"Svetkovina" - Pandurović...

Pesma ostavlja utisak balade. U njoj su dva toka. Prvi čine dvoje zaljubljenih u bolnici za umobolne. Oni znaju gde su i to doživljavaju kao praznik i obostranu sreću. Drugi tok u pesmi čini društvo, tj. svet zdravog razuma, ali koji je izvan prave sreće i dubokih saznanja. Između prvih i drugih je nesporazum. Svet zdravog razuma kao da paradira ili ismejava i sažaljeva sudbinu dvoje mladih i ne sluteći koliko silazak s uma u sjajan dan donosi osećaj trijumfa, koliko u tome ima ekstaze ili zanosa, koliko je u tome otkorvenja sreće, ljubavi, lepote i harmonije. Jer, sjajan dan je novi prostor, ono što su samo njih dvoje mogli slutiti (zato i znam). Otkriće do kojeg se došlo u ljubavi prerasta u slavlje, u pijanstvo duše i u svetkovinu zbog odcepljena od onoga što je bilo obično, svakodnevno i malograđansko, a u čemu su dvoje mladih videli lance života. Bolnica deluje naturalistički (prostor za lečenje i ozdravljenja). Ali, on se nejavlja kao smetnja već kao prostor tišine i mira u kome oni ostvaruju svoju idilu. Idilično trajanje zaljubeljnih u sukobu je sa spoljnim svetom, koji se ponaša odveć razumski i silazak s uma zato se doživljava kao predavanje srcu, romantici duše, tj. onom stanju kada se tone u nežnost i visoki zanos za koji običan malograđanin nema snage. Otuda i prizvuk sažaljenja dvoje mladih prema onima koji stoje i gledaju u njih.  A suze u očima onih koji gledaju mogu da znače žaljenje, mada mogu biti znak da su ganuti tom čistotom i ljubavlju. Silazak s uma nije pad u tamu, nego obrnuto - put u svetlost u visine u viši oblik života u koji mogu zakoračiti samo retki.

Milan Rakić...

Stvaralaštvo: dve zbirke pesama: "Pesme 1903" i "Nove pesme 1912". Napisao je samo 64 pesme.

1. Ljubavne pesme sa elementima elegične i refleksivne lirike: "Setna pesma", "Ljubavna pesma", "Iskrena pesma", "Sentimentalna pesma", "Očajna pesma", "Čežnja".

Dve misaone pesme: "Dolap", "U kvrgama", "Misao".

Tri rodoljubive pesme: "Simonida i Jefimija", "Božur", "Nasleđe", "Na Gazi-Mestanu".

Oosbenost Rakićevog pesništva

Rakić kao pesnik je misaon, neposredan i prirodan. Njegova poezija je lična i opšte čovečanska, jer dotiče ono što je svojstveno svakom čoveku i u svakom vremenu. Poeziju karakteriše čistota i konciznost pevanja, a on se otkriva kao stvaralac koji je blizak stavrnosti i pravom životu i koji je više vezan za tradiciju od Dučića, pesnika bujnih fantazija i raskošnih himera. Rakićev pesnički izraz je zgusnut i disciplinovan za razliku od Dučića kod koga je sve razbokoreno i nesputano u mašti. Pesimizam Rakića dolazi zbog tragizma života, zbog nesrazmere ljudskih htenja i moći, i želja koje se retko kad ili nikad ne ostvare. Rakić nije pesnik metafore i raskošnih epiteta, nego pesnik poređenja, a što se može najbolje videti iz pesme "Jasika":

A izmaglica vlažna luta

I ko prozračno, meko tkivo

Pokriva pravce moga puta...

Danas ko juče što je bio

Jači od smrti i od boga...

Na moju dušu, ko crn veo

Ogromna, teška senka pada...

Ko pauka što za mrežu

vezuju tanki konci oni

Drhtaji tvoji mene vežu...

Ko nagoveštaj nove vere,

Nagoni tamni zatrepere...

