Pripada srpskoj avangardi, koja se javlja nakon I svetskog rata. Njegova pojava i stvaranje se vezuje za ekspresionistička usmerenja. Rođen je 1893 u Čongradu (Mađarska). Umetnost i filozofiju studirao je u Beču i Beogradu. U I ratu borio se kao austro-ugarski vojnik protiv slovenske braće. To je bilo tragično iskustvo, koje će ga podstaći da napiše dela sa antiratnom tematikom. Rat - umor i veliko razočaranje. Jer ono što je video: front, bolnice, blato, kiše, magle i umiranja i sam preživeo ne može se zaboraviti. I dok je Dis doživeo rat kao tragiku, Bojić kao nešto uzvišeno, Crnjanski to doživljava kao slom iluzija, kao umor i veliko razočaranje. Prva njegova knjiga je Lirika Itake, zatim dolaze priče o muškom, roman Dnevnik o Čarnojeviću, Seobe I 1929, II knjiga Seobe 1962, a onda romani Roman oLondonu. Pisao je i drame kao što su: Maska, Konak, Tesla. Napisao je i poemu Lament nad Beogradom. Vreme rata i posleratni period do 1965 proveo je u emigraciji. Pesmu Sumatra objavio je godinu dana posle knjige Lirika Itaka, 1920. Kritičar Bogdan Popović pre nego što će je objaviti u Srpskom glasniku, zatražio je da napiše i objašnjenje o povodima njenog nastanka. To objašnjenje ne samo da predsatvlja manifest stvaranja Crnjanskog nego i srpskog ekspresionizma. Objašnjenje je bilo potrebno uz pesmu da bi čitalac mogao lakše da shvati šta je pesmu uzrokovalo o zašto je tako intonirana.
SUMATRA 1920 - ostrvo daljine i mira
Crnjanski ima svoju interpunkciju. Ona dolazi mimo pravila. Slobodna i prilagođena njegovim namerama. I ima stilsku funkciju. Učestalost zareza - to zadržava čitaoca na jednoj reči, izdvaja tu reč i skreće pažnju na nju. Pesma je eterična, fluidna u lebdećem, neuhvatljivom stanju.
I deo - poetika, doživljaj poezija, teorijski deo, ekspresionistička polazišta.
II deo direktno se odnosi na poemu Sumatra. Neposredan život, jedan susret, niz situacija - preobrazio u pesmu. Pesma se hrani odabranim pojedinostima. Putovanje vozom. Razmišljanje o tom čoveku, kuda je išao i šta je prošao. Ural - prisutan u razgovoru. Misao i slika da se dočara u sebi (čisti, traju, niko čistotu ne prlja). Bledi lik vojnika, žene, pisca, ljude koje je viđao. Mora, daljine - stvorio nekoliko centralnih daljina. Tamo je mesec, sve se menja. Čovek je lak. Rukom miluje gore, brda.
U pesmi sve je treperavo, eterično i prosto neuhvatljivo. Iz pesme se naziru: nežnost, blagost, spokoj, opšta ljubav i povezanost svega postojećeg. U toj povezanosti posebno mesto imaju motivi: Ural kao planina, bledi lik, rumeni potok, daleka mora, crveni korali, trešnje, daljine i zavičaj, mesec, milovanje udaljenih predela. Sve su to raznorodnosti naizgled nespojive koje su se našle na jednom mestu i oblikovale umetničku celinu i estetičku predstavu o svetu i poretku stvari u njemu. U razvijanju ovih motiva i pesničkih osećanja primenjen je postupak eterizacije. Sve gubi čvrstinu, oblik, sve lebdi i traje kao neko naslućivanje. Pesmu nastanjuju boje: bela, rumena, plava. Unutar pesme oseća se i prisustvo ljudskog bića. Biće je deo toga sveta, ali nije odvojeno kao u Andrićevoj poetskoj prozi. Njemu je ovde sve blisko i dostupno, rukama dodiruje brda i gore. Pesma započinje direktnim iskazom o raspoloženju, o bezbrižnosti, lakoći i nežnosti. Pomoću asocijativne veze u pesmu se uvodi Ural, njegovi vrhovi koji su snežni i puni neke tišine i koje lakoća i misao subjekta dotiče. Tako se indirektno iskazuju skrivene veze između subjekta i dalekih stvari. Bledi lik kao motiv upućuje na prošlost, možda na stradanje, na neveselu stranu života. Međutim, sada je jutro i potok, koji rumeno teče. Sa potokom kao da nestaje seta i nostalgija, kao da dolazi osećanje vedrine i optimizma. Pesnik uvodi kontrast između bledog lika i rumenog potoka. Niz motiva: ljubav, jutro, plava mora, crveni korali, trešnje vode subjekat u spokoj i neku novu radost zbog širine i lepote sveta, vode u novo saznanje o sveopštoj povezansoti stvari ovoga sveta. U IV strofi prisutan je mesec i njegov svetlosni lik koji kao da povezuje maštu, iluzije i snove sa onim što postoji kao stvarnost, bliska ili daleka svejedno. Prisustvo meseca vodi u još veću eterizaciju, jer predmeti i bića gube jasne obrise, prerastaju u senke i kao da se otapaju u noći. Kraj pesme i vrhunac eterizacije i biće je sada postalo još lakše i poprimilo neke gigantske dimenzije, ono sada željno širine i lepote sveta pruža ruke i blago miluje brda i ledene gore. Pesma počinje rečju SAD. Ona ima jednu širu funkciju, ona ne ukazuje samo na pesnikovo SAD koje podrazumeva trenutak stvaranja pesme, trenutak razmišljanja o svemu što je u pesmi. To je čitaočevo SAD ili šire gledano večno, univerzalno. Pesnik ne naglašava i u centar doživljavanja sveta ne stavlja svoje JA, nego koristi MI. To MI može biti poistovećenje pesnika sa generacijom koja je izašla iz rata, koja je nosila osećaj izgubljene generacije, posustale i slomljene. Ono može da se odnosi i na psica i čitaoca, a funkcija mu je da se postigne što veća sugestivnost ili plastičnost u dočaravanju, poimanja i doživljavanja sveta. Reč SUMATRA našla je mesto samo u naslovu što bi moglo značiti da je ona došla intuitivno (slučajno) i da bi mogla kao dosetka biti simbolika za ono što je odveć daleko, za ono gde se nikad neće stići i što će ostati samo želja i san. Međutim, upotreba ove reči treba da pokaže i to da i ono što je doveć daleko nalazi mesto u mislima nekog i da je i to u prožimanju sa ostalim svetom, tj. deo jedne kosmičke celine. Sa pesmom Sumatra došao je i pojam SUMATRAIZAM za koji se može reći da je Crnjanskova tvorevina, nikla na tlu ekspresionističke škole. Ovaj pojam podrazumeva čovekovu okrenutost kao nome što je daleko, beskarjno i kosmičko. Podrazumeva sveopštu povezanost pojava, stvari i bića. Sumatarizam nosi u sebi ekstazu, eteričnost, bezgraničnu ljubav prema visinama i stvarima, potrebu za mirom i zaboravom prošlog. Ljubav prema svetu.
Нема коментара:
Постави коментар