Milan Rakić...

Stvaralaštvo: dve zbirke pesama: "Pesme 1903" i "Nove pesme 1912". Napisao je samo 64 pesme.

1. Ljubavne pesme sa elementima elegične i refleksivne lirike: "Setna pesma", "Ljubavna pesma", "Iskrena pesma", "Sentimentalna pesma", "Očajna pesma", "Čežnja".

Dve misaone pesme: "Dolap", "U kvrgama", "Misao".

Tri rodoljubive pesme: "Simonida i Jefimija", "Božur", "Nasleđe", "Na Gazi-Mestanu".

Oosbenost Rakićevog pesništva

Rakić kao pesnik je misaon, neposredan i prirodan. Njegova poezija je lična i opšte čovečanska, jer dotiče ono što je svojstveno svakom čoveku i u svakom vremenu. Poeziju karakteriše čistota i konciznost pevanja, a on se otkriva kao stvaralac koji je blizak stavrnosti i pravom životu i koji je više vezan za tradiciju od Dučića, pesnika bujnih fantazija i raskošnih himera. Rakićev pesnički izraz je zgusnut i disciplinovan za razliku od Dučića kod koga je sve razbokoreno i nesputano u mašti. Pesimizam Rakića dolazi zbog tragizma života, zbog nesrazmere ljudskih htenja i moći, i želja koje se retko kad ili nikad ne ostvare. Rakić nije pesnik metafore i raskošnih epiteta, nego pesnik poređenja, a što se može najbolje videti iz pesme "Jasika":

A izmaglica vlažna luta

I ko prozračno, meko tkivo

Pokriva pravce moga puta...

Danas ko juče što je bio

Jači od smrti i od boga...

Na moju dušu, ko crn veo

Ogromna, teška senka pada...

Ko pauka što za mrežu

vezuju tanki konci oni

Drhtaji tvoji mene vežu...

Ko nagoveštaj nove vere,

Nagoni tamni zatrepere...

Ljubav Rakića, u svim njegovim pesmama, otkriva se kao telesna i strastvena, potpuna i sebična, dok je kod Dučića više san i htenje,  a manje dodir. I dok je žena kod Dučića "nedostižna i daleka", "sva od priviđenja tkana", "rođena u tišini i čami", žena koja ne postoji niti je postojala, dotle je ona u Rakićevoj poeziji ovozemaljska, sva sjajna i živa, od krvi i čula, sujetna i naivna, prolazna. Dučić ide za artizmom ili savršenstvom u pevanju, a Rakić sve to ne poznaje ako nije u funkciji obasjavanja tame gde pesnici žive, tj. ako ne otkriva njihove ponore i skrivena prostranstva njihovog duha i duše. Stih Rakića je muzikalan, vezan za dvanaesterac i jedanaesterac, nerazmetljiv je i suzdržan koliko treba, i sa učestalim opkoračenjima koja vode u nerazlučivu celinu i slika i misli i osećanja.