Ljubav Rakića, u svim njegovim pesmama, otkriva se kao telesna i strastvena, potpuna i sebična, dok je kod Dučića više san i htenje,  a manje dodir. I dok je žena kod Dučića "nedostižna i daleka", "sva od priviđenja tkana", "rođena u tišini i čami", žena koja ne postoji niti je postojala, dotle je ona u Rakićevoj poeziji ovozemaljska, sva sjajna i živa, od krvi i čula, sujetna i naivna, prolazna. Dučić ide za artizmom ili savršenstvom u pevanju, a Rakić sve to ne poznaje ako nije u funkciji obasjavanja tame gde pesnici žive, tj. ako ne otkriva njihove ponore i skrivena prostranstva njihovog duha i duše. Stih Rakića je muzikalan, vezan za dvanaesterac i jedanaesterac, nerazmetljiv je i suzdržan koliko treba, i sa učestalim opkoračenjima koja vode u nerazlučivu celinu i slika i misli i osećanja. 

Osobenosti Dučićevog pesništva...

Dučić je pisao putopise, eseje, pesme i poeme u prozi. Njegovi najpoznatiji pesnički ciklusi su: "Senke po vodi", "Duša u noći", " Jadranski soneti", "Carski soneti", "Sunčane pesme", "Večernje pesme", "Pesme ljubavi i smrti", "Plave legende".

-prvi uticaj V. Ilića, a onda francuskih simbolista i parnasovaca

-shvatanje poezije u pesmi "Moja poezija": pesma treba da bude mirna, hladna, ravnodušna, čista i uzvišena, setna ili melanholična

-ona je iznad svega što je obično i svakodnevno; ona ne sme da se sviđa svakom, ne sme da živi za druge

-ne treba da teši one koji stradaju; ona ne sme da zna za angažovanost, već mora da se bavi samo sobom i da postoji samo zbog sebe, zbog lepote

- Dučić peva o svojoj duši i njenim nemirima, o sanjarijama i vizijama, o čežnjama i himerama (varke, nepostojanost, obmana, ali prijatna)

-on je pesnik boja, zvukova, tananih treperenja i eteričnih slika (slike koje lebde u vazduhu)

-pesnik sreće, ali i sumnje, samoće, tuge i bola, strepnje i straha

-peva o prolaznosti i smrti: opalo lišće, hladni vetrovi, plač vetra, mutno nebo, rastanci

-zaljubljenik mora, svetlosti, toplog juga, visina i lepote, a koju nalazi u prirodi i ženi

-žena nije obična i svakodnevna, ona je daleka, više je iluzija i čežnja, nego li susret i stvarnost

-neguje čistu formu, bira slike i majstorski ostvaruje kontraste, ide za muzikom reči i lepotom stiha, zbog čega je nazvan knezom pesnika ili zlatoustim Dučićem

Zbirke pesama: "Pjesme", "Pesme", "Sabrana dela I-IV", "Lirika".

Zbirka putopisa "Gradovi i himere".

Zbirka filozofske proze "Blago cara Radovana".

Zbirka eseja "Jutra sa Leotara".

Aleksandar Blok...

Predstavnik ruskog simbolizma. Živeo je od 1880 do 1921. Pesnik složenih raspoloženja i različito intoniranih od religioznog, intimističkog do revolucionarnog. Napisao je više ciklusa među kojima se posebno izdvajaju stihovi o divnoj dami, raspuća, razne pesme, snežne maske, farfe i violine, za ivicom prošlih dana i više poema od kojih se posebno izdvajaju "Skiti" i "Dvanaestorica".

B. Popović - "Predgovor Antologiji" (1911)...

I Antologija je zasnovana na merilima čiste estetičnosti; pesme su birane po njihovoj lepoti. Antologija predstavlja "Zbirku cveća" novije srpske Antologije u kojoj je svaka pesma lepa; U Antologiji jedna pored druge, iako poznate, pesme se ponašaju kao nove i lepše, no što su dotad bile.

II Lirska pesma je samo ona koja ima osećanja (meka i dublja pesnička osećanja); Pesma nesme da bude hladna i nižih tonova; Osećanje mora biti čisto.

III Pod srpskom modernom podrazumeva pesništvo koje počinje još od Branka Radičevića, jer u njemu vidi pravi početak Srpskog novijeg pesništva; Drugu grupu čine pesnici sa dubljim osećanjem i jačim temperamentom (Jakšić, Zmaj); treću grupu čine pesnici sa maštom i životnom dikcijom (Ilić); Posebnu grupu čini virtuozno ili stilističko pesništvo, sa uglađenošću stihova i najvišim umetničkim oblicima (Šantić, Dučić, Rakić); Posebnu grupu čine pesnici sumnje, nesnalaženja, pesimizma i otvorene ispovesti (Dis).

