Rođen 1892 god. u Docu kraj Travnika (Bosna). Mlada Bosna - stranka, revolucionarni duh, hapšen, proveo duže vreme u zatvoru (čak u Mariboru), opasno govoriti i zalagati se za ideje i uverenja. Studije završava u Gracu, gde je doktorirao. Bio je u više evropskih gradova. Drugi svetski rat zadesio ga u Berlinu. Vratio se u Beograd. Bio je diplomata (ekselencija), ambasador, krio se, posmataro bombardovanje, pisao ("Na Drini ćuprija", "Travnička hronika" (1961 dobio Nobelovu nagradu), "Gospođica"). Interesantan život sa kojim je došla mudrost, vraća se u prošlost, istorija, mit, legendu što mu je poslužilo kao štit. Ali naglašavao je sadašnjost i budućnost. Bio je tih, povučen, odmeren. Umro 1975. Bio je čovek po strani.
Stvaralaštvo
1. Andrić kao pesnik:
"Ex Ponto" (1918) i "Nemiri" (1919) - lirski zapisi
2. Andrić kao pripovedač:
"Put Alije Đerzeleza" (1920), "Pripovetke" (1924), "Pripovetke, II knjiga" (1931), "Kuća na osami" - posle smrti
Poznate priče (novele):
"Most na Žepi", "Anikina vremena", "Rzavski bregovi", "Mustafa Madžar", "Smrt u Sinanovoj teki", "Priča o vezirovom salonu", "Žena na kamenu", "Žeđ", "Mara milosnica", "Jelena žena koje nema", "Ćorkan i Švabica", "Nemirne godine", "Bife Titanik", "Ciklus priča o deci"
3. Prozni oblici i zapisi pod naslovom:
"Satze", "Lica" i "Predeli". Posle smrti izlazi knjiga poznatih zapisa "Znakovi pored puta"
4. Andrić kao romansijer:
1945 izlaze romani: "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", i "Gospođica"
1954 "Prokleta avlija"
Posle smrti nezavršen roman "Omer paša Latas"
5. Pisao je kritike i eseje
Osobenost Andrićevog stvaralaštva
-vezan za prošlost, podneblje i narode koje je poznavao
-velika tema: Bosna pod Turskom u nizu vekova, Bosna kao sudar i prožimanje civilizacija i vera
-osluškivanje mitova, legendi i istorije, vezujući za njih stvarno i izmišljeno, subjektivno i kolektivno, prošlo i sadašnje
-predmeti njegovih slikanja su: male varoši ili kasabe, život ljudi u njima, hanovi, kanzulati, zatvori, tekije, tekije i manastiri, kasarne, mostovi i razni predeli kojima se kreću ljudi
-kada su u pitanju ljudi i ljudske sudbine: piše o Turcima, o Muslimanima, katolicima i pravoslavcima; tu su veziri, paše, kadije, age i begovi, vojnici i seljaci, oficiri, avanturisti i pustahije, hodže, fratri i popovi, hajduci i prosjaci, megdandžije i kukavice, mislioci i neimari, prestupnici i zločinci, tvrdice i rasipnici, gazde i sluge, zanatlije i činovnici, deca i razni čudaci, usamljenici i tragični pojedinci, i žene od čula i strasti
-na univerzalnom planu slika: loklano i opšte, prolazno o trajno, odnos muškarca i žene, život i smrt, smisao i besmisao trajanja
-u središtu umetničkog razmatranja je ČOVEK: ono što on misli i oseća; njegovi nagoni i mutna psihička stanja, ono što ga iznutra ispunjava i razara
-stilske osobenosti Andrićevog stvaranja: spontan i smiren pripovedač, pisac mudrosti i velikog iskustva koji se iskazuje na diskretan način; on to kazuje kroz jednostavnu priču u kojoj je sve odmereno i precizno određeno
Priprema za čitanje romana "Na Drini ćuprija"
1. Posebno obrati pažnju na uvodno poglavlje; uočiti kompoziciju toga poglavlja
2. Uočiti odnos mesta i mosta
3. Ko podiže most i zašto
4. Ljudske sudbine koje su obeležile gradnju mosta
5. Uočiti sve etape mučenja kroz koje prolazi Radisav
6. Uočiti taj prelaz od stvarnosti ka legendi ili mitskom
7. Odbjasni otkuda toliki otpor prema mostu ili onome što će biti lepo i dobro za sve
8. Koje prirodne pojave i društvene događaje pisac vezuje za most i zašto
9. Koje su ljudske sudbine obeležile trajanje mosta
10. Istorija, legenda i stvarnost u mostu
11. Poruka dela ili opšti smisao
Kompozicija "Na Drini ćuprija"
Tema romana: Most i život oko mosta, vreme u romanu: raspon od 300 i više godina (godine koje se spominju u romanu su 1571 i 1914) kojom se hronika završava)
Kompozicija (sadašnjost)
1. Opis Drine i prostora na kome je podignut most, opis mosta i opšti osvrt na sve ono što je most bio i značio.
2. Danak u krvi i dečak Rade, budući vezir koji se seća Drine, mosta na kome je prešao reku i majčinih reči: "Rade, sine nemoj majke zaboraviti".
