Ivan Gundulić...

1. Život: rođen 1589, bio dva puta knez, što znači da je bio čovek od ugleda u Dubrovniku. Umro 1638

2. Stvaralaštvo: kao predstavnik barokne književnosti u nas pisao pesme, spevove, melodrame i pastolare. Najpozantija dela:

-Suze sina razmetnoga

-Religiozni psev

-Dubravka, pastoral

-Osman, istorijski i moralističko-filozofski spev

3. O delu Osman:

-delo objavljeno 1626

-spev ima 20 pevanja, ali nedostaje 14 i 15 pevanje

-dopunu je izvršio Ivan Mažuranić u 19 veku

Tema dela: Osman i njegova sudbina.

Istorijska osnova dela: mladi Osman je 1618 zbacio sa prestola strica Mustafu i odpremio ga u tamnicu. Mladi sultan željan pobeda, moći i slave kreće sa 300 hiljada vojnika na Poljsku (1621) ali kod Hoćima doživljava poraz. To je velika hrišćasnka pobeda koja je inspirisala Gundulića da odmah napiše svoje delo.

Ubrzo odlazi do pobune u turskoj vojsci. Osman koji je mnogo hteo, biva uhvaćen i udavljen, rukama svoga roba 1622, a na presto je vraćen stric Mustafa. Međutim, pored ovih istorijskih činjenica, u delu je mnogo situacija, događaja i ljudskih sudbina koje je oblikovala stvaralačka mašta Gundulića.

Osnovna ideja dela:

Ljudski život je prolazan, a čovekova sreća promenljiva: ono što je danas, neće biti sutra. 

Takva misao je u vezi sa protivreformacijom i njenim učenjem, a koju je i Gundulić izrazio slikovito u prvom pevanju svoga speva, ilustrujući i to sudbinom glavnog junaka Osmana.

O spevu "SUZE SINA RAZMETNOGA"

Religiozni spev sa elementima hrišćanske moralistike, koji za osnovu ima biblijsku priču o bogataškom sinu koji je živeo raskalašno pa se pokajao. Delo je ispevano u tri celine ("plača") to su tri faze kroz koje prolazi razmetni sin: greh, saznanje greha i kajanje.

U prvom plaču se iznosi kako nepromišljeni sin ostavlja bogatašku kuću, oca i majku, prijatelje i odlazi stranputicom života. Njega je zavela žena i njena lepota za kojom je išao. Ali, za takav razvrstani život kriv je i renesansni način življenja. Sin je očekivao iskrenu i veliku ljubav, a doživeo tugu. Sve što je imao potrošio je na tu ljubav, ali mu ona nije uzvraćena. Ogrezao u bludu (nemoralu) ostao je bez ikoga i ičega.

U drugom plaču sin dolazi do saznanja o ženi, o lepoti i životu. Ono što je bilo blisko i drago, sada deluje stravično: zlatne kose su postale otrovne zmije, divan pogled je munja koja sipa gromove, lice žene što je podsećalo na zoru sada je od bodežljiva  drača, medena usta su otrovana čemerom, on je sada kao odsečeno drvo. Tu je i saznanje da ovaj život mami čoveka radostima, kao što i more mami svojom mirnoćom, a onda se dignu talsi i počinje stradanje na pučini. Sve je prolazno, sve je sklono padu i nestajanju. Smrt odnosi carstva, tvrde građevine, žene slavljene zbog lepote, siromašne i bogate. Dakle, sve što čini ovozemaljski život.

U trećem plaču razvratni sin se kaje, obraća se bogu i traži božiju milost, spreman i na najveća ispaštanja,. Na kraju se zahvaljuje bogu na njegovom milosrđu i pokajnički se vraća kući i ocu.