IV Pesnička merila:

1. pesma mora imati emocije

2. mora biti jasna

3. mora biti cela lepa

1. Delo mora da budi emocije; Emocija mora biti lepa i čista, mora da poseduje jedan viši kvalitet i viši stepen intenzivnosti

2. Delo mora biti jasno, cela pesma jasna; Nejasnost ubija smisao; Od jasnoće zavisi umetnička snaga njenog delovanja

3. Pesma mora biti cela lepa; Nesme biti slabih početaka i završetaka, ni slabih stihova; Pesma mora da je okrugla i savršena, kao zvezda; Pesma nosi savršenstvo u pojedinostima. 

"Na Drini ćuprija" - Ivo Andrić...

Rođen 1892 god. u Docu kraj Travnika (Bosna). Mlada Bosna - stranka, revolucionarni duh, hapšen, proveo duže vreme u zatvoru (čak u Mariboru), opasno govoriti i zalagati se za ideje i uverenja. Studije završava u Gracu, gde je doktorirao. Bio je u više evropskih gradova. Drugi svetski rat zadesio ga u Berlinu. Vratio se u Beograd. Bio je diplomata (ekselencija), ambasador, krio se, posmataro bombardovanje, pisao ("Na Drini ćuprija", "Travnička hronika" (1961 dobio Nobelovu nagradu), "Gospođica"). Interesantan život sa kojim je došla mudrost, vraća se u prošlost, istorija, mit, legendu što mu je poslužilo kao štit. Ali naglašavao je sadašnjost i budućnost. Bio je tih, povučen, odmeren. Umro 1975. Bio je čovek po strani.

Stvaralaštvo

1. Andrić kao pesnik:

"Ex Ponto" (1918) i "Nemiri" (1919) - lirski zapisi

2. Andrić kao pripovedač:

"Put Alije Đerzeleza" (1920), "Pripovetke" (1924), "Pripovetke, II knjiga" (1931), "Kuća na osami" - posle smrti

Poznate priče (novele):

"Most na Žepi", "Anikina vremena", "Rzavski bregovi", "Mustafa Madžar", "Smrt u Sinanovoj teki", "Priča o vezirovom salonu", "Žena na kamenu", "Žeđ", "Mara milosnica", "Jelena žena koje nema", "Ćorkan i Švabica", "Nemirne godine", "Bife Titanik", "Ciklus priča o deci"

3. Prozni oblici i zapisi pod naslovom:

"Satze", "Lica" i "Predeli". Posle smrti izlazi knjiga poznatih zapisa "Znakovi pored puta"

4. Andrić kao romansijer:

1945 izlaze romani: "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", i "Gospođica"

1954 "Prokleta avlija"

Posle smrti nezavršen roman "Omer paša Latas"

5. Pisao je kritike i eseje

Osobenost Andrićevog stvaralaštva

-vezan za prošlost, podneblje i narode koje je poznavao

-velika tema: Bosna pod Turskom u nizu vekova, Bosna kao sudar i prožimanje civilizacija i vera

-osluškivanje mitova, legendi i istorije, vezujući za njih stvarno i izmišljeno, subjektivno i kolektivno, prošlo i sadašnje

-predmeti njegovih slikanja su: male varoši ili kasabe, život ljudi u njima, hanovi, kanzulati, zatvori, tekije, tekije i manastiri, kasarne, mostovi i razni predeli kojima se kreću ljudi

-kada su u pitanju ljudi i ljudske sudbine: piše o Turcima, o Muslimanima, katolicima i pravoslavcima; tu su veziri, paše, kadije, age i begovi, vojnici i seljaci, oficiri, avanturisti i pustahije, hodže, fratri i popovi, hajduci i prosjaci, megdandžije i kukavice, mislioci i neimari, prestupnici i zločinci, tvrdice i rasipnici, gazde i sluge, zanatlije i činovnici, deca i razni čudaci, usamljenici i tragični pojedinci, i žene od čula i strasti

