Sahranjivani u moru. Odaje im počast (svemu onome što su nosili). Ima nečeg herojskog i prometejskog u njihovom hodu (Apostoli jada, Prometeji nade). Ljudi koji se mnogo napatili. Prešli veliki put po zimi, gladovali, napadali ih Šiptari. Veza između živih i mrtvih prerasta u nešto veće. Treba da se oda počast, da se zaustave brodovi. Na umu će imati te ljude, prijatelje, saborce koji leže na dnu. I oni sa dna misle na ove koji odlaze. Dolaze nove generacije, naraštaji, ali će ostati da živi priča o njima i njihovoj smrti. Sjaja će biti nad njihovom rakom, slavom (herosjko, stradalničko). Jedan plamičak će da prati buduće naraštaje. To će im biti inspiracija, podstrek. Oni su tragičniji što nisu oplakani. Sve je to izostalo i moraju na dnu da završe, pa zbog toga nisu spokojni, lutaju.
Нема коментара:
Постави коментар