Među predstavnicima srpske avangarde, bio je i Rastko Petrović. On je bio pesnik, pripovedač, putopisac, romansijer. Započeo je prozom Burleska gospodina Peruna boga groma, 1921 u kojoj se vraća slovenskom paganstvu, nekim mitskim i bajkovnim predstavama o životu. Njega kao i sve avngardiste interesuje ono što je drevno, izvan modernih vremena, ono što doseže do korena ljudske civilizacije. Da bi to ispitao i iskustvom dodirnuo on preduzima putovanje u Afriku, gde traži i nalazi urođenička plemena, gde istražuje drevni zvuk, rituale i način života i to obelodanjuje u svojoj knjizi Afrika 1927. Nošen tim strastima za putovanjima i upoznavanje sveta, ali sada kreće u jednom drugom pravcu prema španskom podneblju. Oblikuje putopisnu prozu, koja ima i elemente romana - Ljudi govore 1931. Još mlad sa 17 godina doživeo je albansku golgotu, spoznao mnoge stravične scene i to na osobit način obeležio u svojoj knjizi Dan šesti, koja je objavljena kod nas 1960. Prva i jedina njegova knjiga poezije je Otkrovenje, objavljena 1922. U njoj na jedan izuzetan nov način ekspresionistički dotiče nagonsko u čoveku, one nevidljive treptaje psihološkog i biološkog života, ono što je najdivljije, ali ono i najdivnije u čoveku. Čovek mu se otkriva u nekoj unutrašnjoj nepreglednosti, čije su čeljusti razjapljene prema beskrajnosti, jer ne može da ga zasiti ni jedno putovanje ni jedna zverstva, ni jedna lepota ovoga sveta. On nosi neku neutoljivu glad. U njemu vladaju silne telesne ekstaze (zanosi) kojima pokušava da nadiđe ono što je telesno i zatvoreno u njemu. Njega muči tajna rođenja sa kojojm ide i tajna smrti. Interesuje ga ono stanje bića koje prethodi činu rođenja - embrionalno stanje, koje doživljava kao jednom dat i neponovljiv san. Taj san je nalik na kosmički i nemerljiv je. To je najlepši san u utrobi majke. Sa rođenjem i krvnom plazmom on se kida i prestaje, a ostatak trajanja nazvan je život koji će biti u znaku izgubljene slobode gorkih iskustava, traumna i nostalgije za onim snom u utrobi majke. Rođenje bi trebalo da bude izbavljenje iz unutrašnje zatvorenosti i zakoračenje u istinsku slobodu. Pesnik kaže da tom slobodom nije ništa stekao. Spoznao je samo bol koji dolazi sa rađanjem i neprestaje do kraja. Sa rađanjem dolazi prva svetlost i ona će prva zapljusnuti biće koje se rađa, zbog čega možda i taj prvi krik rađanja od tog trenutka. Biće se uvek okreće prema svetlosti i u njoj će uvek pronalaziti jedini smisao trajanja. Sunce jedino tebi što sam žudeo biti ravan. Živeo je od 1898 do 1949, kada je umro u emigraciji u Americi.
LJUDI GOVORE
Putopisna proza - nastala sa novim ljudima i predmetima. Unutrašnji sklop, dijalog, nema istinskih događaja, nema centralnog događaja, subjekat se pojavljuje kao stranac u jednom mestu, izbliza posmatra.
Roman - ima ljudske sudbine. Podneblje špansko - imena, ljudi, Madrid se pominje, grad Eskalona, pezeta - novac. Prostor - ostrvo veće i manje u taj prostor će zakoračiti narator, želi da sazna njihove sudbine.
EKSPRESIONIZAM R. PETROVIĆA U ROMANU "LJUDI GOVORE"
1. Drevno, skorog datuma, što je nasleđeno, ljudska civilizacija. Težnja za drevnim, starim. Oseća se to u romanu donekle. Traži neki svet koji izmiče modernom. Svet je zaboravljen, ostavljen. On ga nalazi kao periferiju, niko ne svraća. Svet se stopio sa tom prirodom. On ne poznaje istoriju, zbivanja. Kao da je vreme i život stao.
2. Pipo - nezadovoljan životom, jadikuje za daljinama, da bude marinac, stešnjen je, zarobljen. Oni koji nisu nigde išli stopili su se sa tim životom.
3. Rat - neizvesnost, pretnja. Ljudi govore da može biti rata. Strah, jedno isksutvo. Nesreća, sve ruši, sve se gubi, raspadaju se kulture koje narod gradi vekovima. Odnosi živote i materijalna dobra i kulture. Nesreća za čovečanstvo. Nadaju se boljem. Da se to potisne. Svet je nepravedno postavljen, tu su vere, jezici, imovinsko stanje. Treba putovati i komunicirati, upoznavati ljude, koji su u osnovi isti, a ta razlika nije nepremostiva.
2. Noć doživljava - Ostaje sam. Priroda, okruženje - fantazija, čudesno, nesvakidašnje, senzacija. Ekspresia - snažna. Damari dovedeni do pucanja. On je uzbuđen. Priroda - oštra i plava. Munja - ošinu nebo. Barke. Zvezda - pada. Život, rađanje u noći - dete će biti ribar kada se rodi.
Нема коментара:
Постави коментар