-na univerzalnom planu slika: loklano i opšte, prolazno o trajno, odnos muškarca i žene, život i smrt, smisao i besmisao trajanja

-u središtu umetničkog razmatranja je ČOVEK: ono što on misli i oseća; njegovi nagoni i mutna psihička stanja, ono što ga iznutra ispunjava i razara

-stilske osobenosti Andrićevog stvaranja: spontan i smiren pripovedač, pisac mudrosti i velikog iskustva koji se iskazuje na diskretan način; on to kazuje kroz jednostavnu priču u kojoj je sve odmereno i precizno određeno

Priprema za čitanje romana "Na Drini ćuprija"

1. Posebno obrati pažnju na uvodno poglavlje; uočiti kompoziciju toga poglavlja

2. Uočiti odnos mesta i mosta

3. Ko podiže most i zašto

4. Ljudske sudbine koje su obeležile gradnju mosta

5. Uočiti sve etape mučenja kroz koje prolazi Radisav

6. Uočiti taj prelaz od stvarnosti ka legendi ili mitskom

7. Odbjasni otkuda toliki otpor prema mostu ili onome što će biti lepo i dobro za sve

8. Koje prirodne pojave i društvene događaje pisac vezuje za most i zašto

9. Koje su ljudske sudbine obeležile trajanje mosta

10. Istorija, legenda i stvarnost u mostu

11. Poruka dela ili opšti smisao

Kompozicija "Na Drini ćuprija"

Tema romana: Most i život oko mosta, vreme u romanu: raspon od 300 i više godina (godine koje se spominju u romanu su 1571 i 1914) kojom se hronika završava)

Kompozicija (sadašnjost)

1. Opis Drine i prostora na kome je podignut most, opis mosta i opšti osvrt na sve ono što je most bio i značio. 

2. Danak u krvi i dečak Rade, budući vezir koji se seća Drine, mosta na kome je prešao reku i majčinih reči: "Rade, sine nemoj majke zaboraviti".

3. Gradnja mosta (Abid aga, kuluk, rušenje sagrađenog, priča o vili, hvatanje i mučenje Radisava i Pljevljakovo ludilo)

4. Radisav na kolcu, odlazak Abid age, smrt Arapina (stradanje), završetak mosta i smrt Mehmed paše Sokolovića

5. Poplave

6. Buna u Srbiji i prva umiranja na mostu

7. Epidemija i nova umiranja

8. Priča o Fati Avdaginoj

9. Aneksija i dolazak Austrijanaca

10. Kocka na mostu

11. Fedunova smrt

12. Lotika i njen hotel

13. Ćorkanova igra na mostu

14. Dolazak železnice

15. 1908 godina i Srpsko-turski rat

16. 1914 godina

17. Objava rata Srbiji i begstva intelektualaca iz varoši

18. Početak I svetskog rata i odlazak Lotike

19. Bombardovanje mosta i smrt Ali hodže

Roman ima 24 poglavlja. Pored vešto izvedene spoljašnje kompozicije, Andrić majstorski oblikuje i unutrašnju kompoziciju svakog poglavlja; a svako poglavlje se ponaša kao jedna novela koja ima svoju stvarnost i svoje mesto u romanu i svoj način na koji se oblikuje. Sva ta poglavlja ili priče, kao neka osam, veže most u jedinstvenu celinu. Smisao ovakve kompozicije je da istakne misao o trajnosti mosat i prolaznosti svega postojećeg (prolaze ljudske sudbine, prolaze događaji i pojave).

Unutrašnja kompozicija I poglavlja

1. Opis toka Drine

2. Slikanje bliže okoline oko mosta

3. Opis mosta (dužina, širina, kapije, terase)

4. Život oko mosta (deca, igre i priče o mostu)

5. Život na mostu (ljubavna maštanja mladih, sastanci i sačekivanja, na njemu su prosjaci i razgovori uglednih i poslovnih ljudi o svemu i svačemu, na mostu se ističu pozivi i proglasi, tu su ljudi vešani i nabijani na kolac, preko njega prelaze svatovi, prenose se tek rođena deca i mrtvi odnose na groblje)

