Rođen 1891 kraj Makarske. Umro 1955. Robusan, svestan svog intelekta i moći. Školovao se u Parizu. Spoznao Evropu i njenu umetnost. Živi u Beogradu. Lutalica. Razočaran u vreme posle I svetskog rata.
Poezija - Lament nad životom i sudbinom.
Pesme: Kolajna, Žedan kamen na studencu, Lelek Sebra, Auto na korzou, Ojađeno zvono.
Pisao na ekavskom i jekavskom.
Čovek od stihije. Više bio na putevima nego li vezan za jedno mesto. Od 1914-19 bio u Parizu. Upoznao vrh srpske vlade. Polemičar, kavgadžija. Obožavali ga. Umazan, zamazan. Boem. Završava u kanalima. Čovek skandala. Nije važna fasada, već duh čoveka. U Parizu upoznao život, periferiju i dno i da živi tim životom i da proširi vidike.
SVAKIDAŠNJA JADIKOVKA
Dotakao dno života. Udes života. Ponižavan. Kopnio, osipalo mu se biće, pre vremena se umorio od života. Život je hod po mukama. Gazio po blatu, oštrom kamenu. I duša mu je gažena. Drugi ga gazili. Put je trnovit. Životni prostor je dolina plača i smrti. Usamljen je. Život je nesnošljiv i težak. Krik očajnika. Nema optimističkog. Obraća se bogu. Traži izbavljenje, razrešenje muka ili smrt. Nije imao nežnosti, dobru reč, toplotu. Sve što je želeo i čega je i lišen iskazuje na kraju. Traži nežnost, ljubav i toplinu.
Epiteti - prevremena erozija, umor, praznina i promašaj - spor, slab, nemoćan, očajan, umoran, zapušten, žalostan, gažen, nemiran, očajan, željan, nedrag, krvav.
Glagoli - nema.
Boravak u Parizu - propovedao vlastitu smrt. 1920 došao u Beograd i objavljuje zbirku Lelek Serba. Posle 2 godine objavljuje knjigu Kolajna. Proteran iz Beogarda u Split. A on iz Splita ide u Sarajevo i sprema novu zbirku. Odlazi u Nikšić 1932 i štampa Auto na korzou.
Ojađeno zvono, Žedan kamen na studencu.
Svakidašnja jadikovka - njegova ispovest govori da to nije jadikovka trenutka, već jednog svakodnevnog trenutka. Lelek, tužbalica nad vlastitim životom. Jadikovka prisna, otvorena, čitljiva i jednostavna.
KOLAJNA - 1926
Ispisuje bol, magle života, kroz koje se kreće, mrak koji ga pritiska. Veliki ciklus pesama iz koga će šiknuti samoća, duševna osakaćenost. Sve je to u dodiru sa željom da se ima vedrina, bude bezazlen, udahne miris lepote koja je u ženi. Žena - božanska, bez koje nema ozarenja. Njegov eros usmerava se u tom pravcu. Utehe, razumevanja, blizine i dodira sa njom neće biti. Postaje samo košmar, unutrašnja vatra, koja poprimava jedan stvaralački smer. U vidu jedne boli i jadikovke otkriva (prostranu, složenu, prepunu paklenih predstava o svetu i čoveku) dušu pesnika. Ma koliko želeo i prizivao smrt i sebe video u njoj, ipak neka potreba da se živi i dalje postoji.
Svako je obuzet nekim idealom, svetlošću i sjajem. Ruža - čedno, lepo, ženstveno, čisto, nežno. Teži se svetkovanju onoga iz detinjstva. Što je čovek stariji saznaje da je život grub i pakao. Druguje čovek svesno ili nesvesno sa slikama iz detinjstva. Potreba da uputi i kaže da treba sve više biti dete, jer se tako može usrećiti. Lepota - struji u njenoj kosi. Bivalentno (dvojno) stanje u njemu. Pada pred njom. Telo je kao neki oltar. Oči kriju ponor, žar. U tom kopnjenju beži od nečeg paradoksalnog i neke magije. Kopni i od želje i dileme i straha. Zakoračiće u košmar i veliku patnju. Mrak, tama koju pretvara u svetlost, uslovljeno je bolima duše koja vapi za bliskošću. Sve je to zbog čemera. Suze će dati rime, stihove i strofe. Kolajna - velika niska, impozantno, sjajno u lepoti i dubini. Žena - nije konkretna, već večno žensko, unuka i praunuka Eve. Večna žena, ideal, uvek isplivava na površinu. Nesanice, bdenja, eros se budi iz dubine i talasa dušu. Vatra, košmar, strašan nemir, unutrašnje cepanje bića zbog lepote koja se sluti, priželjkuje i koje nema. Smrt zbog uzaludnosti trajanja i življenja. Sve je uzaludno. Smrt - je nešto izvesno, postoji tu.
Za svoj udes može zahvaliti - jer je bio prek, narcisioidan. Sipao grube reči. Rastresen i nesretan. Ljubav ga učinila zaboravnim.
Нема коментара:
Постави коментар