Isidora Sekulić...

Pripada srpskoj književnosti između dva rata, koja je krenula novim putevima. Rođena je 1878 u Bačkoj. Bila je vrlo učena. Studirala je filozofiju i doktorirala u Nemačkoj. Ceo život je posvetila literaturi. Pisala je priče i novele, putopise i eseje. Poznate knjige su: zbirka priča Saputnici iz 1913, putopis Pisam iz Norveške 1914, knjiga Iz prošlosti, zatim Đakon bogorodičine crkve, zbirka novela Kronika palanačkog groblja 1940, zatim O mome narodu 1948. Bila je izuzetan komentator pisaca i književnih dela. Imala je izuzetnu opservaciju i sjajan stil. Njene kritike sadržane su u knjigama Analiti trenuci 1-3. Njena najbolja eseistička knjiga je Njegošu knjiga duboke odanosti 1958. 

O NJENOJ PROZI

Likovi u prozi su iz stvarnosti, uzeti iz života Vojvodine i Srbije. Osnovni motivi su rodoljublje, ta velika ljubav prema zemlji i njenim ljudima. Interesuje je i motiv MOĆI ili ekonomskog prosperiteta, ali i motiv propadanja i nestajanja ljudskih sudbina i čitavih porodica. Zato je motiv prolaznosti i smrti nešto što se učestalo javlja. Život se nudi kao sećanje ili rekonstrukcija jednog prošlog života, koji je svuda u znaku napora i borbe da se opstane i uspe. Sve se ospia i umesto toga dolazi groblje. Groblje i smrt su lajt motivi u njenoj prozi Kronika palanačkog groblja. Slika groblja je poražavajuća i tek iz njega kao sa neke uzvišice baca se pogled na život i ono što je bilo. I sve što je u tim njenim pričama može se svesti na njene rečenice: "U božjem svetu sve je tako prolazno i kratko. Prolaznost je pobeda svih pobeda". A na drugom mestu jedan od njenih junaka kaže: "Život čoveka je koliko i jedna trešnja". Zato je kronika koliko istorija života, toliko i istorija smrti. Pored novele Gospa Nola u hronici se posebno na ovom planu ističe novela Ambicije, dim.

GOSPA NOLA

Groblje - grobnica onih o kojima će biti reči i svih onih koji su bili u susedstvu. Sve je propalo. Sahranjuju je i posle pričaju o njenom životu. Kada silaze sve više govore o nekim običnim stvaranjima. Rekonstrukcija njenog života.

GOSPA NOLA - LIK

I po rastu i po izgeldu - muškarac i odevanje (cipele prave vojničke cokule, siva suknja, kaput do kolena, šešir ni muški ni ženski, kišobran tamno zelen ogroman, cviker strašan, ogroman, visio o širokoj pantljici, ruke - krupne jake). Velika i jaka kao dobar momak. Izgledala kao muško. Stroga, ozbiljna i jaka. Pametna, marljiva i predana radu. Iz nje zračio snažan vitalizam koji je držao do kraja života. Iza spoljašnje grubosti i ozbiljnosti krila  se izrazita nežnost. To se sluti iz njenih reči i postupaka ("Odrasla sam i prerasla sam i za sevdah ne znam, ali neka me što malo takne u srce, oko plače"). Ona je zaplakala kada je Luka ponovo krenuo u Nemačku svesna da se definitivno odvaja od njega. Krasio ju je i stoicizam, tj. spremnost da se trpi i gordo ide bez obzira na nevolje i stradanja. Stoicizam izbija i iz njenih reči: "Šta je čovek. Suzu ne može da ubije, a treba je ubijati, rascmiljava čoveka i sramljiva". U svakoj situaciji prati je trezvenost i dostojanstvo. Pisac kaže ("Uzdigoše se tako u njoj jedan razum i jedno dostojanstvo koji su bili pravi ukrasi"). Iako je bila ružna i bez prave ljubavi u životu ona nikada zbog toga drugima nije zavidela niti druge mrzela. Ona je permanentno u sebi nosila dobrotu i ljubav prema životu koja se iskazuje kroz neprekidnu aktivnost i želje da sve sačuva i da nejakima pomogne. Nju krasi smisao za poslovnost što i potvrđuju reči I. Sekulić: "Uzela je u administarciju sve veliko i raznovrsno imanje svoga muža, zemlju, ljude, žene, decu, stoku, novac, kupce i prodavce, posrednike, advokate". Na druge se nije osvrtala i znala je imati i samokritički odnos. Nije se libila da izgovori i pomalo poražavajuću istinu o sebi koja glasi: "Ko bi me od naših momaka uzeo ovakvu ljudesinu". Nju odlikuje i veliki humanizam. Ona kaže: "Decu ću izvoditi na put što bolje mognem svakom dati komad hleba u ruke i pomoć moju dokle sam živa". Humanizam Nole prelazi u altruizam, tj. u nesebičnost, samoodricanje i uverenje da treba druge pomagati i živeti za druge. Njen altruizam Luka objašnjava ovako: "U vama ima bezgranično mnogo dobrote i čovečnosti, vi niste mogli trpeti praznu bogatašku prazninu oko sebe ispunili ste je živim bićima, primali ste nas na veliku brigu i velike troškove, primali ste decu čiji su roditelji živi". U razmišljanjima i načinu kako postupa Nola iskazuje i svoju veliku patrijarhalnost i religioznost. Tražila je da sve bude po redu i starešinstvu. Čuvala je uvek ikonu.  Bogu se obraćala kao bliskom i svome. Mnogo je poštovala nebo i o sebi govorila da je crkvarka. Popove ne voli. Nikada nikakvo piće nije okusila, ali je dobro jela. Išla je u lov. Bila odličan strelac. Svoje sposobnosti cenila pameću i karakterom. Jedini lovac koji ne laže. Ne voli Švabe. Ne voli da je prekidaju pri jelu (nadzorniku sa salaša rekla: "Posadi rudu u zemlju pa će nići nova kola. A sad ajte da večeramo"). Voli rad i želi da služi nekom ozbiljnom radu: "Jaka sam, vredna sam htela bih nešto veliko da dočepam, da se borim, da đavolu komad iz usta iskinem". Udomila četvoro dece (Julicu, Paulu, Srbu i Luke (Švabo Hans). Pozitivna i slojevita ličnost. Na kraju sprema kofere da krene. Sav trud stao u dva kofera.

