-romantizam kao književni metod ili način doživljavanja sveta nije vremenski određen
-on je više u prirodi pojedinca - potreba da budem sanjar, da se predajem mašti i da na subjektivan način sa dosta idealizacije gledam na svet oko sebe
Romantizam kao pravac javlja se u vreme građanskih revolucija (to je vreme od 1789 do 1849, kao i u vreme borbi za nacionalno oslobođenje, kod onih naroda koji su živeli u ropstvu.
Uslovili su ga:
1. nezadovoljstvo životom
2. nezadovoljstvo racionalističkom i klasicističkom književnošću
Postoje dve faze romantizma:
-aktivni (početna faza) i
-pasivni romantizam
Osnovne odlike:
1. javlja se put slobode (sloboda stvaranja i mišljenja i sloboda življenja)
2. u delima se stvaraju snažne ličnosti - naglašeni individualizam, ili: izuzetni likovi u izuzetnim okolnostima
3. mnogo je emocije i neukrotive mašte u delima romantičara
4. priroda kao motiv zauzima veliko mesto
5. nezadovoljstvo i pobuna protiv postojećeg života, a samim tim i buđenje revolucionarnih raspoloženja
6. oživljavanje prošlosti (nacionalne i herojske), kao alternativa sadašnjosti od koje se beži
7. likovi su idealizovani (ili su pozitivni ili samo negativni)
8. važna je forma dela, a ne sadržina
9. u prvi plan izbija lirika, epska pesma, poema - sve ono što omogućuje da se bolje ispolji subjektivna slika sveta
10. stil je patetičan, od biranih reči i velikog broja retorskih figura koje obezbeđuju dinamičnost, muzikalnost i lepotu pisanja
Suštinu romantizma najbolje je izrazila književnica Žorž Sand, u pismu Balzaku: "Vi uzimate čoveka onakvim kakvim ga sami vidite, a ja osećam u sebi potrebu da ga prikažem onakvim kakvim bih htela da ga vidim".
Romantizam je pravac koji se javlja s kraja 18 i traje do sredine 19 veka.
EPIGONI - oni koji nekoga sleduju, podražavaju.
Samopodržavanje - EPIGONSKO.
BAJRONIZAM - je pojam koji podrazumeva jednu struju u romantizmu, a koja dolazi od Bajrona i njegovog pesništva, kao snažan uticaj na evropske pesnike. Bajronizam podrazumeva snažno osećanje, pobunu protiv svakodnevnog života, izražen slobodarski duh i revolucionarno raspoloženje, nespokoj i težnja za neomeđenošću prostora, stil uzvišen i patetičan.
ROMANTIČARSKI STIL
Romantizam unosi novi stil, razbija ovoštala pravila i pomera granice među književnim rodovima i vrstama
1. stih je herojično-patetičan, odlikuje ga dinamičnost, uzvišenost i herojski prizvuk: boj, krv, zastave, mačevi, topovi, atovi. Koriste se arhaizmi kao što su: dušman, busija, bedem. Dolazi do identifikacije sa onim što je postojano i što izražava snagu u prirodi: oluja, gromovi, sunce, stena i tako se pravi iskorak u hiperbolu
2. hiperboličnost je stilski izražajni postupak koji nastaje u trenucima dubokih zanosa i provale snažnih osećanja. U takvim trenucima Đura Jakšić, sav u zanosu, izgovara: "Ja sam stena". Na hiperboli se gradi i tzv. prometejstvo iz koga izbija nezadrživa snaga, nepokor.
3. apostrofa je poseban postupak koji koriste romantičari, a koji se sastoji u obraćanju nekome ili nečemu u toku izlaganja (ono može biti obraćanje licima ili predmetima, prisutnim i odsutnim: "Gusle moje, ovam te malom, alo i ti, tamano budalo" (Radičević). "Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom" (Laza Kostić)
4. u romantizmu izrazito mesto imaju pesnička ili retorska pitanja, koja ostaju bez odgovora i koja su posledica pojedinih osećanja, za koja se nema dovoljno reči i ne nalazi izlaz: "Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom?" "Što će momci? Što oružje svijetlo? Što li konji? Što li čadorovi?" (Mažuranić)
Pored retorskih pitanja, u pesmama se javlaju i uzvične rečenice, povici, koji treba stilski da izraze buntovnički, borbeni zanos, ali i da unesu povišeni i patetičan ton
5. u poeziji romantičara javlja se i dijalog kao stilsko sredstvo preuzeto iz narodnih pesma
6. romantičari, nošeni osećanjima izostavljaju reči koje nisu mnogo važne, čime se želi i postiže jezgrovitost pevanja. U ovom slučaju govorimo o elipsi.
Teme za I pismeni zadatak:
1. o stvaranju, romantično (šta sve nosi, oslonac) doživljavanje sveta, romantizam danas, zanos, iluzija, da li je iščezlo ili prisutno, romantično na ovom svetu, kod pojedinca
2. Ruso (Nova Elioza) - neko pismo, emocije, sentimentu, razneženosti, iluzijama, sanjarijama, da ima formu pisma
3. neko sanjarenje (snovi, iluzije, želje, drukčije doživljavanje sveta)
Нема коментара:
Постави коментар