Umro u 24-oj godini. Uklet, nesrećni pesnik. Živeo u Banatu pod Austro-Ugarskom. Dok je neko bio na frontu, neko je sticao kapital.
Dominira JA. U naslovu izostavljeno. Ima univerzalniji smisao. Vlastiti smisao podigao do nivoa opštosti. Prisutna je sadašnjost i prošlost (rat, krv, starhote). Dok je trajao rat činilo mu se da ima razloga, smisla i da će doći vreme predaha, nagrade, opuštanja, zadovoljstva. Sadašnjost, posle ratni trenutak, mesto da dođe do radosti živovanja, okrepljenje, deseilo se ono što se nije nadao. Snovi su se preobrazili u nešto drugo. Negacija sanjanog i željenog. Trauma, spoznao sav nemoral, kidisanje na tuđe dostojanstvo, da je neko uživao, gradio, otimao ne birajući svoju žrtvu (sestra se prodala, majci odsekli kosu, voljenu ženu drugi grli) u tom pljačkaškom pohodu. Suočenje sa stvarnošću. Javlja se očaj, defetizam (nema volje, nema snage), stanje klonuća, bezvoljnosti, malaksalosti, razočaranje. Prošlost je bila u znaku pokornosti, živelo se na austro-ugarskom prostoru, ropski položaj i u novom trenutku situacija nije bolja. "Oh ta ja sam čovek" - krik ranjene duše, ima obzira, morala, časti, poštenja. Čovek - malenkost, koliko je u ratu, u borbama, mali podložan stradanju ništa ne znači. Dolazi do izdizanja ljudskog i preispitivanja sebe. Nije mu žao što je preživeo godine klanja, užasa. Da nije bilo toga ne bi mogao da dođe do svetog saznanja (spoznaja onoga što je bio i što jeste - spoznaja sveopšteg i sveljudskog). Tek tada nastaje patnja i očaj. Saznanje egzistencije i vlastitog stanja, o svetu i životu i uopšte o čoveku. Klonuće, defetizam, propast. Nije do onih grabljivih, ostavlja to onima koji u svojoj grabljivosti istrajavaju. Želi da bude iznad toga. Želi tišinu, mir, spokojstvo koje će ublažiti, usrećiti, raznežiti. "Oh dajte meni samo jednu šaku zraka i malo bele jutarnje rose ostalo vam na čast. Oh ja sam željan zraka. I mleka. I bele jutarnje rose". Semantika značenja ovih reči je bogata (toplina, belina, nežnost, čistota, svetlost, utopljava, usrećuje). Želi što ubogi, sirotinjski čovek može da zaželi (mira, dobrote, spokojstva). Vreme - trodimenzionalno (austro-ugarska, borio se na italijanskom frontu, gazilo se u krvi do kolena, vreme bluda i kala). Da bi dočarao strahote upotrebio je poređenje koje prelazi u hiperbolu "Ja sam se smejao u krvi do kolena". Suprostavljanje apsurdu. Smeh, cinizam, način da se prebrodi, preživi. Vere je bilo dok su bili u krvi, a posle rata jedino je ostalo da se očajava. Socijalna pesma. Ima nezadovoljstvo životom, ne može da shvati egoizam i ponašanje sveta, ne može da se orodi sa sredinom, težište je na unutrašnjem (ja, meni, mi), ljubav prema čoveku, čežnja za onim što je najpozitivnije u čoveku, Čovek koji je od ideala, vrlina, umor, defetizam od rata, rat kao negativno, zastrašujuće iskustvo. Emocija je dinamična, snažan fluid. Ponavljanja, uzvičnici, skraćivanje. Središte pesme je JA. Ovo je sve ekspresionističko.
Нема коментара:
Постави коментар