Perčinović - Lazarić.

ODNOS NOLIN PREMA DRUGIMA I ODNOS DRUGIH PREMA NJOJ

Palanka nezadovoljna njom kada je došla za njega, ali Toša je bio zadovoljan njom. Čaršija se pitala da li njemu odgovara baš takva žena. Palanka nema milosti prema nikome. Nola se izdvojila. Ima intonantan donos prema palanci. Ne želi da priča i ogovara. Palanka se zainteresovala za bolest Tošinog brata. Palanka predviđa. Joksim uspostavlja vezu sa Nolom. Strašno zainteresovani kada je Toša ubijen. Palanka tvrdi da je baštovan u to umešan. Palanka traži senzacije, nešto jako, snažno, ubojito, nepredvidivo. Drugi upad palanke kada udaje Julicu da doktora. Otkuda razvod. Drugo talasanje kada se udala za Milušića. Da bi se sačuvala individualnost i mir mora postojati ograđenost od palanke. Ona je shvatila da je to bežična telegrafija.

FILOZOFIJA PALANKE U PROZI GOSPA NOLE

I. Sekulić smatra da je palanka forma ljudskog trajanja i ponašanja. Ona je uvek ista, svuda prisutna, pa zato i večna. Svako manje mesto palanka je za sebe. Veliki gradovi obiluju nizom palanki - mnogobrojne su palanke u njima. Javljaju se u raznim sferama i na raznim nivoima i u raznim pravcima. U svom trajanju ona je jednolika - nalik je na baruštinu koju je pokrila žabokrečina. Ona ne trpi nove ljude, nova ponašanja, drugačija razmišljanja. Ona ima svoje nepisane norme, neka ovoštala razmišljanja i zato sve što odudara od toga ona prezire. Njen konzervativni i površan duh obračunava se sa svim što je drukčije. Palanka ima obrazac ponašanja i matricu ponašanja i ideal ponašanja. Palanački duh uvek površno zaključuje i nikada ne traga za dubljim razlozima. Njen duh tone u učmalost i u svakoj statičnosti vidi sigurnost i tako iz godine u godinu čuva neku svoju privilegovanost, neko svoje umišljeno pravo. Palanka voli skandal, a da bi jedna ličnost ili događaj bili to, mora to nešto da bude vruće, da se javi na prepad, da bude neočekivana novost. Palanački duh zna da se pritaji i vreba, da lije lažne suze i da sažaljeva, da izigrava tobožnju zabrinutost. Palanka to uvek čini gestovima i frazeologijom, koja je uvek prepoznatljiva. Nju muči radoznalost, koja ako ne bude brzo uslišena, prerasta u neodoljivu glad za spoznajom (u ludilo). Nekada toliko gubi strpljenje da postaje agresivna: ispituje, susreće, zaustavlja, zalazi u intimni život. Palanka sve zna i sve vidi, proriče. Ona komentariše. Uvek željna novosti, kada ih se dokopa, pušta ih u saobraćaj takvom brzinom da se brzo sazna "NOVOST". "Bežična telegrafija" je njen izum. Njena reakcija je uvek u vidu zgražavanja i čuđenja, ogovaranje i kleveta su posebno sredstvo njenog istupanja. I. Sekulić primećuje da palanku karakteriše ponovljivost, praznina, učmalost i ubogost ili siromaštvo duha. Ona ne traži odskakanje, već prilagođavanje, prepuštanje onome što jeste, a "Biti u duhu palanke znači biti u njenoj volji, tako što će se ono od juče ponoviti" (Radomir Konstatinović - teorija palanke napisao knjigu Filozofija palanke).

KONKRETNO

Gospa Nola kao pojava i priroda. Gospon Toša za koga se udala. Neponovljiva ljudska priroda. Juca. Sve ljudske sudbine. 

Pojedini motivi (univerzalno).

Palanka, Srba (srpska duša, tipizirane su stavri u njemu). Prolaznost života, hod po mukama, život od muke, da se ima, da se nešto znači. Napor u ljudskoj prirodi. Prolaznost i kraj, ništavnost. Sve je efemerno.

PROLAZNOST U GOSPA NOLI

Prolazni ljudi i ono što oni stiču (bogatstvo, želje), materijalno, ono što čovek nosi, ispoljava i želi. Jedino je večna palanka kao način življenja, promišljanja.

LIK TOŠE

Moj mir - duševni mir, zadovoljstvo, nije izlazio često u društvo. Čitao knjige.