra da je on bezvredniji od Sonjinog malog prsta. Dunja sva besna tera Lužina i on odlazi. Raskoljnikov saopštava Dunji sve što joj poručuje Svidrigajlov. Razumihin im predlaže da osnuju firmu i da se bave prepisivačkom delatnošću. Raskoljnikov odlazi govoreći im da mu je potrebna samoća. Razumihin trči za njim, a Raskoljnikov ga moli da ostane uz Dunju i majku i da se brine o njima. Razumihin im se vraća uveravajući ih da će sve biti u redu. Raskoljnikov odlazi kod Sonje. Soba je bila velika, a sirotinja očevidna. Sonja mu saopštava da je videla oca dok je išla ulicom. Katarina gubi pamet, gazdarica hoće da je istera. Njih dve su maštale da otvore pansion za plemićke kćeri. Htele su da  kupe cipele za malu ćerkicu Katarininu, ali nisu imale dovoljno novca. Čak manžetne koje je kupila kod Lizavete odbila je da da Katarini, pa joj je žao zbog toga. Raskoljnikov joj govori da će Katarina umreti, jer ima sušicu. Zamolio je Sonju da mu čita Novi zavet i ona mu je čitala o Lazarevom vaskrsenju. On joj saopštava da će joj sutra reći ko je zločinac, a poziva je da krene sa njim, jer on ne može biti sam - potrebna mu je ona. Putevi su im zajednički. Njihov razgovor prisluškivao je Svidrigajlov. Raskoljnikov odlazi kod Porfirija, koji mu priča da islednik kreće od sitnica, zločincu ostavi vremena da prošeta, pa zato uhapsi prvo pogrešnog...