3. Gradnja mosta (Abid aga, kuluk, rušenje sagrađenog, priča o vili, hvatanje i mučenje Radisava i Pljevljakovo ludilo)
4. Radisav na kolcu, odlazak Abid age, smrt Arapina (stradanje), završetak mosta i smrt Mehmed paše Sokolovića
5. Poplave
6. Buna u Srbiji i prva umiranja na mostu
7. Epidemija i nova umiranja
8. Priča o Fati Avdaginoj
9. Aneksija i dolazak Austrijanaca
10. Kocka na mostu
11. Fedunova smrt
12. Lotika i njen hotel
13. Ćorkanova igra na mostu
14. Dolazak železnice
15. 1908 godina i Srpsko-turski rat
16. 1914 godina
17. Objava rata Srbiji i begstva intelektualaca iz varoši
18. Početak I svetskog rata i odlazak Lotike
19. Bombardovanje mosta i smrt Ali hodže
Roman ima 24 poglavlja. Pored vešto izvedene spoljašnje kompozicije, Andrić majstorski oblikuje i unutrašnju kompoziciju svakog poglavlja; a svako poglavlje se ponaša kao jedna novela koja ima svoju stvarnost i svoje mesto u romanu i svoj način na koji se oblikuje. Sva ta poglavlja ili priče, kao neka osam, veže most u jedinstvenu celinu. Smisao ovakve kompozicije je da istakne misao o trajnosti mosat i prolaznosti svega postojećeg (prolaze ljudske sudbine, prolaze događaji i pojave).
Unutrašnja kompozicija I poglavlja
1. Opis toka Drine
2. Slikanje bliže okoline oko mosta
3. Opis mosta (dužina, širina, kapije, terase)
4. Život oko mosta (deca, igre i priče o mostu)
5. Život na mostu (ljubavna maštanja mladih, sastanci i sačekivanja, na njemu su prosjaci i razgovori uglednih i poslovnih ljudi o svemu i svačemu, na mostu se ističu pozivi i proglasi, tu su ljudi vešani i nabijani na kolac, preko njega prelaze svatovi, prenose se tek rođena deca i mrtvi odnose na groblje)
6. Kapije od mosta i lepota koja ide sa njom
7. Višegradski svet i narav toga sveta
8. Neraskidiva veza između varoši, života u njoj i mosta
Smisao I proglavlja
1. Ima ekspozicioni smisao: uvodi čitaoca u delo i nagoveštava ono što će biti dominantno u delu
2. Sugeriše činjenicu da je pisac za junaka svoga dela uzeo materijalni oblik, arhitektonsko delo - MOST
3. Pokazuje da se sve ono o čemu će biti reči direktno ili posredno vezuje za most, kao i to da će most biti stožer kompozicije, da se pomoću njega ostvaruje prostorna i misaona veza u delu
4. Da ćupriju na Drini pisac oseća kao skriveno blago detinjih snova, maštanja i priča mudrih ljudi koje treba grupisati u celinu koja je i hronika i roman. A to znači da se ćuprija kao tema nosi od detinjstva
Most kao središnji motiv Andrićevog pisanja
"Veliki kameni most, skupocena građevina jedinstvene lepote", ćupriju obeležavaju: drevnost, lepota ("savršen i čudan"), istorija i legende, stalnost, suprostavljenost prolaznom i promenljivom, a što se posebno naglašava na kraju skoro svakog poglavlja
Postupak slikanja mosta
-kontrastno prikazivanje mosta i života oko nejga (statička realnost mosta suprostavljena je dinamičkim kategorijama života; lepota mosta suprostavljena je životu bez lepote i harmonije)
-prati se spoljašnja realnost mosta i unutrašnji tokovi sveta (osećanja, mašta, misli, sva unutrašnja dešavanja)
-izostalo je iscrpno opisivanje mosta u jednom dahu i na jednom mestu, umesto toga javlja se povremeno napuštanje mosta i povremeno vraćanje njemu, tj. nekim njegovim detaljima i iz nekog novog ugla, zbog čega ga doživljavamo uvek kao nešto novo i drugačije. Tako se slika mosta i prostora oko njega neprestano širi i sužava. Povremeno udaljavanje od mosta čini da čitalac zaželi njegovo prisustvo, da iznova doživi njegovu sliku, ali uvek drukčiju - uvećanu ili umanjenu (vizija mosta se uvek menja)
Višesmislenost mosta
-objekat koji povezuje obale
-povezuje kasabu sa predgrađem
-omogućuje komunikaciju između ljudi i različitih narodnosti, nacija i vere
-povezuje naraštaje, prošlost i sadašnjost
-uspostavlja vezu sa detinjstvom, sa onim što smo bili, što jesmo
-povezuje dve kulture: istok i zapad
-simbol je trajanja (života) koji prkosi umiranju (smrti)
-izraz je oblikovane lepote koja privlači svojim linijama i skladom
-izraz je prelaska lokalnog u univerzalno
A iz svega ovoga proizilazi da most u sebi sažima estetički smisao, utilitarni ili praktični smisao, etički i filozofski smisao. "Svi mi umriemo samo jednom a veliki ljudi po dva puta; jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina (delo)".
Нема коментара:
Постави коментар