Zaharije Stefanović Orfelin...

-rođen je u Vukovaru 1725

-živeo je do 1785 kada umire u nemaštini i bedi

-bio je jedan od izuzetno učenih ljudi svoga vremena, a njegova svestranost pokazuje se u činjenici da je bio slikar, bakrorezac, kartograf, pisac prirodnjačkih i bogoslovskih knjiga, istoričar, izdavač prvog časopisa u nas i pesnik, a neki ga i smatraju i začetnikom nove srpske pesme, prvi je pokrenuo i u Srba objavio časopis za pouke, razonodu i informisanje pod nazivom "Slavenoserbski magazin". Razmišljao je pod uticajem racionalističkih ideja i smatrao da sve što se radi mora biti od opšte koristi za ljudski rad

-voleo je nauku i sam joj se posvećivao, tražeći da se premudrosti sačinjene knjige pišu na narodnom jeziku. U tom smislu on je prethodnik Dositeja Obradovića

Orfelin je napisao i monografiju pod naslovom "Žitije Petra Velikog". Od njegovih pesama posebno se izdvajaju "Plač Serbiji" i "Sjetovanije". Sjetovanije znači jadikovanje, žaljenje, plač. Orfelin jadikuje što mu mlade godine prolaze, što ne može biti od koristi, što nema nikakvu službu, a toliko je učio, lišavao se i nadao se dobrom, a to je zato što je nauka pogažena, što su umni ljudi u blato bačeni i što se umesto znanja misli na bogatstvo. Ipak, on bogatstvo ne priželjkuje, jer zna da sa njime ne ide duh čoveka. On ne želi ni da se oženi, jer bi time lance navuko - morao bi da se pokorava tuđim naravima. Ne želi ni monah da postane, jer se plaši da neće biti dosledan, da može srce nadvladati i on krenuti za nekom lepoticom. Život mu je prazan i mučno mu pada glasno razmišljanje drugih kako se eto mučio i učio sa naukom drugovao, a ipak u besposlici provodi vreme. Njega prosvećenog boli i to što preovladava nova filozofija: "Biti bogatim, ali ne znanjem, nego novcima. Novce sticati je imperativ vremena".

Javlja se pomisao da bude i službenik na nekom dvoru, ali opet strah da se ne izgubi sloboda i duhovnost. Međutim, izlaz nije ni u tome da se ostane među prostima i siromasima, jer je tek tamo prazno i pusto. Sem žalosti, on nema ničeg drugog: ni spokojstva, ni sreće, ni neke nade da njemu čoveku od nauke može biti bolje.