6. Kapije od mosta i lepota koja ide sa njom

7. Višegradski svet i narav toga sveta

8. Neraskidiva veza između varoši, života u njoj i mosta

Smisao I proglavlja

1. Ima ekspozicioni smisao: uvodi čitaoca u delo i nagoveštava ono što će biti dominantno u delu

2. Sugeriše činjenicu da je pisac za junaka svoga dela uzeo materijalni oblik, arhitektonsko delo - MOST

3. Pokazuje da se sve ono o čemu će biti reči direktno ili posredno vezuje za most, kao i to da će most biti stožer kompozicije, da se pomoću njega ostvaruje prostorna i misaona veza u delu

4. Da ćupriju na Drini pisac oseća kao skriveno blago detinjih snova, maštanja i priča mudrih ljudi koje treba grupisati u celinu koja je i hronika i roman. A to znači da se ćuprija kao tema nosi od detinjstva

Most kao središnji motiv Andrićevog pisanja

"Veliki kameni most, skupocena građevina jedinstvene lepote", ćupriju obeležavaju: drevnost, lepota ("savršen i čudan"), istorija i legende, stalnost, suprostavljenost prolaznom i promenljivom, a što se posebno naglašava na kraju skoro svakog poglavlja

Postupak slikanja mosta

-kontrastno prikazivanje mosta i života oko nejga (statička realnost mosta suprostavljena je dinamičkim kategorijama života; lepota mosta suprostavljena je životu bez lepote i harmonije)

-prati se spoljašnja realnost mosta i unutrašnji tokovi sveta (osećanja, mašta, misli, sva unutrašnja dešavanja)

-izostalo je iscrpno opisivanje mosta u jednom dahu i na jednom mestu, umesto toga javlja se povremeno napuštanje mosta i povremeno vraćanje njemu, tj. nekim njegovim detaljima i iz nekog novog ugla, zbog čega ga doživljavamo uvek kao nešto novo i drugačije. Tako se slika mosta i prostora oko njega neprestano širi i sužava. Povremeno udaljavanje od mosta čini da čitalac zaželi njegovo prisustvo, da iznova doživi njegovu sliku, ali uvek drukčiju - uvećanu ili umanjenu (vizija mosta se uvek menja)

Višesmislenost mosta

-objekat koji povezuje obale

-povezuje kasabu sa predgrađem

-omogućuje komunikaciju između ljudi i različitih narodnosti, nacija i vere

-povezuje naraštaje, prošlost i sadašnjost

-uspostavlja vezu sa detinjstvom, sa onim što smo bili, što jesmo

-povezuje dve kulture: istok i zapad

-simbol je trajanja (života) koji prkosi umiranju (smrti)

-izraz je oblikovane lepote koja privlači svojim linijama i skladom

-izraz je prelaska lokalnog u univerzalno

A iz svega ovoga proizilazi da most u sebi sažima estetički smisao, utilitarni ili praktični smisao, etički i filozofski smisao. "Svi mi umriemo samo jednom a veliki ljudi po dva puta; jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina (delo)".

Anton Čehov...

Stvaralaštvo

1. Humorističke priče

2. Novele, od kojih su najpoznatije "Smrt činovnika", "Tuga", "Čovek iz futrole", "Kameleon", "Paviljon br. 6", "Pismo učenom susedu", "U sumrak"

3. Drame: "Ujka Vanja", "Tri sestre", "Galeb", "Višnjik"

Karakteristike Čehovljevog stvaranja

Slika obične ljude, raznih zanimanja i iz različitih društvenih slojeva. Interesuju ga nesporazumi među ljudima i nesnalaženja malih ljudi u odnosu na one koji su nadređeni. Težište je uvek na tragično-komičnom, tj. na grotesknom. U ljudim otkriva i u prvi plan izvlači strah, grubost, sebičnost, tupost, opštu ravnodušnost pred stradanjima malih i anonimnih ljudi. Slika savesti i bitke u kojima dominiraju karijerizam i sitne koristi. Slika zaparloženost i učmalost u društvu i odsustvo volje da se nešto menja. Zalaže se za rad i razvijeno osećanje lepote. Privlači ga lepota običnoga, ljudska akcija i borba za određene ideale. Posebno majstorstvo iskazuje u stvaranju kratke psihološke priče i u stvaranju drama u kojima je težište na unutrašnjim stanjima i društvenoj atmosferi.